Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Србија ће остати у безизлазној ситуацији, ако не промијени политику

Косово и Метохија, топоним у српском колективном свјесном повезан са мјестом епских битака, један је од два најозбиљнија жаришта у југоисточној Европи уз Босну и Херцеговину. Ти простори и њихов статус су посљедица америчке метастазиране доминације у свијету након пада Берлинског зида.

Доминације не само над слабијим противницима и жртвама њихових интереса као што су Србија, Ирак, Авганистан, Либија и слично; већ доминација над својим савезницима. Доминација над Европом.

Босна и Херцеговина и Косово и Метохија су намјерно остављени као нека врста "европског Блиског истока", гдје САД могу изазвати нестабилност унутар Европе. Стога одмах треба имати на уму да све конце у Приштини вуку САД. На територији која по УН припада јужној покрајини Србије, налази се вјероватно највећа и потпуно међународно неконтролисана америчка војна база у Европи. Тако да они шиптарске сепаратистичке власти контролишу још и више него што је њихова непосредна моћ надзора над режимом у Кијеву.

Српске власти су направиле грешку када су уопште пристале на тзв. Бриселски споразум. Он је био поштован само од српске стране, док шиптарска страна од самог почетка није имала намјеру да било шта испуни. Овај споразум је најуспоредијивији са тзв. Минским споразумима, гдје се десило исто. Изграђена је и ојачана шиптарска власт и парадржавне институције. Сада власт у Србији има проблем како да одговори на пријетњу по преостало српско становништво на сјеверу покрајине, јер се не види да излази из досадашњег наратива "И Косово, и ЕУ". Та политика је немогућа, колико и шпорет од дрвета; али не би било први пут да се српски политички мејнстрим држи фантастичних наратива.

У овом тренутку, у односу на досадашње кризе на Косову и Метохији, овај пут је опасније и неизвјесније, јер је ратом у Украјини у свијету опет нарушен крхак постхладноратовски баланс. Ишчезла је сва дипломатска пристојност и уважавање. Уколико САД и њихови савезници, на првом мјесту Велика Британија, одлуче да им на било какав начин користи да Србију казне за неувођење санкција Русији и чување неутралне позиције у сукобу, нешто попут погрома из марта 2004. године се без проблема може поновити.

Уколико САД и њихови трабанти из НАТО оцијене да ће уз један краћи ратни призор страдања цивила у борби позитиваца против "руског савезника", трајно ријешити проблем присуства Србије на Косову и Метохији, онда је Београд у готово безизлазној ситуацији. Безизлазној, јер политику неће мијењати.

Данас се на Косову и Метохији води битка за сваког српског становника, јер су све друге институционалне битке изгубљене или издате. Само то је оно што сад и у будућности може провести Србију кроз ово искушење побједоносно.