ДАНОЛОМЦИ (DAYBREAKERS)

Почиње крајње нормално. И то је главни квалитет до краја. Све је у овом филму потпуно исто као америчко друштво данашњице, изузев што су у овом доносиоци одлука вампири.

И као што почне самоубиством, за које схватимо да је то што јесте, тек у тренутку када се оно изврши дочекивањем свитања на отвореном; тако до краја занимљивост производи научнофантастично разрађено калемљење вампира, на цивилизацију оних који осим меса могу јести и биље.

Шта би се све десило уколико би вампири надвладали, и од усамљених феномена за које се не зна да ли уопште постоје, постали већинска популација на планети? То је питање којим се бави ово остварење, уз квалитет који није сензационалистички – већ истрајно свакодневан.

Као што и америчко невампирско друштво мучи расизам и проблем нафте која полако нестаје, тај проблем је аналогно пресликан на то да су вампири такође задржали једну од главних људских особина. Похлепу и непророчку неумјереност.

Дошло је до несташице крви, јер је људска популација спала на 5 одсто у најбољој процјени, а вампири имају крви још за мјесец дана. Да све буде теже, постарао се уводни епизодиста у лику просјака. Носи натпис:

Гладан сам – требам крв!

Уколико се не уноси људска крв извјесно вријеме, долази до деформације јединке и њеног претварања у неразумна чудовишта шпицастих ушију, која неселективно нападају и саме вампире. Као кад пуно огладне у сиротињским четвртима, па почну пљачкати по богатунским насељима, упадајући им у куће и нарушавајући им начин живота (our way of life).

Нада вампирства је Едвард Далтон, виши хематолог у предузећу Бромли Маркс фармасјутикалс. Осим што је главни јунак ове приче, исти мора да нађе замјену за крв у вампирској прехрани. Додатни је мотив што је слаб на људе, скоро као Блејд.

Нема катану и очекивану вампирску физичку надмоћ, али зато је паметан и саосјећајан; па га уочавање рођеног шпицастог уха доведе до саобраћајне незгоде у којој су учесници са друге стране људи.

Иако нијесу криви, морају да бјеже и он им у томе помогне. Тако долази у контакт са људским покретом отпора… а даље је све очекивано.

Никада немојте сумњати у хепиенд.

(Написали и режирали: Браћа Спириг)