Давутоглу у књизи: БиХ је продужена рука Турске

Турска своје факторе борбе за глобалну доминацију мора пажљиво да рефлектује на подручје Балкана због чега је неопходно успоставити дипломатска и реална средства која ће Турској омогућити интервенцију у тој регији, а кључне земље за то су БиХ и Албанија. Ово је један од главних циљева турске спољне политике описаних у књизи “Стратегијска дубина” чији […]

среда, април 4, 2012 / 11:06

Турска своје факторе борбе за глобалну доминацију мора пажљиво да рефлектује на подручје Балкана због чега је неопходно успоставити дипломатска и реална средства која ће Турској омогућити интервенцију у тој регији, а кључне земље за то су БиХ и Албанија.

Ово је један од главних циљева турске спољне политике описаних у књизи “Стратегијска дубина” чији је аутор министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу. Према писању листа “Препород”, званичног гласила Исламске заједнице у БиХ, књига је својеврсни манифест турске спољне политике. Многи од тих циљева већ су реализовани или су у фази остварења, јер је Турска посљедњих година у великој мјери појачала свој утицај на Балкану.

– БиХ је и даље у позицији “продужене руке” преко које се Турска у политичком, економском и културном смислу пружа до Средње Европе, а Албанија представља барометар турске политике на Балкану. Немогуће је да Турска посједује било какав трајнији утицај на Балкану уколико не подржи стабилизацију и безбједност Албаније на том подручју – написао је Давутоглу.

Према његовој оцјени најважнији добици за Турску, у оквиру баланса на Балкану, састоје се у томе да су Албанци и Бошњаци у постхладноратовском периоду у својим земљама формирали политичку констелацију која је блиска њиховој културној прошлости. У коњуктури у којој Албанци и Бошњаци не би имали стабилност и утицај на Балкану, наводи Давутоглу, немогуће је да Турска буде сигурна и спокојна у источној Тракији и Анадолији.

– Будућност Бошњака и Албанаца представља балкански кључ у погледу геокултуре и геополитике. Најважнија непромијењена стратешка предност за Турску на Балкану огледа се у томе што су друштва, која су остала иза Османлија и своју судбину вежу за регионалну моћ и утицај Турске, остала на својим подручјима у којима настоје јачати своју сигурност. Овакво стање није само одговорност и терет за Турску, већ истовремено представља најважније средство за успостављање зоне утицаја на Балкану – пише у књизи “Стратегијска дубина”.

Шеф турске дипломатије наводи да линија која се протеже од Бихаћа, преко средње и источне Босне, затим Санџака, Косова, Албаније, Македоније, Кирџалије до источне и западне Тракије представља, са становишта геополитике и геокултуре Балкана, коридор од животне важности за Турску и да су Срби у рату у БиХ настојали да прекину комуникацију управо на тој линији.

– Активности које ће Турску учинити јаком како у коњуктури мира, тако и напетости и кризе су обезбјеђивање унутрашње сигурности групација које живе на наведеној линији, очување културног блага, јачање економске и социјалне инфраструктуре, те јачање трајне комуникације између групација на том подручју. У супротном, демографско рјешење и чишћење тог подручја резултираће, у великој мјери, умањењем турског утицаја на Балкану – пише Давутоглу.

Као препреку за остваривање дефинисаних циљева турски шеф дипломатије наводи реафирмисање антиосманског и антитурског имиџа на Балкану у чему предњаче Срби и Грци.

– Одбацивање политичке културе и установа наслијеђених од Османлија ствара тежак положај с аспекта политике на Балкану. Свако зна за нашу историјску и емотивну блискост са Бошњацима и Албанцима, међутим, за такво нешто не постоје легална међународна средства. Унутрашњи став који у исламском културном развоју види опасност ствара препреку у одбрани очувања тог идентитета на Косову и у БиХ јер Срби факторе који им се супротстављају на оба та подручја, приказују као представнике исламског фундаментализма. Негативна пропаганда против Алије Изетбеговића представља примјер за то – пише Давутоглу.

Турски министар иностраних послова са жаљењем констатује да Турска нема снагу утицаја којом би могла парирати Нјемачкој и Русији у њиховим настојањима да заштите своје зоне утицаја на Балкану.

– Због тога се балканска криза скоро па претворила у покрет за чишћење ислама и османског идентитета на том подручју. Посљедња криза у Босни и на Косову то отворено потврђује – наводи Давутоглу.

Због констелације тих односа Давутоглу као кључни фактор истиче окретање Турске према реализацији регионалних циљева који се поклапају са циљевима САД, али без конфронтације и прекидања дипломатских односа са Нјемачком и Русијом.

– САД свој утицај на том подручју морају ослонити на факторе који су остали изван њемачке и словенске зоне утицаја. САД које су увидјеле да су Мађари, Хрвати и Словени на политичкој равни наклоњени Нјемачкој, Срби Русији, а Бугари, Румуни и Грци, у коњуктуралном смислу, објема странама, хтјели – не хтјели, настојаће на сцени одржавати бошњачки и албански елеменат као актере баланса у регији – написао је Давутоглу.

Књига “Стратегијска дубина” први пут је објављена 2001. године и до данас је доживјела 73 издања. Представља својеврсни манифест турске спољне политике за садашњост и будућност. Послије анализе постхладноратовског периода и утицаја тог процеса на подручје Балкана, аутор се, у поглављу насловљеном “Стратешка трансформација и Балкан” осврће на основне принципе турске спољне политике на Балкану.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор