Давидовић: 2,5 милиона евра за Кастел из ИПА фондова

Реконструкција најстаријег историјског споменика у Бањој Луци, тврђаве "Кастел”, почеће ускоро јер је за реализацију овог пројекта одобрено 2,5 милиона евра од ИПА фондова Европске уније, потврдио је градоначелник Драгољуб Давидовић. – Коначну потврду о одобрењу средстава град би требало да добије данас. Одобрена средства довољна су за изградњу историјског музеја и то је прва […]

четвртак, 2 фебруара, 2012 / 07:06

Реконструкција најстаријег историјског споменика у Бањој Луци, тврђаве "Кастел”, почеће ускоро јер је за реализацију овог пројекта одобрено 2,5 милиона евра од ИПА фондова Европске уније, потврдио је градоначелник Драгољуб Давидовић.

– Коначну потврду о одобрењу средстава град би требало да добије данас. Одобрена средства довољна су за изградњу историјског музеја и то је прва фаза од укупно девет колико је планирано за комплетну реконструкцију Кастела. Пројектна документација је комплетно готова тако да ће се са изградњом почети што прије – рекао је Давидовић за “Глас Српске”.

Истакао је да је помоћ тражена од ИПА фондова јер је ријеч о веома скупој инвестицији.

– Преко Министарства цивилних послова конкурисали БиХ смо за средства ИПА фондова, која су одобрена у износу од 2,5 милиона евра – казао је Давидовић и додао да ће обнова Кастела допринијети и туристичкој понуди јер је најстарији историјски споменик у граду на Врбасу.

Према идејном рјешењу детаљна ревитализација тврђаве Кастел подијељена је у девет цјелина и свака ће бити грађена појединачно. То су хотел са пратећим садржајима који би требао да буде у садашњој артиљеријској касарни, културни центар са љетном позорницом, услужни и туристичко-информативни центар, градски врт, јавна гаража, спортско-рекреативни центар, приобаље уз Врбас и музеј који би требао да се смјести у камену зграду.

Директор Туристичке организације Бање Лука рекао је да га веома радује што ће коначно почети обнова Кастела јер је то веома значајан културно-историјски споменик.

– Послије обнове Кастел ће представљати спој прошлости и садашњости и имаће велики значај како за Бањолучане тако и за туристе. Кастел ће свакако побољшати и туристичку понуду Бање Луке – истакао је Барашин.

Бањолучани поздрављају коначни почетак обнове Кастела, једног од главних симбола Бање Луке.

– Било је вријеме да се крене са реконструкцијом јер Кастел све више пропада. То је дио историје и традиције Бање Луке и зато треба омогућити грађанима безбједан приступ. Сви ће једва дочекати да се обнови и да можемо отићи тамо да прошетамо, да и ми најзад имамо тврђаву која је туристичка атракција – казао је Бањолучанин Драган Милић.

Град је прошле године упутио јавни позив потенцијалним инвеститорима за учешће у реализацију пројекта “Ремоделација и ревитализација тврђаве Кастел – Хотел са пратећим садржајима” при чему би град обезбиједио грађевинску дозволу али се нико није одазвао. Предвиђени трошкови за реализацију овог пројекта износе 8,9 милиона марака.



0 КОМЕНТАРА

  1. Кастел је драгуљ. То може донијети много новца. Био сам на тврђавама у Петроварадину, у Београду у Монте Карлу, у Лондону и свугдје је то понос народа и сјећање на славну историју. У тим тврђавама су садржаји који привлаче пажњу.

    Најљепша тврђава у којој сам био је и дворац грофа Лавала у Ријеци одакле се може видјети панорама града и дубока пучина Јадранског мора. У Монте Карлу су уградили и лифт којим се пење на врх, а са врха се види Тиренско море.

    Треба споменути и тврђаве у Барцелони удаљене 25 км једна од друге на два брда испод којих је град од 5 милиона становника, а ноћу са једне на другу избијају ласерски зраци који дају граду испод њих бајковит изглед.

    Цијела Венеција је један скуп тврђава у које хрле милони туриста из цијелог свијета итд…
    На званичном сајту града Бања Луке сам предложио да се изгради на Бањ брду свјетионик са којег би се емитовали зраци идентични онима као у Барцелони, а на брдо Вис (бањалучка Козара) које је у мом власништву на којем бих дозволио да се изгради торањ са којег би се емитовали ласерски зраци у правцу Бања Луке.

    Са мог брда Вис до Бањ брда је 17 км испод којег је насељена Бањалучко – Лакташка котлина и то би био пун погодак. На том торњу би требао бити атеље, радио станица као и тераса са могућношћу организовања концерата камерне музике или неке друге. До брда има асфалт, а испод њега је извор питке воде.
    Бања Лука би вишеструко тако добила у смислу туристичке понуде, а умјетници из цијелог свијета би пронашли своју нову Меку. Не треба посебно напомињати колико би се продало домаћих кулинарских посластица, колико би зарадили превозници и многи други посредници.

    Ову визију би свакако требало детаљније разрадити. Ово сам предложио и начелнику општине Лакташи, али никада нисам добио одговор, што ће рећи да су сви ти људи или незаинтересовани или не схватају модерно вријеме и могућности зараде од туристичких понуда које морају нудити и садржаје изван града, као нпр. школу јахања за коју имамо изванредне услове, као и обилазак ових мјеста у кочијама у коњској запрези. Затим летове балоном изнад ових дестинација, па рафтинг на Врбасу итд…

    Остаје нада да ће доћи на власт неки други људи који ће од ове регије направити једну пожељну туристичку дестинацију у којој ће бити све то уконпоновано са зимским и бањским туризмом, којему се треба дати већи значај.

  2. solium, 31.01.2012. 18:31:37 [27875]
    Ех… коначно је неко проговорио и о недостацима у туризму! Толики је простор за дјеловање у овој области, а толико нестручних кадрова има управо у туризму. Ми немамо хотел А категорије у Бања Луци, немамо рекламе на важним туристичким медијима у Европи као и агенције рецимо на аеродромима у Њемачкој или Енглеској како то имају Словенци или неки други.

    Имамо мали аеродром у Залужанима са којег би се дало организовати панорамски летови по повољној цијени и за домаће и за стране туристе у трокуту БЛ, Бардача – Козара и сл. Затим лет балоном изнад Бања Луке, стална могућност изнајмљивања пловила за рафтинг у кањону, присутност домаћих кулинарских специјалитета на важним дестинацијама као што су БЛ ћевап, наше пиво, са Трапист сиром уз кукурузу и сарму.

    Промоција нашег вина на цијелој мрежи дестинација гдје би се по рутама кретали туристи и сл. Све у свему, нефункционално, неинвентивно и недовољно за било какву професионалност у овој јако важној области.

    Колико би ту простора било за отварање нових радних мјеста, па се сјетих ергеле липицанера у прњавору која пропада, а коњи су гладни итд… А, Глухаковића који штампају каталоге лошег дизајна за домаћу употребу да би се оправдала средства утрошена у НИШТА је пуно не само у туризму него и у осталим гранама привреде.

    Јадно! x-(