Дани(ј)ел Симић: Ухапсити Додика и вратити га на дужност

На више медија у Србији, више пута, рекох да сам се потпуно искључио из јавног коментарисања унутрашње политике у Српској, jeр је и на власти, и у опозицији, иста опција. Слуге окупатора. Сад пишем јер је ово питање опстанка. Јасна најава да ће, уз ове и овакве колаборационисте, у Бањој Луци ускоро бити као у Косовској Митровици.

Дана 29.09.2025. године, политичка сцена Српске је сасвим јасна. Искристалисана. Жито је одвојено од кукоља и сви који прихвате да изађу на изборе, који су резултат разбојничког наметања чланова у тзв. Кривични законик државне заједнице БиХ, односно озакоњења самовоље извјесног грађанина Савеза Ентитета Њемачке – Кристијана Шмита; непријатељи су не само Републике Српске, не само српског народа у цјелини, него су непријатељи основних начела демократије, владавине права и човјечности саме.

У политичком смислу смо са једне стране ми, љубитељи својих основних људских и грађанских права, који памте не само шта су доручковали јуче, него и шта су изабрани политички представници говорили прије чак четири године. Не само шта пише, него и шта је писало у Уставу Републике Српске.

Са друге стране су слуге окупатора.

Сада је избор јасан: или ми – или Шмитаре!

Нема треће колоне

Није проблем што су у том дупељубачком строју све политичке партије и сви тренутни дужносници. Изабрани или именовани. Сва, рекли би смо, елита под наводницима. Сва дубока држава. Од замјеника министра до челника мјесне заједнице. За тридесет година преумљивања, одгојена је каста слугањера, а феудални господар од ОХР, као врховни ауторитет, заузврат не обраћа пажњу на њихову злоупотребу службеног положаја. Јер и сам то ради. И ништа од овог зла што чини, не би могао без њих.

Стога, најстрашније у овом тренутку није, до које мјере неко може полизати данас, оно што је посрао јуче. Проблем је у марвинској мирноћи и незанимању обичног свијета, око овако битног питања за његову будућност.

Јесам ли недослиједан или можда душевно поремећен, ако не признајем ни могућност да некакав Кристијан фон Шит из Њемачке има такву моћ у Републици Српској? А најниже смо пали, јер смо толико заглупљени и истраумирани у посљедње три деценије, да нам се политиком баве најгори. Искључиво најгори.

И логичан је то поглед. Што бих скупљао гласове, кад они на крају ништа не значе? Ево, узмимо неког младог и способног тридесетогодишњег човјека, који се може и овдје, и у иноземству остварити. Материјално, и за своју душу. Што би он разматрао могућност да се поштено бави политиком, у покушају да његов народ сачува аутономију изборену прије 30 година у крвавом рату против НАТО и домаћих издајника?

(Тако су се Хрвати и муслимани звали у уџбеницима историје у вријеме Јосипа Броза Тита.)

Што да осигура вишевијековни мир омогућавањем пуне независности Српске, па и жртвујући себе? Каква црна жртва и ратовање? Нема за тим потребе, када га може смијенити неки обични куферашки посвудаш, који је сам себе прогласио за "високог представника"? А његов народ, односно ви бирачи, мирни као стока пред клање?

Добро је да нијесам ја

Ви свеједно сматрате да нико не треба да се узбуђује око тога што је неки тип прогласио да се непоштовање његових жеља сматра кривичним дјелом, јер је то нешто што не дотиче "обичне људе"?

Гдје ви живите? У феудализму?

Ја кажем да дотиче. Неко по сваку цијену жели свести Републику Српску на ниво фолклорног друштва, а у том процесу вама, посебно ако сте Срби, неће бити добро. И то вам неће бити добро за вашега вијека никако. Заборавили сте кад су "високи представници" поништавали приватизације док не побиједи њихов?

Треба ли ово објашњавати уопште? Има ли можда неко коме није понижавајуће и самоубиствено, што допуштамо да нам неизабрани странци пишу законе?

Овај сада чак нема ни СФОР са 45.000 до зуба наоружаних сјеверноатланских плаћеника, плус се ЕУФОР већ оградио од могућности да глуми натполицијски орган у Државној заједници Дејтонске Долине Плача. Уз то, Шмиткан није именован ни у Савјету безбједности УН.

Јесте ли баш толика говна?

Питам све вас који ово читате. Толико сте спремни ћутке признати да сте бића другог реда, да вам не смета што вашу изборну вољу и правац у којем се креће земља, завојевана крвљу, може оловком измјенити нека криминална фуфа из Њемачке?

