Дани(ј)ел Симић

Удримо по српству!

Овај позив није упућен вама који ударате по српству за новац сав вам вијек, већ нама који смо га сво то вријеме бесплатно бранили. Барем од оптужби за оно за шта није криво – за то што уопште постоји.

Је ли вам додијало да будете Срби? Оно, јесте. Није баш као да сте Нијемац и ваши су почели и изгубили два свјетска рата. Горе је. Највише зато што сте та оба рата ви Срби добили. Но, сви увијек само о вама нешто ружно причају. Филмове снимају.

Није то баш све тако, али уморили сте се од доказивања. Може се прећи да се буде нешто друго. Угодније. Што да не? Било је много оних који су пристали да их клер Алојзија Степинца покатоличи, али су свеједно завршили у јамама на осовини Јадовно – Јасеновац.

Због чега сте нас онда прекрштавали, питали су Хрби своју браћу у Кристу? Да умрете бар као католици, одговарали би им правовјерни џелати. У томе је проблем са таквим избором, умјесто да се на вријеме устане у одбрану својих људских права.

Коме смета српство?

За оне који су свјесни да против истребљивачке намјере, више изгледа имају на ногама са оружјем, него на кољенима добровољно погнуте главе, пробаћемо утврдити ко су ти који бијесно и крајње свирепо нападају сваку појаву српства у јавности, зашто то чине, те да ли да добровољно самоизумремо, или нешто друго:

Када сте, као Хрвати 1850. године у Загребу, потписали уговор са извјесним самосталним предузетником, Вуком Стефановићем Караџићем из Тршића надомак Лознице, те прихватили његов софтвер за основу свог књижевног језика; онда сте при еугеничким тврдњама о тисућљетним посебностима, те заснивању националног смисла на супротности Србима, по сваку цијену заинтересовани за губљење податка о поријеклу изворног кода на којем почива ваш савремени језик.

О линији Карлобаг – Карловац – Вировитица ћемо најмање, јер се о томе највише причало и мотиви су ту јасни.

Јужна туга Сјеверноатланске Македоније

Када сте, као (Сјеверни) Македонци књижевни језик брзоплето добили 1945. године, кад је агитпроповским лингвистичким инжењерингом поред низа сличних дијалеката, који се говоре на широком простору – од Тимока, Алексинца, Ниша, Сврљига, Босилеграда, Пирота, Перника, Врања, Лесковца, Куманова, Скопља, па све до Тетова и Призрена; изабран (унеколико различит) говор Битољског краја, а за графички код узето српско писмо сада већ чувеног програмера и ленгвиџ дизајнера Вука СтК, а не разликујете се (као у случају Загреба) ни по латиничном писму, ни по вјероисповјести; онда сте принуђени да у комплетно преузету азбуку убаците бар два нова слова.

Ќ и Ѓ, намјесто Ћ и Ђ. Додате и Ѕ из старословенског и таман. Директни сте насљедници Александра Македонског!

Но, слова Њ, Љ и Џ, бацају у проблем произвођаче македонског посебног, са Србима нипошто везаног, самоуправно-социјалистичког националног идентитета од досељавања Словена на Балкан. Ћирила и Методија макар.

Откуд српска слова у македонском језику?

Без обзира што је Вук СтК радио апгрејд на коду који је већ написао Саво Мркаљ, остаје чињеница да су Љ, Њ, Џ, Ђ и Ћ; ауторски рад српских палеографичких архидизајнера.

Онда то морате да сакријете, на било који други начин да вам је на располагању. Нијесте гадљиви. Тако кроз пројекат комунистичких власти Јосипа Броза Тита (Хрвата/Словенца) добијете и цркву, државним изузимањем задужбина српских царева и краљева 1967. године из власништва Српске православне цркве.

Све границе Сјеверне Македоније, изузев сјеверне, границе су Краљевине Србије послије Балканских ратова. На сјеверу, о худа судбино, Сјеверна Македонија граничи са (ужом) Србијом.

Лажеш четниче: Алија Изетбеговић се изјашњавао као Србин?

Када сте се, као Алија Изетбеговић и његови укућани, до 1971. (када је на попису уведена национална одредница Муслиман) изјашњавали као Срби, онда данас оно што је од Ердогана преостало у аманет његовом сину, није достатно огласити табуом. Или одбацити јавно као лаж.

У овом случају се неприпадност српству, усљед заживотног изјашњавања као Србин (а не Хрват, или хрватско цвијеће, рецимо), не може довољно прикрити исламском вјером и употребом праворијека из Загреба. Комшијски подсјетник се мора физички одстранити!

То је учињено по мултиетничком рецепту толеранције и суживота у вишеконфесионалности, захваљујући којем у Сарајеву данас има више јавних натписа на арапском, него на коду типа "Вук СтК".

Како може босански бан бити – Србин?

При том, чак и кад се позивате на Повељу бана Кулина, незгодно је што је писана ћирилицом (која је данас мета прогона у Ефбиху) и што се 1189. године у њему појављује прво изворно српско (а не грчко или било чије) слово.

Ђерв му је име. Пракод из којег је изникао облик српских слова на које су се гадили произвођачи-подизвођачи сјеверномакедонског језика – Ћ и Ђ. Без њих се не би могло написати ни Котромањић, од чега је Стефан Твртко, био краљ Срба.

Повеља по несрећи почиње и са "У име оца и сина и светога духа", а њихова држава се још недавно, 18. марта 1994. године, прозвала Муслиманско-хрватска Федерација.

Стога и ову интересну групу постојање српства у сопственом историјском слиједу, излуђује у покушају да најновокомпонованије кандидују ријеч "Бошњак" за име себе као народа, а "босански" као ријеч широкопојаснијег значења, за име језика засебног од српског. Што су сами себи изгласали 1993. године.

Чуј, оца ти, сад и Његош био Србин?

Када вам је националност сугерисана кроз изјашњавање на попису у социјалистичкој републици, национални вам се идентитет изграђивао на Ловћену, око Петра Другог Петровића Његоша, срушивши 1972. године завјетну капелу Српске православне цркве, коју је он изградио себи за живота, те противно црквеној вољи направивши маузолеј, онда сте у највећем проблему до сада.

А и српство је још јачи предмет мржње.

Просто, Његош је био Србин. Чак комунисти су, уз македонски језик, муслиманску нацију, Аутономне Покрајине Војводину и Косово, српству у Црној Гори петокраком овјенчали Његошев маузолеј у грбу, а за заставу и поред најбоље воље нијесу могли да смисле ништа друго, до оставити црвено-плаво-бијелу српску тробојку краља Николе Петровића.

Друга коју је користио била је само црвена, али са истим аристократско-клерикалистичким инсигнијама као на тробојци. Само су склонили двоглавог орла, на начин да застава потпуно одговара застави СР Србије.

Смућкај па – Монтенегрин

Након СРЈ-епизоде у којој је српска "плава", а црногорска "плаветна" боја на застави, Монтенегрини су за државну наметнули ону црвену заставу посљедњег црногорског краља (Србина), а за писмо словеначко-хрватско-муслиманску латиницу. За валуту евро. За језик матерњи. За непријатеља Србију и Русију. За кумове НАТО агресоре, усташе и балисте.

Но, сви Црногорци, и данас, иду у српску цркву! Фали црква. Неће у ову Мирашеву. Сад није још јасно, ако полицијом избаце свештенство СПЦ из њих, хоће ли их опет рушити и правити маузолеј, или је у овом турнусу расрбљавања актуелан слоган: Црква није вјерник, црква је грађевински објекат?

У случају да ововијековни главар Црне Горе и Брда има амнезију, јер се својевремено поносио својим "српским поријеклом и црногорском државношћу", није данас довољно рећи: Нема чојства, није човјек од ријечи. Треба браћо викати: УПОМОЋ!

Све ће нас побити

У Црној Гори, као у Хрватској, Ефбиху или окупираној Републици Српској Крајини, није могуће физички протјерати Србе, јер је мало рећи да сте са њима у мјешаном браку.

Два брата, од истог оца и мајке, припадници су различитих нација на попису. Чак и ако сте политички Црногорац, који гласа за ДПС или сродне проусташке партије због посла, пара, увјерења; ви и даље идете оцу на сахрану са српским попом у гробље, гдје имају спомен плоче да су ту сахрањени неки Срби. Ваши преци.

Е, па тешко је то признати. Уопште поднијети. Да сте данас они, што се истражују у Горском вијенцу. Као и довести себи, а камоли оцу, попа из неке друге цркве.

А Дон Мило Ђуканезе, као духовни и свјетовни владар Монтенегра, жели то за живота. Као што је и Његош хтио цркву на Језерском врху.

Монтенегрински викарни бискуп Мило

Шта се дешава у уму човјека који се изјашњава као атеиста, у потпуно анахроном настојању да изгради нову нацију, језик и, још нелогичније и анахроније, националну цркву у 21. вијеку?

Сексуална фантазија узјогуњеног средњовјековног велможе, о Закону прве брачне ноћи? Новофеудалистички ум, који већ себе види у школском програму за први разред основне, док у слободно вријеме лашти бронзани споменик у гаражи, изливен му за живота у Смедереву?

Када је неко толики его манијак као Мило Ђукановић, а власт му је ишла од руке колико и хороскоп, он око себе види школе и спортске дворане, тунеле, аутопутеве и врхове Ловћена како носе његово име.

У стварности, Мило је мали, постсоцијалистички транзициони отац нације са магнета за фрижидер. А такви су склони и проливању крви, ако им се угрози њихова супермаркетска заоставштина за понијети.

Шта сам слагао?

