Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Xpucmoc ce pogu – CpemaH gaH Penyu6^uke!

У древној прошлости, када се у Српској тек појавила мобилна телефонија и честитало се порукама у два реда на једнобојном дисплеју, након моје посланице из наслова (Xpucmoc ce pogu – CpemaH gaH Penyu6^uke!), написане потпуно латиницом, стизала су одушевљена питања – откуд ти ћирилица?!!

Некако је, послије рата, било срамота и помислити да се Божић или Дан Републике Српске честитају латиницом. Био сам огорчен што старији нараштај доносилаца одлука у друштву, југопатолошки није заинтересован, испоставиће се ни способан, да унапређује српски језик, културу и науку. Посебно усвајањем нових технологија. Ријешење је да назову и честитају.

Не подносећи тако наметнуто понижење заостале нације, на многим мрежним налозима, гдје се није могао користити српски сам и данас @cumuh, у настојању да из окупаторског писма прекодирано извучем Симић.

Некада је, дакле, било престижно и тражено бити у стању да за вјерски празник пошаљеш дигиталну поруку радио-везом на матерњем језику. Ове године, тридесет и прве од краја Отаџбинског рата, дошли смо у стање када је честитати Божић српским писмом – исфурано.

Животи бијелаца значе?

Заправо је боље рећи исфолирано, јер то стварно и јесте то. Једно вријеме је постојао широк фронт људи који из конформизма и кукавичлука искључиво пишу како је Анте Павелић наредио, а онда за српске државне и вјерске празнике честитају ћирилицом.

Данас су се и ти престали просеравати. Превелико им смарање. Срећу се још углавном међу политичком кастом. А и ту све рјеђе. И тај тренд је сличан изумирању бијелаца у западној Европи и Сјеверној Америци.

Примјера ради. Ако старији нараштај, тј. званични налог Милорада Додика, познатог и као Птица Додо, користи искључиво српско писмо – већ његова дјеца и партијски другови – генерални секретар син и члан кћерка; упорно друге прозивају да су издајице српства, док је њихово основно оспољење српства при писаној комуникацији исто као код Игора Стојановића.

Немате појма ко је то? Нијесам имао ни ја. Изашла ми реклама-честитка на интернету. Игор Стојановић је потпредсједник Ефбиха.

Поставља се онда оправдано питање, која је разлика између Кућног Влаха Стојановића и других "српских" политичара, који су му на идеолошко-језичкој равни браћа по "оба су писма наша, али ја зато користим само латиницу"?

Данас је нормално писати латиницом, јер то често чине и свештеници српске цркве, без обзира што им је то против догме, односно Устава СПЦ. На интернету је то епидемија. Што ће рећи да је српска културолошка пропаст дошла до тога да наше писмо више није ни за свадбе и сахране. За свадбе већ одавно, а ускоро ћемо и споменике борцима Војске Републике Српске писати латиницом Анте Павелића и Јосипа Броза.

Мислите да претјерујем?

Ни најмање. Ми смо већ то урадили.

На тзв. централном спомен обиљежју смо умјесто двоглавог орла утиснули ПЦ-амблем, који на себи садржи латинични натпис Republika Srpska. И то је то.

Јесу ли за то гинули наши спасиоци од понављања српске судбине из Другог свјетског рата?

Стање је још горе, јер је друга тема из мог наслова написаног латиницом, толико везана за другу, да се данас може само утврдити: Изумирање српског писма у посљедњих три деценије је истовјетно статусу и стању Републике Српске.

И српства у цјелини.

Срби на територији некадашње Социјалитичке Републике Хрватске, данас готово без изнимке своје смртовнице и гробове исписују како је Анте Павелић 1941. наредио, а Јосип Броз 1974. потврдио. Свештеницима СПЦ то не само да не смета, већ су сретни ако их уопште позову на хепенинг.

Шта си ако у својој земљи причаш језиком окупатора, а не својим?

Српство, дакако, није само његово писмо. Али је језик и писмо, односно култура, основ сваког народа. Ако си имао своје писмо и сада га више не користиш, то је као кад си имао своју државу и сада над тобом влада туђин.

Уколико то узмемо за примјер најосновнијег принципа у политичком животу, преко српског писма и фолирања сиротиње раје да је тај и тај политичар тешки турбосрбин и надркани традиционалиста, који неће дати ни Хигсов бозом надлежности Српске, видјећете перверзну корупцију и у осталим гранама друштва.

И, уосталом, ако сам баш ја толико тешко напоран и замарам модеран свијет ћирлицом и двоглавним орлом,шта су те двије ствари тражиле и у кампањи Граница постоји, а и на посљедњем предизборном плакату СНСД на изборима за слуге окупатора?

О, како смо само ми Срби славно побиједили у рату!!!

Нијесам писао дуго из језичке и мисаоне депресије да је већина Републике Српске мирно дочекала да су је продали и прогласили за бића нижег реда, али и из протеста против укидања мојих основних људских и политичких права. Не дај Боже, да неко за 30 година помисли како сам имао ишта са изборима, које су расписали окупатори.

Али Дан Републике Српске је мој празник и нико ми га ни до сад није успио покварити у његовој светости, својим издајничким забринутостима за овоземаљско богатство при искључености из Сфифта.

Ја данас уживам.

О, како смо само били бољи ратници и бољи народ од наших непријатеља, издајица братства и јединства, да нас ни НАТО није успио до краја сломити и морали су потписати да постојимо и имамо своју земљу.

И имаћемо је.

Док је Српске и у њој се рађају дјеца, колико-толико, уз добру имиграциону политику има наде. Чини се парадоксално, али управо то што смо 9. јануара основали Српску и оваква је каква је, ставља нас у предност пред бјелачким домороцима са Запада, чија судбина је запечаћена.

Нико и ништа

Нико није ухапсио Додика и вратио га на дужност, што је и логично кад нико није ухапсио Кристијана Шмита и послао га на аеродром у Маховљанима.

Ником не пада на памет ни да распише потјерницу за Карлосом Вестендорпом (Педи Ешдаун се извукао) и судијама тог сазива Уставног суда Републике Српске, који су по његовим наметнутим амандманима пристали да пресуде да су рођени грб са двоглавим орлом, химна Боже правде и ћирилица као званично писмо – неуставни.

Хајде што нико ништа због тога што ви лично баш из тог разлога глуматате у цркви и не пишете својим матерњим писмом ни кад честитате националне празнике, али нико ништа ни за воде, шуме и пољопривредно земљиште.

Живим у друштву у којој је универзитетској, научној, умјетничкој, иновативној заједници; сасвим свједно што је неко наметнуо у Устав да уколико се не слушају одлуке човјека који је то у "устав" наметнуо, можете ићи до пет година у затвор и узети вам се људска права.

Зато се може рећи да смо, од чела до зачеља, заиста испали нико и ништа.

Направићемо љепши и старији

Споменик који су подигли је нешто што смо сви дочекали ћутке, као кад се чека нека стара цура да се уда, па на крају никог из фамилије више није ни брига за кога. Само да се уда.

Споменик тог типа, ако не разговарамо о идејном рјешењу које нико никад није ни видио у јавности до скоро саме изведбе, имао би смисла након 30 година припрема и финансирања, искључиво ако би његови највиши стубови били минимално 40 метара висине и пропорционалне ширине свих осталих, те се налазили на неком оближњем брду, или посебно за то одабраној локацији у Лијевчу пољу, Дугој њиви, Брчком…

Овако је ово сублимација визија малограђанске фасцинације центром града и малопривредничког доживљаја стварности од стране пљачкаша буџета, који играју по правилима ОХР и других полуга мрског окупатора и угњетача.

Нико у српство не улаже, нико га не развија. Али оно је још толико моћно, да на њему и даље паразитирају. Још увијек ником озбиљном, коме је до власти не пада на памет да своје име пише латиницом на листићу.

Зато нема губљења борбеног елана. Нема несамопоуздања. Увјерен сам да не само да ћемо за 30 година опстати, него ћемо поново бити побједници. Макар самим тим што ће наши потомци постојати и живјети овдје. И другдје. И бити бољи од нас.

Живјело слободно српство!

Живјело слободно човјечанство!

Живјела Република Српска!