Деретићевци из под-rooma на вашим екранима
Слободан Милошевић је био Титов син, док му је Мира Марковић била кћерка, а ријеч подрум чист је доказ да је енглески настао од српског Уз свакодневне обавезе и сурову трку с временом осврнуо бих се на појаву којој у посљедње вријеме свједочимо. Поједине институције у РС отвориле су, изгледа, широм врата једној новој(старој) пошасти, […]
Слободан Милошевић је био Титов син, док му је Мира Марковић била кћерка, а ријеч подрум чист је доказ да је енглески настао од српског
Уз свакодневне обавезе и сурову трку с временом осврнуо бих се на појаву којој у посљедње вријеме свједочимо. Поједине институције у РС отвориле су, изгледа, широм врата једној новој(старој) пошасти, људима и покрету који себе назива забрањеном историјском школом. Сам наратив да је нешто забрањено(скривано) привлачи и на то се рачуна и код самог самоодређивања дотичне групе забављача широких народних маса. Намјерно кажем забављача, јер је јако блиска паралела са оним што нам се дешава у области музичке (не)кулутуре. Док се друштвени душебрижници, међу којима су и културни радници разних установа, с правом згражавају на Гранд, Пинк и Ријалити таласима, на кич и шунд, област жуте штампе, изгледа, не смета им једна много опаснија и перфиднија плима у области значајне националне науке. Народно позориште, домови културе, парохијски домови, културни центри, јавни РТВ сервис, приватне телевезије, високо-тиражне новине постали су јатаци и широм отворили своја врата групи људи коју персонификују извјесни Јован Деретић, затим Ашкраба Загорски, Весна Пешић и остали.
Људи који нашем човјеку, изгубљеном у свакодневној борби за егзистенцију, причају измишљене научно-фантастичне приче о најстаријем народу, српском поријеклу свијета, сунцу као једином српском симболу кроз историју, па све до „живе истине“ да су сви данашњи школовани историчари аустроугарски завјереници против истине и припадници издајничке бечко-берлинске школе, раде то веома смишљено и плански. Маркетинг им је, морамо признати јача страна. Прочитавши њихова дјела сваком просјечном студенту, било које друштвене или хуманистичке науке, о историји да не говорим, јасно је да су њихове тезе методолошки недоказиве, а вртоглаве језичке трансформације од ријечи Јапан до ријечи Србин и српски једноставно обмана. Њихова интерпретирања сазнања „званичне школе историографије“ су поједностављена, доведена у криви контекст, лажирана, измишљена. Могли бисмо о томе у детаље и натенане, јер се аутор ових редова први пут сусрео са наведеним дјелима у 6. разреду основне школе, а од тада је прошло много времена…
Основно обиљежје ове групе људи јесте да ниједан од њих нема часа присуства настави историјске методологије, а о осталим дијеловима историјске науке да не говоримо. Већина њих учланила се у удружење грађана у Санкт Петербургу, које носи назив неке алтернативне академије наука и сви имају, поносно, „статус академика“. Сјајно, зар не? Далеко од тога да су наше геријатријске институције идеалне или да су баш сви академици сјајни и на свом мјесту код српског народа у овим врменима свеопште девалвације, али господа „забрањени“ су врх, што би рекли млади. Њихови политички покушаји, гдје себе називају оцем нације, изабраним месијом, или готово секташке мантре гдје се називају синовима извјесног Пешића, припадницима древног народа кога је, између осталих, уништило и хришћанство и православље, говоре најбоље сами за себе. Ето, таквима су институције попут Народног позоришта, градских библиотека, културних центара, парохијских домова, државних медија и других установа са народних јасала отвориле врата. А шта слушају Сораби – културни и медијски радници и напаћени брат Србин тамо?
На интернету се могу пронаћи праве забрањене „историјске истине“ дотичних. Слободан Милошевић је био Титов син, док му је Мира Марковић била кћерка, а ријеч подрум чист је доказ да је енглески настао од српског, јер се каже соба – рум (room), а за собу испод подрум. Чак је и Христос говорио српским језиком, док се за Марију, по њима, не зна баш је ли била Српкиња, али је веома могуће. Сви топоними, ма гдје били су српског поријекла,… И стотине таквих небулоза. Доказ? Па шта ће вам доказ ако сте православац, рече један истакнути представник борбе за истину против домаћих издајника историчара Берлина и Беча. Ма, не стварно, доказ? Па, то су тзв. Велесова књига настала као фалсификат у Русији у 19. вијеку, као главни извор за словенску давну прошлост, или карта неког холандског географа из 17. вијека, као прворазредни извор за 14. вијек код Срба и сл. Због свега овога понекад сам становишта да заиста има и добрих страна њихове експанзије, нарочито у РС посљедњих дана, јер наш народ ће их „прочитати“ кад-тад. Да ли ће то на вријеме урадити и поменуте установе остаје да се види, а ми до тада и даље слушамо истину? Из њихових уста, такође, сте чули да у нашој науци нема ништа прије Немањића. Онда смо моје колеге и ја халуцинирали и муку мучили са Чаславом, Гојником, Стројнимиром, Владимиром и осталима у испитном градиву везаном за периоде прије Немањића, или их је у међувремену избрисла моћна рука, и данас живе, Аустроугарске. Са њом нам, иначе, издајнички уговори на неодређено вријеме вриједе од дана уписа на факултет, па доживотно. И редовно плаћају.