Први који су признали да су најобичније среброљубиве изметине, просто нијесу могли чекати да нам свима обзнане своју небитност у жељи да буду страни агенти, јесте чланство и руководство новокомпоноване Српске демократске странке.

Новокомпоноване, јер руководство и чланство оне раније, старе СДС, која је сама искључила из партије др Радована Караџића, показала је да су тешки мрцинари и уцрвани упљувци, када су прихватили да им некакав Шпанац, по имену Карлос Вестендорп, измијени устав. И они то прихвате, заједно са ПДП.

Ми зато, скоро па добровољно, до данас живимо под страним јармом. Испунили су и налог да укину Војску Републике Српске и пореску самосталност. Све то је, као и посебан пасош и територијална веза Бање Луке са Бијељином и Београдом кроз Брчко, гарантовано Дејтоном.

Овај сад СДС је новорегистрована странка под вођством Ди Џеј Теслића, а затим Радуловића од Модриче, а све да би, финансијски забрањена од Америке, изашла на локалне изборе по закону Швабе Кристијана. Сви су калкулисали и чекали крај рока за пријаву кандидата код ОХР, али ова фракција нам је прва представила амбициозно-анонимног Бранка БлаМушу, као у јавности првог оглашеног кандидата за назално сврдлање чмара бившем министру пољопривреде у савезу њемачких ентитета.

Показујте се говнари, велики и мали

Некадашња дужност декана Електротехничког факултета у Бањој Луци, обиљежена му је јуесејдовски патетичним писмом јавности, поводом неразјашњене смрти данас (Божемеопрости) сасвим потрошеног имена – Давида Драгичевића.

Блам јер се данас Шмитов предсједнички кандидат, као и остала страначка братија, не пита "ко га је убио"? Посебно не као тада, у сврху предизборне опозиционе кампање под лажном заставом, када су нас убјеђивали да "све треба да стане" док то не сазнамо.

Овако испада да није то чинио ни због каквог "судента", него, испоставило се у суботу, као и блокадерска професурија у Србији, са нескривеним, али импотентним политичким амбицијама. Шта више рећи о њему и политици му, када је своју медијску премијеру као кандидат за ОХР-предсједника имао код Авде Авдића?

Друго говно, Пролив од ПДП, давно се показало у дјелу. Бланушин блам је покушао превазићи, својевремено, добитних око 3.000 партијских личних гласова на посљедњим скупштинским изборима, по имену Ајгор Крнадак (он само по енглески чита). Са мјеста министра иностраних послова државног савеза Српске и Ефбиха, предао је Сергеју Лаврову писмо, пазите сад, неформалне групе грађана – Правда за Давида.

Какав јалијашки потез, никад то није доста изнова поменути.

Увиђате ли везу између та два блама?

Црн и без наде је тај Игор, пошто је након избора предао мјесто шефа ГрО ПДП Бања Лука, Градском Сину Ријалитићу, који је затим постао и главни администратор ФБ-групе ПДП. Која има власт од Бање Луке до Котор Вароши. Изузимајући Челинац.

Црнадак врло поносито и предано пише по друштвеним мрежама, искључиво писмом које је као једино наметнуо Анте Павелић 1941. и залаже се за политику Александра Вучића, а то је ЕУ-НАТО-САД. Али он није, како рекосмо, врховно говно у ПДП.

А прича о њему је већ завршена. Тај је већ давно изуо чарапе и узео абдест од српства, пољубивши врх папуче Изногуда Шмита.

У граду пуном графита и мурала у част Ратка Младића, узалуд су намјештена питања, на која Градски Син Ријалитић ефбиховцима кратко одбија да их прекречи. Ето, нема ти он кад.

Или просеравање да у овом случају има нека дата ријеч, па се не излази на изборе, кад је јасно да му је годиница ОХР-дана мало да би био што јесте. Па ће сачекати годину дана да уради то исто. Што је већ и урадио на локалним изборима.

Повиновао се Шмиту.

Јер је то све глуматање. Ријалитизација српства на калуп Милорада Додика и Александра Вучића. Свођење истог на постављање фалсификованог двоглавог орла са оцилима, пар дана пред изборе. Сви смо свједоци шта је (ништа) урадио везано за српско писмо, од тренутка када је дошао у позицију да одлучује.

Уједно и нека поздрави Црнатка.

