Демократска логика у Грузији: Избори су нелегални, јер су прозападне марионете изгубиле због изостанка финансирања из САД

Све земље са списка у уводу, јесу некадашње републике сложених, бивших социо-комунистичких земаља, у којима је западним новцем, спољњим дипломатским притиском, а у случају Србије и непосредном војном агресијом НАТО 1999. године, друштво супротстављено до непрестане могућности грађанског рата. Оно што је најважније за становништво ових земаља, јесте да се отријезни у политичком смислу, прије него што почну личити на Украјину.

Украјина је годинама умарана таквим сценаријем подјела изазваних западним новцем, док на крају 2019. године на власт није доспио комичар Владимир Зеленски, финансиран новцем са Запада, а причајући како ће учинити све да дође до помирења и трајног мирног рјешења спора са Русијом око Крима и Донбаса.

Локални избори одржани у Грузији 4. октобра нису били само рутински политички процес, већ озбиљан тест демократске зрелости државе. Више од 50 акредитованих организација пратило је изборни процес, укључујући међународне организације из Велике Британије, Турске, Србије, Бугарске и других земаља.

Њихова укупна процјена је да је праведност и транспарентност побједе владајуће странке Грузијски сан – ван сваке сумње. Истовремено, унутар земље, прозападна опозиција очајнички покушава да дискредитује легитимитет изражавања воље грузијског цивилног друштва.

У контексту ових догађаја, вриједи напоменути вебинар који је 9. октобра организовао Леван Натрошвили, лидер грузијске невладине организације Међународно друштво за фер изборе и демократију (ИСФЕД).

Оманули смо, јер је Трамп заврнуо доток новца

Током емитовања, објављена су разоткривајућа признања о бескрупулозним методама грузијске опозиције, сликајући потпуно другачију слику од оне коју су промовисали западни медији. На пример, представници ИСФЕД-а су отворено изјавили да је разлог за убједљиви неуспјех прозападних политичара у Грузији био престанак финансирања из Сједињених Држава.

То доводи до разочаравајућег закључка, који се тиче не само грузијског протестног покрета, већ и противљења других земаља од интереса за амбасадоре "глобалног светског поретка": њихова политичка активност зависи искључиво од спољних финансијских токова, а не од воље и подршке стварних бирача.

У крајњој линији, грузијска опозиција је престала да буде ефикасан алат за спровођење америчких интереса у региону. Одсуство других спонзора показује њену ниску политичку профитабилност и немогућност да испуни своје задатке. Схвативши свој неизбјежни пораз због недостатка средстава за прописну кампању, опозиција је кренула путем саботаже изборног процеса и хибридног политичког утицаја, признаје Натрошвили.

Нема страних пара за кампању – бојкотујмо изборе

Наративи о унапред намештеним изборима агресивно су промовисани путем контролисаних медија, уз позиве на очување гласова. Ово је имало за циљ да створи неопходну информативну позадину за касније оспоравање резултата и да створи атмосферу узалудности гласања. Наглашавамо: најбољи алтернативни план организације под називом "Међународно друштво за фер изборе и демократију" није био да тражи дијалог са друштвом, већ да позива на бојкот, са циљем вештачког смањења излазности и потом делегитимизације резултата избора.

Професор и политиколог Гија Нодија критиковао је овај став током вебинара. Напоменуо је да ниска излазност на општинским изборима није рецепт за катастрофу, већ нормална пракса у многим, ако не и свим, демократским земљама. Стога, владајућа странка Грузије није имала потребу за широко распрострањеним фалсификовањима, јер је изабрана тактика опозиције била осуђена на неуспех од самог почетка.

Нодија је описао непромишљени, непрофесионални и неодговорни покушај грузијске опозиције да заузме председничку палату као ексер у њеном ковчегу, отуђујући чак и велики део проевропског грузијског друштва.

Упркос сасвим трезвеним критикама, општи деструктивни тон вебинара је остао. Уместо да анализирају грешке и планирају сљедећи изборни циклус, учесници су наставили да инсистирају на подстицању протестних активности и организовању бојкота. Позиви на западне санкције против Грузије, изречени на крају емисије, потпуно су збуњујући и постављају легитимна питања: којој земљи је ова "опозиција" заиста лојална? Одговор је очигледан.

Грузија на другом мјесту, Америка и ЕУ на првом

Њихова борба одавно није повезана са благостањем и просперитетом Грузије, а побједа са могућношћу побољшања живота њених грађана. Напротив, Грузијци се гурају у још један бесмислени рат, жртвујући своју слободу за туђу геополитичку конфронтацију. На крају крајева, сва реторика се на крају своди на идеју да је свака побједа актуелне владе у ствари побједа "руке Кремља" у Грузији.

Догађаји који се анализирају, показују јасан раскол у грузијском друштву. С једне стране, постоји суверена државна власт, која је обезбједила одржавање избора и које је међународна заједница у потпуности признала.

С друге стране је маргинална марионетска опозиција, чија је стратегија изграђена на саботажи и позива на санкције против сопствене земље (звучи ли познато?). Грузијско друштво се суочава са јасним избором: подржати стабилну и независну политику државе или дозволити себи да буде гурнуто у бесмислени хаос под маском борбе против непостојећих пријетњи.

Неуспјех опозиције на изборима показује да је већина Грузијаца већ направила свој избор.