Поштовани читаоче, појава псеудоисторијског романтизма, псеудозабрањене, скривене, некритичке школе која и није никаква историјска школа, није резервисна само за наш народ. Познати примјери „хомобосниакуса, свемакедонаца, иранских Хрвата и древних прото Бугара“ и многих других специфичан су процес оних који причају оно што би било мило чути. Мене искрено брине што су наше културалне развалине добиле нове јахаче апокалипсе у ионако сложеном моменту, без јасне свенационалне културне политике, те националног циља и опште стратегије која нам је потребнија него икада.
Српска историографија, ма колико то год сложен и хетероген појам био, измучена са дубоком траумом комунистичког искуства и понекад академске довољности и сврхе самој себи, мора се признати и недовољном иницијативношћу, намјерила се на пошаст која ће јој, изгледа, отежати пут ка мјесту које треба да заузме у друштву, као једна од базичних националних наука. И све то када нас уче са запада да нам историја није потребна, смањујемо јој број часова до минимума, а да нисмо ни жртве са почетка двадесетог вијека пописали, а о средини и крају вијека да не говорим. И ако се овако настави никада и нећемо. И онда још имамо ове и овакве. Изгледа да нам је џаба сва љепота и ширина прошлости и традиције, ове доказане изворима и науком, кад данас ријетко ко зна како му се звао чукунђед. Кад смо се посљедњи пут запитали хоће ли задужбине наших предака, славних владара на распетоме Косову и Метохији дотећи да их покажемо нашим унуцима? Битно је да су амебе генетски наше, а ми ћемо бити фрустрирани што нам завјереници не дају право на истину о томе. Професор Радивоје Радић, угледни византолог свјетског гласа, написао је књигу „Срби пре Адама и после њега“ у којој је на једноставан и читљив начин приказао сву бесмисленост игара без граница методологије истинољубаца. „Истинољупци“ изјављују да их методологија спутава, али их не спутава да се сами зову академцима без признавања методологије која је основно обиљежје било које науке. У историјским круговима (овим нашим бечко-берлинским) некад се поведе дебата да ли уопште реаговати
на овакве појаве и ту су мишљења подијељена, као и сам што сам у двоумици пишући овај текст, који им опет даје одређену врсту простора и тиме ме сврстава у оне које критикујем. И да напоменем брату Србину да студенте историје од доласка до одласка на факултет нико није спутао и ниједном није рекао ови су добри, а ови не ваљају, него је пустио младе људе да на основу научне методологије, извора, многих помоћних знања и здравог разума расуђују. А гдје здрав разум влада и владају вриједности знања и поштовања професије ту нас, изгледа, још као друштва нема задуго.
За крај, поред бујице незаслужних помена, ред је да се сјетим начина, приступа и рада покојног, рано преминулог професора Тибора Живковића, научника свјетског калибра, и препоручим вам књигу која се може наћи на интернету „De conversione Croatorum et Serborum – Изгубљени извор Константина Порфирогенита“, гдје може да види, онај кога историја занима, како се приступа рјешавању озбиљних историјских и историографских тема.
За Фронтал написао: Предраг Лозо
Агент бечко-берлинске школе и издајник српског рода
А за јавност предсједник Удружења студената историје „Др Милан Васић“ Бања Лука
U pravu je čovjek – zaista postoje ljudi koji vjeruju Jovanu Seretiću. Nema ih mnogo ali ima ih. Moj brico, na primjer.
Deretić je šarlatan isto kao i ovaj. Koliko god Deretić i ekipa pretjeruju toliko su zlo i ovi metodolozi koji nikada nisu izašli iz kancelarije, koji se bave istorijom i proučavanjem istorijskih dokumenata a jedva da znaju maternji jezik pisati i čitati. S obzirom da su polupismeni, jedino mogu da čitaju tuđe prevode i njihove interpretacije.