Све до сада изречено су повијесне чињенице, које указују да је српство исходишно присутно свугдје на простору сатрапијица бивше СФРЈ. Па чак и у Словенији, гдје су Срби најбројнија национална мањина без тог статуса.

Уколико српство постоји, макар и у сјећању, макар у историјским уџбеницима, онда те нове нације не могу да буду живе. Не осјећају се уравнотежено.

Срби слободу цијене више од разума. Њихова самосвојност и неприпадност била је оружје на којем је Тито могао рећи не Стаљину и омогућити покрет Несврстаних. Уопште, присуство српства као идеје је зато крајње непожељно и у глобалистичким оквирима. (Као да двије Југославије које су извршиле тријажу нације нијесу биле доста.)

У својим објавама по медијима сам српској нацији објављивао крај, предлагао латиничну реформу писма и чак стварање Рашанске нације, да се и ми у Српској одрекнемо Срба. Све то себи допуштам као умјетнику. У смислу алегоричног одговора. Сублимације толиког негирања и прогона свега што је српско.

Међутим, више није смијешно.

Јава је острво у Индонезији

Данас те моје спрдње, као да су били сценарији за цијепање српства на субатомске честице. Те ствари се баш тако и раде. И да, више ником није смијешно.

Ви сте ти који сте непријатни и некултурни, ако кажете да је посљедњи владар независне Црне Горе био Србин. Да се и Зета, кроз име Зетска бановина, посљедњи пут помињала под влашћу Србина. Александра Карађорђевића, унука посљедњег црногорског краља из династије Петровић Његош. Који је исто био Србин. Као и остатак Црне Горе.

Да, да. Био је Србин и ту истину ћу понављати док сви не утуве!

Нема ништа од кукњаве како истинске родољубе неће помоћи ни њихова влада, ни стране фондације. То је просто тако од како је свијета и вијека у окупираним земљама. Треба радити.

Србима, гдје год они живјели, треба омогућити права у нивоу да обуку дрес своје репрезентације, без да их неко пребије или ухапси. Јер то не могу данас.

Ако не почнемо одмах радити на томе, српство ће буквално остати без излаза на море. Још није, докле год вриједи она: Чије стадо, његова и планина. У овом случају гора.

Будимо људи, и ако смо Срби

Тешко је писати кад сте на ту тему већ све рекли, али мој посао је да пишем. Ево ћу сад србовати до даске! Понављати се. Досађивати. Проблеме правити.

Утолико више, уколико од тога немам новца. Сада је преломни тренутак у духовном смислу, а то не воде конформисти.За скоро 11 година трајања Фронтала, јединог ћириличног портала западно од Дрине, доживио сам да гледам како изгледају бескичмењаци у свим фазама развоја. Духовни прелетачи и среброљубни сплачинари.

Њима се најлакше одрећи српства. Добро се плаћа, а посљедице никакве. Опет послије можете бити Велики Србин и у власти. Све се заборави. На српство се може посрати свако, али не може и не усуђује се свако бити Србин кад загусти.

Под тим страшним именом постојати

Имају разни који се тако изјашњавају кад побиједимо некога у кошарци, ватерполу или тенису; али рећи за Здравка Чолића или Нелета Карајлића да су дезертери, да Додикови, и кћерка и син, пишу и промовишу латиницу у свом послу, као и кћер Радована Караџића, како прохрватска РТРС титлује стране филмове и серије латиницом, страначки напрђујући о српству… е онда сте екстремиста.

Треба се од вас оградити.

Све супротно томе што ми радимо, званична је политика сусједних земаља. Само код Срба на тако нешто указати је непристојно и екстремистички. Кад славите Божић и ставите слику чеснице на дмрежу, одмах сте сумњиви.

Српство је стога остављено само онима, који би то и иначе радили. Јер им се просто заломило да се роде као Срби. Не допуштају да неко други има веће право, искључиво зато што је он нешто друго. Поготово не на основу тога.

Јавни позив за србовање (свугдје, па и по друштвеним мрежама)

И баш зато је српство данас узвишено. Нико их не воли. Ратовали сами против читавог НАТО и преживјели да причају. Српство данас чине часни људи који не дају на себе и друге. Чојство и јунаштво. И не боје се посљедица.

Онај који дослиједно и без комплекса може користити српско писмо на дмрежама, напримјер, обично има и виши степен информатичке и сваке друге писмености свеједно. То је један од најтачнијих стереотипа, уколико тако нешто постоји.

И то је, за почетак, више него довољно, да примјетите како ћете бити другачије гледани и третирани. Зато је већини Срба то тако тешко. Немогуће. Не пада им на памет.

Оглашавам стога јавни позив за намјерно наглашавање и понос својим српским поријеклом, величином и достигнућима српског народа, јер је то наше право. Ко неће – не мора. Коме смета – усташа је.

Тако ћемо, ако ништа, на вријеме знати ко, како и с које стране, удара по српству.

Живјело српство, живјела Црна Гора!