Дани(ј)ел Симић

Скенирање мозга

Прекјуче сам тек први пут ушао у супермаркет, а да никога није било у реду испред. Народ се накуповао и смирио, па су пооштрене мјере. Преко викенда нам је свима забрањено да напустимо мјесто боравка. Вирус је у зраку.

понедељак, 6 априла, 2020 / 11:37

Пар дана прије открића првог случаја у Српској, на аеродрому у Маховљанима, маскирани техничар ми је снимио круну с главе. На мом челу није било тог жига. Касније ће то прерасти у мени тешко подносиво ограничавање кретања и несметаног преласка границе, али ни на једном аеродрому до тад, гдје су маске већ одавно биле међу особљем, нијесам прошао никакву врсту здравствене провјере. Само у Бањој Луци.

Прича о заразној болести ствара панику. Људе претвара у колективне потказиваче могућих носилаца, шири се ксенофобија и расизам. У човјека се страх увлачи имплозијом других брига, осим за голи живот.

Зато очајнички траже ослонац и упутства како да се понашају. У овим тренуцима опозиција апсолутно не постоји, сви гледају државну телевизију. Ту и макар тако симболичан потез, као што је мјерење температуре у зрачној луци, улива наду да „неко ко прима плату за то“ оличава и фразу „ради свој посао“.

Вирус или бактерија?

Аутошовинистични ће рећи да је лакше измјерити температуру путницима на регионалном аеродрому у готово празном АТР-72 авиотранспорног предузећа Небеска Србија, него то без посљедица по пресједање учинити на неком аерочворишту у свијету.

Но, није тога било ни у Тузли, ни у Сарајеву. То сам одмах, јавно и непотистички, приписао као одличан потез министру здравља Шеранићу. Текст о њему на Фронтал.РС, још из прве половине 2018. године, док није постао ни министар науке и технологије, нагло се из кластера здравља и социјалне заштите Српске проширио читаношћу. Озбиљно пријети да постане најчитанији у посљедњих 365 дана.

Занима људе, јер не знају. Још је то за парцијалне умове Ален, па још ћирилицом и на Фронталу. Могу сад само да се питају зашто фудбалери и кошаркаши имају веће плате од хемичара и физичара.

Већ сам се изјаснио путем јавног РТВ емитера Српске, да би неки који не знају рећи разлику између вируса и бактерије, требали уздржати од ширења кафанских теорија о природи короне, за коју се тврди да сије пустош по начетим дисајним органима. Министрово је да процијени да ли се научни термини као епидемија и пандемија могу примјенити на овај случај.

Сад се ради, касније се анализира.

Чији је Ален Шеранић?

Мој непотизам се дирљиво протегнуо и при поменутом гостовању на РТРС, али испустио сам да кажем, како усљед његове неизбјежне дневнополитичке, па и општедруштвене популарности, СНСД неће имати куд, већ да га стави за носиоца одборничке листе у Бањој Луци.

Глупо би било да странка пропусти његову сезонску популарност пред локалне изборе, у години када је грип свјетски тренд. Поготово што не само да његови људски и радни квалитети превазилазе оне очекиване од особа које попуњавају „националну квоту“, већ и популарност какву лица на таквим положајима имају у ванредном стању. До те мјере, да га одједном хвале и душмани.

Ален Шеранић је неком необјашњивом логиком постао обрнуто-пропорционални Срђан Алексић, код којег је најбитније име и презиме. Ни дугогодишње чланство у СНСД, ни предавање о Јовану Златоустом, ни ношење значке са српском заставом, није спријечило ефбиховске расисте. У томе најдаље одлази естрадно-политички таблоид Слободна Босна, чувен по својим ратнохушкачким и антисрпским насловима.

Подврста ефбиховских расиста, Невладинићи, такође не заостају у својој промоцији сарајстанског беговата који почива на еугеничком приступу, те хвале Алена. То што се презива Шеранић, у потпуности прекрива то што свакодневно сарађује са њиховим злодусима: Стевандићем, Шкрбићем, Ђајићем, Цвијановићком, Вишковићем и (пазите сада иде врховни зликовац) Милорадом Додиком…

Уколико овако наставе, тачно ће и мене опредијелити за кога ћу гласати при избору потпредсједника Српске на наредним изборима.

Прешалтавање

Осим забрињавајућих ефеката који оваква врста (привременог) уређења оставља по слободу јавне ријечи и мисли, односно ограничава слободу појединаца на слободно окупљање и кретање, мени као претежно некафанском човјеку који презире тржне центре и шопинг као ритуалну радњу потрошачке културе, није претјерано утицало на живот.

Једино ме фрустрира помисао на одлазак у супермаркет. Ту, док чекам у реду, стално рондам да би било и брже, и по особље и неширење вируса сигурније, да је уведена шалтерска продаја у свим објектима којима се дозвољава рад.

Пуштање у објекат да неко испипа и искашље сваки артикал који хоће да загледа, далеко је већи ризик. Приде, зашто не могу да раде механичарске радионице, а могу киосци? Шта је радник на достави мање угрожен од аутолимара?

Мени, пошто ми старамајка спада у ризичну групу, ово најискреније одговара. Раније се није могла одговорити од изласка вани, а камоли да носи маску. Она, или неко у њеном присуству. Плус сад сви перемо руке као ненормални.

Обзиром да нема вожње код љекара и назад, на терапије и респираторе, одлазак у куповину и плаћање рачуна је за мене бања. И то ваздушна. У том смислу можда не би било лоше размислити о забрани изласка за старије од 70 година и у наредној сезони грипа?

Крунски маскембал

Одлуке о укидању неких основних људских права, могу доносити само највиши државни органи власти. Корону тумачи круна. Свјетска круна се, неподијељено, одлучила за маскембал у хируршким, фарбарским и гас-маскама.

Ово није ни први пут да се прави масмедијки и државни догађај, око мутираног вируса грипа. Имали смо сличне приче око САРС, односно свињског и птичијег грипа. Али тада су се маскирали само Азијати. Сада се у превенцији масовног помора од грипа маскирају сви.

То се правда више историјском, него љекарском науком. Историјом медицине. Епидемија грипа, у нашем народу позната као „шпанска бољетица“, након Првог свјетског рата збрисала је између 40 и 60 милиона људи у Европи. Ратови су за епидемије аматери. Макар и свјетски.

Куга је побила више Европљана, него што су Крсташи са Запада могли поклати приликом своје религиозно правдане пљачке Блиског истока.

Први свјетски биолошки рат

Законодавства широм свијета, потурила су скупштинама већ спремне законе о контроли положаја грађана, путем мобилних телефона. Напримјер Хрватска. Кина то у Вухану већ ради, тако што сваки грађанин добија графички код при напуштању града-карантина, под образложењем да се тако лакше прати могућност ширења заразе.

Многи потези указују да је ово и унапријед припремљено испробавање механизама ускраћивања индивидуалних и колективних права, те мјерење отпора који би могао настати. Свако ће вам, па и ја, рећи да је по нас ризик велики.

Шта ако ово све велики играчи, који имају лабораторије да производе вирусе, не раде само да упропасте привреде мањих система, већ се заиста отео један опасан? Можда је ово Први свјетски биолошки рат, а ми то не видимо јер смо савременици истог?

Друга мигрантска битка

Корона вирус је мајка свих забушаната и нерадника. Изузев љекарског особља. То без сваке сумње. И то је глобална игранка, у којој наше власти прате (као и за сваки озбиљнији геостратешки проблем) како ће се понашати Србија. Она опет прати шта раде други, прије свега Њемачка. У случају опште међудржавне блокаде око вируса шифре КОВИД-19, немате готово никакве вијести из Африке. Има више вијести из Аустралије.

Такође, нема ни гласа са грчке границе, гдје је Ердоган најавио и послао нови талас афроазијских економских миграната, који се налазе по центрима у Турској. Први је одаслао када му је ЕУ коначно рекла да су Турску свјесно деценијама завлачили око могућности пријема у чланство. Дошло је до извођења војске и пуцања на граници унутар истог војног савеза.

Корона је прекинула и то. Прекинула је и литије против Дон Мила Ђуканезеа, као и бајке да ће Српску придруживање НАТО спасити од, рецимо, агресије Хрватске. Иста је искористила гужву око вируса и донијела одлуку да направи одлагалиште нуклеарног отпада тик уз нашу границу.

У том смислу мени је било драго видјети што је у Србији изашла војска на улице, макар да се види како постоји. Такође, и највећем глупану је ових дана јасно да када загусти у било ком смислу, једина озбиљна помоћ долази с источне стране Дрине. И то добро треба запамтити.