Šarlatan Deretić tvrdi da su Srbi ovdje prisutni od vajkada dok ovi tvrde da su svi Srbi došli od jednom u 6 vijeku (svi se strpali u jedan lokalić i dovezli od nekud jednim prevozom) ili da su šipci potomci ilira koji su nekakav mitski narod. Šarlatani od obićne riječi prave nevjerovatne izvedenice dok su ovim drugima DAI i ljetopis apsolutni dokaz.
Predivno je čitati kada i jedni i drugi posjete sajt Istorija Balkana pa kada im stvarni poznavaoci istorije pokažu koliko nemaju pojama.
Umjesto da, lijepo, nakon prve rečenice i uočavanja kako autor „miješa babe i žabe“ (Deretića i Pešićevu) prestanem sa čitanjem, ja „ko bena božija“ nastavim. A onda mi to bi malo, pa prosurfam Net-om da „istražim“ ko je taj Predrag Lozo. Vidim prepoznatljiv po tekstovima o logorima Jadovno. Pročitam ponešto od napisanog i primijetim kako mladi autor (izgleda još uvijek student) postavlja prilično ozbiljne premise – ustaški logori u NDH bili su u funkciji izvršenja genocida. Sad, mogao bi i prihvatiti takvu premisu, no, problem je što autor nema ni elementarna znanja potrebna da prepozna i definiše fenomen genocida. Vidim da autor koristi određene definicije istaknutih istoričara, no, genocid je pravni termin i njegovo tumačenje traži elementarna pravna znanja (kakva on nesporno nema). Uglavnom, on je shvatio kako bukvalni prevod riječi genocid znači „ubiti narod“ i to mu je sasvim dovoljno „znanja“ o tom fenomenu, no, u sferi izvođenja zaključaka je argumentovan taman koliko mu i znanje o fenomenu kojim se bavi.
Zbog čega ovo navodim?
Vidite, Jovan Deretić je doktorirao pravne nauke i (mo’š mislit’) „drznuose“ da izučava istoriju. Na drugoj strani, istoričar Lozo „frlja se“ pravnim kategorijama kao i većina laika sklonih razmetanju samoumišljenim „znanjem“. Nema tu suštinske razlike!
Поштовани Лозо,
пошто Си побрао сву памет овог свијета и врхунски познаваоц историје, молим Те да ме ријешиш неких заблуда. У прошлом рату (ако је био рат), био сам официр (мислим у Војсци Републике Српске,тако пише) и валда сам се борио за РС (тако су ми рекли). Молим Вас појасните ми да ли сам у заблуди и шта је била права истина јер сам слијеп поред очију а ви сте тако просвјећени па ми помозите.
The truth is out there.
eno, pročitali prve riječi sa papirusa iz biblioteke iz Herkulaneuma, biblioteka punca Julija Cezara. Kako je Deretić rekao da je i Cezar bio Srbin valja se strpiti još malo, 10ak godina.. garant će biti nešto dodatno da potvrdi njegove teorije..
Деретић већ годинама јавно позива берлинско-бечку школу на ТВ дуел, па ето прилике, нека Лозо изађе на црту ако смије.
Mene samo zanima ako bi Deretić bio u pravu, da li bi to učinilo MD planetarnim liderom? Ako ne, onda nisam u priči.:D
Ah, ta vječna dilema, šta je starije Srbi ili amebe.
Vatikansko-masonsko-pedersko-cionističko-islamska neprijateljska koalicija neprestano radi o glavi nebeskome narodu.
Za berlinsko-bečku istoriografsku školu već je postalo nesporno da se primarno povodila za političkim i imperijalnim ciljevima i interesima centara moći kakvi su finansirali njeno djelovanje. U podlegu brojnih postulata kakve je ova „škola“ postavila pokazalo se da su neutemeljeni, pa čak i manipulativni ili lažni.
Kasnije, zarad ideoloških ciljeva, u SFRJ su postulati berlinsko-bečke škole prihvaćeni kao „najviši autoritet“, a i pored nesporne činjenice da je time činjeno manipulisanje sa istorijom. U pogledu mog ličnog opredjeljivanje prma tim različitim kategorijama ovdašnjih „istoričara“ ističem kako imam mnogo pozitivnije emocije prema raznim „Deretićima“, nego prema „zvaničnim istoričarima“ jer naprosto prvi svoj rad zasnivaju na ubjeđenjima, izražavaju slobodno mišljenje, nisu ničiji plaćenici ili potrčkala; nego što cijenim „zvaničare“ kakvima je primarni interes poslušnički obezbijediti „crkavicu“.
