Дани(ј)ел Симић
Дани(ј)ел Симић: Закључци Народне скупштине – десет у пола са Човићем
На рођендан премијера Вишковића, Народна скупштина је усвојила 13 закључака од којих је најзначајнији број 10. Вођа Хрвата из Широког Бријега и околине нам је поручио том приликом да чувамо Српску као зјеницу ока свог. Оштро ухо је ухватило тон сјетног флешбека на везивање застава с муслиманима из 1990. године, док је већина чула упозорење да Срби "ма што тко мислио о вама" не увиђају да је на снази Дејтон 2.
Да Срби не увиђају, не само историјски тренутак и политички реалитет који превазилази страначки интерес, већ нијесу способни да створе јединствену стратегију на питањима која не подлијежу интерпретацији, него очитом МИНИМУМУ НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРЕСА; показало се на још једној посебној сједници.
То што је сазвана на "молбу" предсједника Србије Александра Вучића, ствар чини унутарсрпски трагичнијом. Молбено увртање носа, уха, руке, ноге… са Андрићевог венца, 11000 Београд, неодољиво и за понављања подсјећа на ултиматуме Слободана Милошевића. Још више, а за самог Вучића предизборно непријатније, на сводничко дјелање политичког метросексуалца Бориса Тадића.
Милорад Додик, након што је умољен у Београду, извео је маневар Радована Караџића, када је у Атини ставио потпис на Венс-Овенов план. Пристао, али под условом да то усвоји скупштина. Сасвим свјестан да то за шта је "умољен", може довести до тога да буде политички "уморен" у изборној години. И Додик је заиста на ивици ханџара, уколико потпуно удовољи тим искањима.
Да ли је српска држава западно од Дрине капитулирала пред удруженим злочиначким подухватом нелегалне окпационе канцеларије ОХР, санкција Министарства финансија Сједињених Америчких Ентитета, односно пријетњи да ће према носиоцима власти и са њима повезаним лицима то слиједити и Евросојуз? Скупштина у сали хотела Рајска долина на Јахорини је одбацила Венса и Овена, док је она из бившег Дома Војске Републике Српске у посљедњи уторак, опет усвојила некакве закључке. Десети по реду, гласи овако:
"НСРС сматра да је у складу са закључцима са Двадесете посебне сједнице, да представници Републике Српске у Парламентарној скупштини БиХ, Савјету министара БиХ и Предсједништву БиХ могу да присуствују сједницама, али на начин да у свом одлучивању уважавају ставове и одлуке НСРС, Владе Републике Српске и Предсједника Републике Српске, респективно".
Који су то ставови које у раду заједничких органа морају усвојити српски представници, када је први закључак посљедње сједнице да скупштина "констатује да нису престали разлози због којих је НСРС усвојила закључке на Двадесетој посебној сједници одржаној дана 30.07.2021. године"?
Уколико нијесу престали разлози за прве закључке, онда су други закључци сасвим беспотребни. Када је НСРС већином гласова закључила како "могу да присуствују сједницама", да ли значи да српски представници то и морају? Уколико не морају, односно неће, пошто дозвола да нешто можете не значи и да морате, ово закључивање би било једна лијепа куповина времена.
Вучић сит, а закључци на броју.
Но, тешко да је тако. У тачки број три предметних закључака, владајућа већина делегира "да представници РС изабрани у Парламентарну скупштину БиХ предложе Закон о забрани злоупотребе појма геноцид"? Како мисле да то изгледа у пракси, не би могао предвидјети ни Рафаел Лемкин, творац новологизма "геноцид".
Посебно јер је "Инцков закон" пропао. Усљед очигледне непримјењивости, од њега тренутно нема стварне опасности. Да није тако, ја бих одавно био ухапшен. Сви који стоје иза наметнуте забране слободе мишљења и његовог јавног изражавања су поражени, а "закон" искључиво остаје као могућност за изазивање оружаног сукоба. За шта још увијек нијесу спремни.
Од капитулације, у смислу потпуно нејасних услова за одобрени повратак у заједничке установе, опасније је да ово није увод у постепено "признање" Кристијана Шмита. То би била стварна катастрофа. У очима наших нуклеарних савезника, Русије и Кине, испали би неозбиљни и непоуздани партнери. Недостојни сами себе, камоли њих.
Пошто су у такве пусте жеље пуштене и из редова владајућих (Чубриловић), логично је да се јавност узда у опозицију како би кориговала власт и притиснула је да изврши своја обећања. Али, око кључних питања преноса надлежности, око националних питања уопште, опозиција громогласно ћути. Једнако естрадно као власти, одредили су се, да су "за повратак пренесених надлежности", али никако не излазе са својим списком и динамиком враћања.
Да бих то разријешио сам са собом, људски, више пута сам питао опозиционе лидере да ли то шуте јер су баждарени тако да могу сјести код Јутел Сенада на сећију, да му се пожале чим дође до неког проблема у Српској? Је ли битнији неки шифтунг или Српска? У приватним разговорима, многи од њих имају јасне приједлоге, али застрашујуће је што до сада испред НСРС или у јавност од њих није дошло ништа.
На крају сам, пред великим бројем сајберсвједока, прекинуо гласноговорника СДС у цендрању и питао када ће се ова странка почети бавити националним питањима? На то ми је, вјеровали или не, надлежни одговорио: Пошаљеш ми званичан допис, па ти ја онда одговорим.
Ево, надам се да је писмен.