Данске литије: Влада намјерава да укине Дан молитве, да би имала више пара за Украјину

Премијерка Мете Фредериксен ујединила против себе Лутеранску цркву, опозицију и синдикате, јер намерава да укине Велики дан молитве како би имала више више пара у буџету за одбрану Да ли је и данас "нешто труло у држави Данској” као што је то проницљиво изрекао стражар Марсел у Шекспировој трагедији "Хамлет”?

среда, фебруар 1, 2023 / 19:37

За нешто више од месец дана пошто је после избора преузела дужност нова коалициона влада успела је да разбесни бискупе Лутеранске цркве, девет опозиционих странака, синдикате и стотине хиљаде бирача. И то све због тога што данска премијерка Мете Фредериксен намерава да укине један државни празник како би повећала пореске приходе и тако издвојила више пара за војску.

Руска стимулација – ко први иништи НАТО тенк добија 72.000 долара

Тространачка владајућа коалиција хоће да укине један од укупно 11 државних празника. Реч је о верском празнику Сторе бедедаг или Велики дан молитве, који је црква увела пре више од три века и којим се обележава четврти петак после Васкрса. Тим поводом бискупи су се састали с данском министарком за црквена питања Луизом Шак. Али исход састанка није умањио њихов гнев, јер су инсистирање на укидању Великог молитвеног дана описали као "нечувену интервенцију владе уз недостатак дијалога”.

У предлогу закона који је представљен у парламенту наводи се да ће уштеђени новац бити искоришћен за повећање финансирања одбране, а званична процена наводи да би то ојачало структурни јавни биланс за око три милијарде круна (400 милиона евра).

"С Путиновим нападом на Украјину у Европи се води рат. Претња се приближила. Да би финансирала повећану војну потрошњу у наредним годинама влада ће предложити закон о укидању државних празника, који ће ступити на снагу 2024. године. Данци морају допринети нашој заједничкој безбедности”, пише у пропратном документу предложеног прописа.

Пао грчки борбени авион

Овим предлогом влада социјалдемократа, либерала десног центра и умерених центара, која је на функцији од 15. децембра, намерава да се убрзано усклади с циљем НАТО-а да државе чланице издвајају два одсто БДП-а за војни буџет до 2030. године. Данска је у прошлој години из буџета за одбрану издвојила 27,1 милијарду данских круна (3,9 милијарди долара), што је око један проценат њеног БДП-а. У децембру је влада обећала додатних 300 милиона круна војне помоћи за подршку украјинским ратним напорима.

Међутим, предлог за укидање празника изазвао је оштру реакцију широм Данске, земље од скоро шест милиона становника, у којој више од 73 одсто становништва номинално припада државној Лутеранској цркви, али мање од три одсто верника редовно иде на богослужења.

Синдикати, који су традиционално блиски социјалдемократама премијерке, покренули су онлајн петицију и прикупили више од 405.000 потписа како би послали јасан сигнал влади да одустане од планова за укидање празника.

"Влада оваквим предлогом искључује нас остале”, каже Пија Олсен Дир, лидерка левичарске Социјалне народне партије, која је раније била савезник Социјалдемократа, наводи Асошијетед прес. Серен Папе Паулсен, шеф конзервативаца десног центра, назвао је предложено укидање празника грешком. Он очекује да ће влада сада отворити нове преговоре са свим странкама о проналажењу бољег решења за надокнаду војног буџета. "Важно ми је да заштитим нашу културу, историју и вредности и дубоке корене на којима стоји наше друштво”, истиче Паулсен.

Али овај празник могао би да постане део данске прошлости ако прође кроз парламент. Прво читање закона требало би да буде одржано 2. фебруара, пре него што оде на друго и треће читање. Уколико влада не одустане од предлога, опозиција је за почетак фебруара заказала и велики протестни скуп у заштиту празника који би могао да привуче хиљаде грађана.

Лавров: Русија никад није одбила дијалог са Европом

Лизет Рисгард, председница Данске конфедерације синдиката ФХ, каже за Јуроњуз да је неправедно што влада жели да на овај начин допуни своју војну касу кажњавајући раднике од којих многи имају ниска примања: "Укидање празника је једнострано смањење бенефиција радника, чиме послодавци добијају још један радни дан, што ће утицати на повећање производње и прихода.”

Карл-Јохан Далгард са Универзитета у Копенхагену, један од најистакнутијих данских економиста, скептичан је кад је реч о финансијским ефектима укидања празника. Он је за дански јавни сервис ДР Нихедер рекао да не види како ће се укидањем Великог молитвеног дана у буџет слити додатне три милијарде круна (400 милиона евра), колико министарства финансија и одбране процењују да им је потребно.

Политика



Оставите одговор