No, nešto me zanima zbog čega mladi autor nije otvorio temu Đorđa Jankovića („zabranjenog arheologa“). I on se, slično Deretiću, suprostavlja i berlinsko-bečkoj istorijografskoj školi i stavovima SANU. Je li problem što Jankovića ne može podvesti pod kategoriju „šarlatana“. Valjda zato je prozvao vesnu Pešić, koja sa istorijom i istorijografijom ima veze koliko i Čak Noris.
Ne mora značiti da ako čovjek kritikuje Deretića, da odmah pripada „berlinsko-bečkoj školi“. Neko se može neslagati sa teorijom da su Južni Sloveni grunuli na Balkan tek u 6 ili 7. vijeku a u isto vrijeme misliti i da je Deretić šarlatan. Koliko znam Lozo podržava pomenutog profesora Jankovića
Je l’ vi to stvarno ozbiljno raspravljate o ovome???
Ovo je uz bosanske piramide i teorije o ‘rvatima kao potomcima Perzijanaca sveto trojstvo neviđenih gluposti na ovim prostorima.
Lebtejebo
partizan, 21.01.2015. 14:29:07 [1
sumnjam da je iko ovdje ozbiljan.. a, ako jeste onda.. koristenje istorije u svrhu legitimizacije postojećeg stanja i trenutnih političkih interesa je nešto što se dešavalo i u onima koje sad smatramo razvijenim zemljama a dešava se i u mnogim drugima i sad.. ovdje se očigledno radi o ideji panslavizma.. iako su sve „pan“ ideje poodavno napuštene..ideja je da su svi Sloveni ali da nisu doselili tokom velike seoba naroda..vjerovatno s namjerom da se i praistorijsko stanovništvo koje su Grci i Rimljani nazivali Ilirima, Dačanima, Tračanima, Makedoncima itd.. proglasi Slovenima..u svakom slučaju zanimljivo.. baš kao i to kako je svaka ex-ju zemljicia odabrala za sebe odgovarajuću ideju na kojoj gradi svoj trenutni nacionalizam.. u svakom slučaju ono što se naziva: kada politika diktira dnevni red istraživanja istoričara…
Pa naravno da nije moguće da su svi na ovim prostorima Slavenskog porijekla, došlo je do miješanja a s obzirom da su Slaveni bili dominantniji ostali narodi su se ‘utopili’.
Ali ovaj luđak i njemu slični pričaju o nekom maltene venzemaljskom porijeklu Srba. Samo im fali Miroljub Petrović 🙂
aleks, 21.01.2015. 15:00:46 [138662]
koristenje istorije u svrhu legitimizacije postojećeg stanja i trenutnih političkih interesa.
Prvo,sta ti ovo znaci?Da Srbi nemaju prava na dio BiH ili?
Drugo,zar stvarno mislis da se tolika gomila ljudi od npr.200 000(ako uzmeno rast populacije i progresiju)moze pokrenuti ispod Urala,Azova,….bjezeci od Huna?Procitao sam dvije Dereticeve knjige,tu ima dosta lupanja,ali tesko mi je prihvatljiva i teza seobe.
Ne ulazim u ovu vašu polemiku sa sljedbenicima Jovana I. Deretića. Problematika o kojoj se tu govori je davno bila i prošla, ali je problem u onome što se događa sad, a to je da članovi Udruženja studenata istorije „Dr. Milan Vasić“ Banja Luka učestvuju u nečemu što se zove PRVI BEČKI BAL U BANJOJ LUCI, a koji će se održati u Hotelu Bosna 14. februara ove godine (http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Ulaznica-za-Becki-bal-u-Banjaluci-170-evra-284821.html). Organizatori ovog sranja se na svojoj web stranici (beckibal.org) pozivaju na nasljeđe Bečkog kongresa iz 1815. godine i „trajni evropski poredak“ koje je, kako kažu, bio njegov cilj. Iako se navodno bore za neke druge ciljeve, kao što je trubljenje o Banjoj Luci kao nekakvom srpskom Pijemontu, članovi Udruženja „Dr. Milan Vasić“ su zagovornici austrijske linije koja je stalno prisutna u Krajini i kojoj pripada i njihov mentor Milorad Dodik. Ovdje se, dakle, ne radi o tome šta ovi ljudi zagovaraju u teoriji, već o tome što zagovaraju u praksi. A praksa je, kao što vidimo, sasvim drugačija od onog što se pokušava predstaviti kao nacionalna politika ili nekakva službena istorija koja joj treba služiti kao podrška. Tradicionalno krajiško podaništvo Austriji i Rimu, ništa drugo…
Mladi gospodine Lozo,
Najgora stvar koju može da uradi jedan mlad čovek je da zaključa mozak, da ostane tvrdo ukopan u šanac u kome su ga neki i nešto naučili. Mladima je svojstveno da istražuju, da sve dovode u pitanje, da se razvijaju. Bez toga nema napretka. Na žalost to kod tebe ne vidim. Nekada su ljudi mislili da je zemlja ravna ploča i mnoge glave behu posečene u odbranu te teze. I umesto da argumentima osporavaš Srpsku autohtoničku istorijsku školu, ti samo sistemom bla-bla. Napisati ovoliki tekst a u stvari ništa ne reći je umetnost. Diduše, apsolutno se slažem sa ovim delom tvog teksta: „Српска историографија, ма колико то год сложен и хетероген појам био, измучена са дубоком траумом комунистичког искуства и понекад академске довољности и сврхе самој себи, мора се признати и недовољном иницијативношћу, намјерила се на пошаст која ће јој, изгледа, отежати пут ка мјесту које треба да заузме у друштву, као једна од базичних националних наука. И све то када нас уче са запада да нам историја није потребна, смањујемо јој број часова до минимума, а да нисмо ни жртве са почетка двадесетог вијека пописали, а о средини и крају вијека да не говорим”.