Немојте ми само, молим вас, о Додику

Сада, када смо на трагикомично отужном крају Додиковог другог круга владавине, који траје од 2006. године, можемо рећи да је, као и Александар Вучић на Косову и Метохији, урадио све што је од њега захтијевано и испоручио Србе из Републике Српске Башчаршијском беговату.

Немам ни простора, ни времена, а посебно жеље, да овдје пишем о гријесима ПРЕДСЈЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Милорада Додика, јер сам најмање од 2005. године у својим колумнама на то указивао. Све до данас. Када поправке нема и бесплатни савјети не могу помоћи све и да су писмени да прочитају. А нијесу.

Милорад Додик и његови подгузни клонови су недокучиви лизигузи. Космичког домета. То се и потврдило кад они, као производ ЛГБТ-јунајт-јунајт-ЕНџиО-кондом парти за младе-ЈУЕСЕЈД агенде Демократске странке из Сједињених Америчких Ентитета, након свих жваљутања о Путину, Лукашенку, Си Ђипингу, прикљученија БРИКС-у и слободном свијету, тандара, мандара – ректално посрћу назад у загрљај својих окупаторских створитеља.

Не зна се шта је умјетнички успјелије. Од честитке Трампу са америчком заставом преко Палате предсједника, преко Рудија Ђулијанија и Рода Благојевића, слављења избављења америчких пилота и ордена Дражи Михаиловићу, до Правде за Чарлија Кирка у земљи гдје се до осме недеље може опуштено извршити абортус, а до 10 уз дозволу љекара. Оплакивали су хришћанског фундаменталисту сузама љевичара-социјалдемократа, на новокомпоновани празник гдје су сами предвидјели да се велича српска, а не америчка застава.

Великим словима сам написао његову титулу.

Милорад Додик је за Дани(ј)ела Симића ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ чак и ако се он сам одриче те титуле. Кога брига и ако се он, као побјегуљска фуњара, која је ложила људе на референдум, проституишући светињу српства и позивајући, малтене, на устанак – одриче те титуле? Није он Милорад Додик, он је наш предсједник. Треба одмах да уђе у кабинет, подигне слушалицу и наручи кафу.

Треба га ухапсити и довести на радно мјесто!

Оставка се не прихвата

Овдје ми се гаде сви они који су се јавно и мање јавно огласили да (за њих) Додик није предсједник Српске, када је колонијална установа по имену ЦИК, рекла да се тзв. Суд БиХ нешто рачуна на српској земљи. А они се тим још и сеире, што ће рећи не само да их није срамота, већ се поносе својим статусом роба који први ујутру запјева.

ПРЕЗИРЕМ ОНЕ КОЈИ СЕ НИЈЕСУ ОГЛАСИЛИ ОВИМ ПОВОДОМ.

Још више оне који ће у било ком облику изаћи на изборе њемачког окупатора, умјесто да се прикључе гандијевском покрету отпора који бојкотује све. Не у вези са овим противразумско-противзаконитим изборима за тобожњег предсједника, него у вези са овим колонијалним, намјештеним системом, којем је формално на челу Швабо Шмитси.

Јесмо ли ми народ, или маса конформистичких кметова?

Великаши, сјеме им се ископало

Највеће проклетство од свих ће понијети Птица Додо и његови саучесници у разградњи Републике Српске. Било је и оних Срба који су убирали харач за Османлије и Аустроугаре и издавали своје сународнике. Е, ови су такви.

Кукавне кукавице, кукавније од генерала Кукањца, које су, као и опозиција када је била на власти, изгубили све битке у посљедњих 30 година. Осим битака за своје неморално и нелегално богаћење. То им је награда окупатора, рекли смо, за вјерну службу.

И сад то бране изласком на изборе.

"За учешће на пријевременим изборима за предсједника Републике Српске пријавили су се СНСД, СДС, Листа за правду и ред, Еколошка партија и Савез за нову политику. Поред странака, пријавила су се и два независна кандидата – Славко Драгичевић и Игор Гашевић."

Е, сви ће они, кад тад, заједно са свима који су се поклонили Кристију фон Шиту, бити осуђени за велеиздају у слободној Републици Српској!

Запамтите шта сам вам написао.

Догодине у Косовској Митровици

Сад оно што ја, барем као човјек који се нагледао рата, сматрам тренутно најважнијим, јер живјели смо и живимо у информативној блокади, као друштво које признаје да странци који немају ни законски, ни демократски капацитет, одређују ко ће у затвор, ко неће. Ко ће бити на власти, а ко не.

