Дарко Ристов Ђого: Словом о Украјини, рјечју о Црној Гори (ВИДЕО)

Фронталов поп, или званично протојереј-ставрофор проф. др Ђого, један је од најангажовванијих свештеника из Српске у одбрани светиња СПЦ у Црној Гори.

понедељак, јануар 13, 2020 / 11:48

Овдје доносимо његово излагање на тему готово истовјетних атеистичких разлога за црквено организовање у Украјини, које неодољиво наличи на (Сјеверну) Македонију 1967. односно Црну Гору 2020. О њој, српској Црној Гори, бесједи у видео прилогу.

Све низводно од овог поднаслова, Даркове су ријечи:

Да не буде да пишем само о Црној Гори

Да се малчице одморимо од тематизовања Црне Горе, пар ријечи о једној теми коју сам потпуно запоставио: о украјинској црквеној драми и проблему који је настао дјеловањем Фанара.

У посљедњих пар дана неколицина пријатеља ми је, реагујући на моју реакцију на ријечи Еп. Максима саопштило да су они мање-више "неутрални" јер су и Фанар и Москва "црквене супер силе", "црквени колонизатори" итд. Тако испада да је кривица за тренутне проблеме некако симетрична и обострана.

Искрено, чини ми се да је овакав поглед настао само да би се задржало право на пасивност и ни ради чега другог. Такође, понекад се чини да робусни дипломатски манири Москва (али и Фанара) остављају управо утисак двије суперсиле. Али, поред тог стила који је отуђен и безвезан, проблем са црквеном дипломатијом није што су црквене дипломате и Фанара и Москве "кадровчици" већ што им треба показати мјесто.

Када ми је један иначе неприкосновени русофил причао да му је још прије 10 година један руски црквени дипломата предложио украјински модел аутономије за Црну Гору, рекао сам му да бих тог дипломату наглавачке избацио из Синода. Па ипак, све то још увијек не значи да је кривица за данашње стање симетрична. Морамо видјети ко шта заиста јесте учинио.

Најприје, аргумент "и Фанар и Москва су црквене суперсиле – самим тим обоје су криви" не пије воду. Буквално, то је као да кажете: "Британија и Њемачка су били суперсиле, обје су криве за свјетске ратове". Смијешно.

Гдје је то, када и како Москва урадила Фанару оно што је Фанар Москви – упао на канонску територију, признао без покајања људе без чина једним административним чином, пријетио канонским епископима са којима је до јуче био у љубави? Признао за Цркву заједнице настале на отимању светиња и разбијеним главама?

Неко ми је некад рекао: али Москва је примила у општење цариградски руски егзархат? Колико знам јесте тек након дјеловања Фанара, и то након фанарског покушаја ликвидације егзархата. Симетрија се не може успоставити ни уколико је тачно да је Москва признала црквену сецесију у Осетији и Абхазији. То је чин који јој не служи на част, али чињеница да је пољска војска заједно са вермахтом учествовала у окупацији Чехословачке не значи да су Пољска и Њемачка "обје криве" за Други свјетски рат.

Што се тиче аргумента да је украјински безобразлук Фанара оправдан због активног руског притиска на помјесне Цркве да се не иде на Крит – то је као да кажете да је у реду да вам неко претуче рођака јер је рођак учествовао у припремама за славу (или можда прије за забаву), онда у посљедњи моменат одустао и почео да зове родбину да и она не иде. Шта у том случају човјек чини? Упадне рођаку у кућу и истуче му дјецу.

Логично, зар не?

На страну што је сва критска драма тужни показатељ шта један свеправославни сaбор не би требало да буде: вишедеценијска фарса црквених дипломата без учешћа цијелог тијела Цркве и промишљања и осјећања свих. Али то је, такође, друга тема.

Дакле, да закључим: логичка је грешка изводити закључке из саме чињенице да статус "црквене велесиле" импликује симетричну кривицу. Молим све присталице ове теорије да ми наведу шта и гдје и како је то Москва оштетила симетрично Фанар. О томе да је очигледно да "суперсилу" не чини администрација већ Благодат Духа, другом приликом. За мене је лично једина "атомска суперсила" Духа она Црква коју води Блажењејши Онуфрије кијевски.

Ето. Да не буде да не могу ништа да напишем а да није о Црној Гори.



Оставите одговор