Kao dokaz navodiš knjigu Radivoja Radića “Srbi pre Adama i posle njega”. Korektno bi bilo da si naveo i knjigu Slobodana Jarčevića “Srbi pre biskupovog Adama”, pa bar da kao mladi akademec, naučnik daš čitaocima mogućnost da se sami uvere metodom poređenja. Interesantno je da kao mladi istoričar koristiš izraz vizantolog. Taj izraz koriste pripadnici Vatikanske istorije. Zar pravi naziv nije Istočno rimsko carstvo. Pominješ Deretića, a šta ćemo sa Milošem Milojevićem, Olgom lukovićPjanović,simoom Lukin Lazić, Dobrosavom Jevđevićem,Reljom Novakovićem, Slobodanom Jarčevićem, Draškom Šćekićem, Dragoljubom Antićem, Božidarom Mitrovićem, Đorđem Jankovićem, Ilijom Živančevićem I mnogim drugim autorima našim i stranim, da ne nabrajam.
Zar ćeš kao istoričar poreći da je, čak u 19. veku, postojanje kancelarija za Ilirik i državna kancelarije za rasrbljavanje balkana, u Austrougarskoj. Na stanovištvu si da smo ovde došli u 7. veku. A šta ćemo sa ovim dokazima:
Кохел, немачки етнограф: „Име Срби је било раније велико обележење за све Словене“.
Баварски географ: „Српскаа империја је била тако велика да су из ње настали сви словенски народи. Словени такође тврде да своје порекло воде од Срба“, (у једном часопису у Минхену 1837).
Пикте, А. швајцарски историчар: „Може се са сигурношћу тврдити, да је постојао један пра народ између Индије и крајње границе Европе, који се састојао из Сораба, Серба и Рашана, чије је заједничко име било Срби“.
Страбон: „Тројанџи су били делом Срби, делом Грци из Мале Азије и колонисти са Крита“.: „Њихова (српска) насеља су се налазила између Балкана и Кавказа и иза, и били су народ црвене косе и плавих очију“.
Шафарик, Ј.: „Име Венди је страно, право име Словена је Срби“.
Птоломеј, К.: „…Јазиги и Роксолани су Сармати, а Срби су такође Сармати“.
Вадијанус, П.: „Скитија се непрестано звала Сарматија. Пољска је део велике Сарматије. Илири се вулгарно називају Словени“.
Страбон: “На океану (Северном – српском мору), живе међу другим народима Кимбри – Срби“ (VII 291с).
Фалмерајер, Ј.Ф.: Најпрвобитнији народи данашње Грчке су словенски народи“.
Ako treba mogu još mnogo primera da navedem.
A još je gore ako te, kako ti kažeš, niko nije sputavao.
Sa poštovanjem
Serbinum, 22.01.2015. 08:56:55 [138
„koristenje istorije u svrhu legitimizacije postojećeg stanja i trenutnih političkih interesa.
Prvo,sta ti ovo znaci?Da Srbi nemaju prava na dio BiH ili?“
ne, Serbinum, to ne znači to već baš to što piše i poznata je pojava. uostalom, i ne znam ko Srbima osporava to pravo osim onih koji isto tako koriste selektivno istoriju u svrhu legitimizacije svojih političkih interesa..