Дарко Ђого: Ти си нама све, али наше све није у теби

Професор Богословског факултета, новосарајевски парох о. Дарко Ђого, написао је сажето а истовремено веома садржајно писмо Републици Српској, које уз његову дозволу преносимо без икаквих интервенција. Драга моја, Зар си мислила да ти нећу писати? Зар стварно? Па ти знаш да ти већ традиционално пишем на твој рођендан. Срби смо ми. Ред је бар једном […]

четвртак, 9 јануара, 2014 / 22:03

Професор Богословског факултета, новосарајевски парох о. Дарко Ђого, написао је сажето а истовремено веома садржајно писмо Републици Српској, које уз његову дозволу преносимо без икаквих интервенција.

Драга моја,

Зар си мислила да ти нећу писати? Зар стварно? Па ти знаш да ти већ традиционално пишем на твој рођендан. Срби смо ми. Ред је бар једном годишње да се чујемо. Мени су, додуше, коверте са твојим именом стизале чешће, најчешће неке плаве коверте са захтјевима да плаћам казне (јер сам твој обични грађанин, па тиме подложан кажњавању), таксе (за услуге које нит’ су ми пружене, нит’ је ко кад размишљао да их пружи), и остале дажбине… Али ја знам да ти, мила, немаш ништа са тим. Тебе је покојни Тата Ристо другачије замишљао. Ниси ти крива што они који су те правили нису они који тобом управљају. Што, да би ти настала, требало је трунути у рову, а да би се владало у теби, потребно је било разгулити 92-ге.

Кад боље размислим, ти, рођена, уопште и ниси дио људских руку. Сами те је Бог дао. Јер да је до људи, ти не би ни опстала. Друштво са оволиком мржњом, овим нивоом фрагментације, не може дана опстати. Сви имају странке које се такмиче за власт. Наше се мрзе, чак и кад сарађују, мрзе се. Сви имају крила унутар странака. Само код нас се та крила мрзе до сржи. Дакле, само твоје постојање је чудо, ти стојиш и даље боља од свих нас појединачно. Можда ти увијек надодаје помоћи Онај чија "благодат надопуњује и исцијељује што је несавршено".

Ево, и ове године те неће разумјети ни браћа, ни комшије. Браћа се и даље траже. Не могу да схвате да, као што рече Светитељ, "и во се рађа у Србији, па није Србин". Потребно је да осмислиш оно што ти се рођењем да. Да будеш човјек. Комшије не схватају да си Ти, дико, наша жеља. Мисле да, кад тебе не би било, ни те жеље у нама не би било. А не знају да си ти дубоко у нама, да би без тебе било горе свима нама. Ти си наша артикулисана жеља. Не дај Боже да опет морамо да артикулишемо наше жеље. Зато ти имај разумијевања и за браћу и за комшије. Не љути се на њих јер не помаже. Ипак нам треба живјети заједно. Не заборави: Ти си нама све, али наше Све није у теби. И Мајка и комшилук препуни су наших светиња. Зато чувај, мила, и њих јер тако чуваш себе…

Ми смо кући добро. Волимо се, али се и трудимо да се волимо. Живимо, трудимо се да лијепо, меко и ситно живимо. Ја сам сад у Преображењској, у Сарајеву. Слава Богу, ту сваки дан добијам неку нову перспективу. И Тебе видим боље кад се мало измакнем у страну.

Чувај се, рођена, сретна ти КРСНА СЛАВА!!!

Твој,

О. Дарко



0 КОМЕНТАРА

  1. Због недоличног понашања какво не пристаје цивилизованом човјеку, принуђени смо да коментатора „zulkedin“ удаљимо са портала на седам дана.
    ИП адреса као и остали подаци о овом кориснику остају познати редакцији Фронтала.

  2. Свака част професоре.Кратко сажето и јасно.Дијагноза права само лијекова нема.
    Моја подршка администратору.Овако треба поступити у сваком случају где се неприлично коментарише,вређа,напада и осуђује без разлога.

  3. Каквих све кретена се не крије иѕа ових никова.
    Свака част честитом имену! А ми што смо ратовали смо највећи кривци што су нам на власти они што су бјежали 92-ге. Сада ћемо то да поправимо. Ако Бог да!