Грађани Српске зато нијесу знали да су на Косову и Метохији, окупираним 1999. године након агресије НАТО на Србију и Црну Гору од стране "породице цивилизованих народа", прекопиран дизајн саобраћајних дозвола и таблица, које се и данас користе у Шмитовој грофовији, знаној као Дејтонски Франкенштајн. Касније је, тим обрасцем, добијена и застава нарко-НАТО државуљка, готово једнаку какву је Дјетонској Долини Плача наметнуо извјесни Карлос Вестендорп.

Данас, када је Александар Вучић предао и посљедње атавизме српске државности и организоване самосвијести на Косову*, Срби који су остали на милост и немилост ОВК-КПС злочинцима, морају узети шиптарске документе.

Просто морају.

Ако оду у Србију и пробају да се пријаве било гдје, одбиће их. Морају се преселити у централну, да не кажем ужу Србију, па проћи "теренске контроле" против фиктивне пријаве, или код Аљбина Куртија по личне исправе. На то их буквално приморава администрација под контролом Српске напредне странке – АV, АV.

Умјесто заштите основних права преосталих Срба у својој држави (по резолуцији УН 1244), па и изласком војске и полиције на административне границе покрајине, АV-AV их БУКВАЛНО ПРИМОРАВА да (пазите сад) изађу на изборе по законима силоватељско-дрогерашке параштације, коју су направили Додикови спонзори Медилин Олбрајт и Бил Клинтон.

То не знате, без обзира на еру друштвених мрежа и виртуално неограниченог интернета, јер се све политичке партије у Српској, осим оних који су под контролом или у љубави са Сарајстаном, налазе у животном страху ако нешто кажу против Александра Вучића. И, сљедствено, његових западних куратора.

Отишао је високи представник са Косова равног

Покрајина Косово и Метохија, узурпирана од стране шиптарских терориста, добила је могућност од силе и неправде НАТО, која је и створила, да прогласи независност само одлуком скупштине у Приштини.

Све обрнуто пропорционално од логиком засновнаних једнаких права на самоопредјељење нас у Српској, до степена да су сјевер покрајине у територијалној вези са Србијом, те шарену лажу Заједнице српских општина, почели нападати ријечима: "Србија хоће да направи нову Републику Српску на Косову*.

Непосредно прије но што Вучић предаде све, уз поклич да се никад неће предати, отишао и "високи представник" за јужну покрајину Србије, а они одмах измијенили саобраћајне дозволе, таблице и личне карте; да уз пасош буду суверена земља. Наш је Миле фурао ПЦ амблем до посљедњег тренутка.

Шиптарима, да се користе шиптарским документима издатим у Приштини, укључујући пасош у остатку Србије, омогућавају управо Александар Вучић и Ивица Дачић. Односно Шиптари, од било гдје на Косову и Метохији, могу било гдје у Србији извадити личне документе и пасош са двоглавим орлом. Засад, још увијек, Немањића.

Срби то не могу.

Код нас је то све, али у рикверц, Милорад Додик урадио већ у свом првом мадату, посљедњих година 20. вијека. И ништа није вратио. Као и сви претходни српски политичари на власти, искључиво су губили оно што сте ви или ваши очеви и мајке изборили прије 30 година крвљу и у војној бици против онога против чега се сада Русија бори у степама Донбаса.

Заузврат су добијали свој останак на власти. Ви осиромашење и колонизацију. Хоћете ли, заиста, убрзано досезање стандарда ЕУ у увозу афроазијских миграната? Чисто да подигнемо ниво диверзије и мултиетничности на њихов ниво? Хоћете ли, и даље, пристајати на то да живите у тобожњој држави у којој један човјек може промијенити устав преко ноћи и по својој вољи?

Не може се, сестре и браћо, учествовати у сопственој пропасти, па онда као Милорад Додик вадити своје дупе у конкретном случају. Мора се устати против овог система као таквог. У цјелини.

Питање за сваког издајника који излази на изборе, осим: Да ли су воде, шуме и пољоприврендно земљиште наши или Шмитови, биће и шта мислите о политици Александра Вучића на Косову и Метохији?

Одмах ћете видјети ко су.

Зато, са дизајном споменика Николи Поплашену у мислима, свјестан сам да су окупатори богати, али на терену сада војно слаби и њихова сила се заснива на домаћим издајницима, који су се поклонили Кристијану Шмиту и/ли изашли на његове изборе.

Немојте ви бити један од њих.

Можемо ми бити људи и ако смо Срби.