Нема граница, нема раса, нема нација – само вирус

Ситуација неодољиво подсјећа на ону када је Барак Обама рекао „почиње економска криза“. И настаде криза. Само је сад застала сва економска дјелатност, изузев трговине и услуга на неком нивоу. Богати се свему овоме изненађујуће тихо не супротстављају.

Да ли нас Ангела Меркел само магарчи невидљивом пријетњом, да би заштитила своју историјску заоставштину Мигрантске Мајке, под згодним изговором забране кретања, а да то не кажете отворено као Орбан?

То, без протока времена, може рећи само неки врхунски виролог-епидемиолог, који под електронским микроскопом и на терену, годинама проучава такве ствари. А код нас таквих, поготово да смију причати јавно и имају углед – нема.

Када прогласите полицијски час, затворите границе или уведете четрнаестодневни карантин за путнике-намјернике, онда то важи за људе свих боја коже. Укида се расизам да они нешто тамнији, афроазијских црта, не морају имати пасош приликом групног уласка у Евросојуз.

Истовремено, не рушите идеолошке постулате лажног космополитизма и мултикултурализма, којим правдате своје војне агресије. И агресије путем меке моћи, које вршите на слабије земље због ресурса или геостратешког положаја.

Ратовање слањем помоћи

На локалу, а и глобалу, некако се свима утрефила одговарајућа предизборна кампања. Тако су и Уједињени Ентитети Сјеверне Америке завели карантинске мјере, а авиосаобраћај је готово па замро. Изузев великих транспортних авиона којима углавном Кина и Русија шаљу помоћ остатку развијеног свијета. Забиљежено да је и Вашингтон добио помоћ од Москве.

Русија је наглашено оклијевала у проглашавању епидемије, али је онда и она отказала значајан референдум о измјени Устава, заказан за крај априла. Италија, која од Палмира Тољатија има мало другачији однос према Русији од остатка Запада, масовно скида заставе ЕУ и подиже руске.

Наводно, јер је америчка војска из Авијана одвезла пола милиона тестова за вирус корона, при чему се нико не пита откуд толики број тестова на вирус са 2019. годином у имену и то у једној војној бази?

Епидемија или ептитимија?

Једини који се опиру оваквој врсти ригидних мјера у земљама сјеверне полулопте, јесу Стефан Лофвен и Александар Лукашенко. Шведска и Бјелорусија.

Велика је срећа да ћемо, када се све ово заврши, имати два тако различита друштвенополитичка уређења и традиције, да успоредимо здравствене и економске посљедице с остатком развијеног свијета.

Наша наука је убијена. Не само техничком опремљеношћу, односно неулагањем, већ прије свега несамопоузданошћу и мисаоном подређеношћу, која се из друштвених прелила и у природне науке.

Окрутно би било према самом себи, гајити наду да ће овакве мјере развити осјећај колико је битно кад имате нешто домаће. Колико су битнији произвођачи од препродаваца. Научници и инжињери од „менаџера“.

У тренутку док сам ово почео да пишем, чуло се усамљено клепетање аплауза у 20 часова. Сад се више не чује ништа. Да ли забрана кретања утиче на забрану мисли?



3 КОМЕНТАРА

  1. … „масовно скида заставе ЕУ и подиже руске“.
    Ma, nije valjda?
    Neodustajni borac za Veliku Filmsku Srbiju u HD rezoluciji, zakleti neprijatelj Evropske unije i obožavalac Kine i Rusije, likuje nad tim što EU ne šalje pomoć Srbiji za borbu protiv epidemije, a Kina dostavlja sve što treba, po finim cenama (pa tako dobijamo maske za jedan evro); činjenice su malo drugačije: EU je za pomoć Srbiji oko korone izdvojila 93,4 miliona evra (donacija), Norveška je donirala pet miliona evra, a Evropska unija je za poslednjih 20 godina poklonila više od 200 miliona evra; Eu je opremila bolnice, laboratorije, institute za javno zdravlje i zavode za transfuziju krvi i obezbedila 252 ambulantna vozila za zdravstvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa ventilatorima, koji su krucijalni za borbu protiv virusa COVID-19 – EU je samo za taj projekat donirala 8,7 miliona evra; pored toga, EU je pomogla čitavu mrežu zdravstvene zaštite u Srbiji: kroz Evropsku investicionu banku – Banku EU – sredstva u iznosu od 250 miliona evra su iskorišćena za rekonstrukciju i izgradnju 20 velikih bolnica u celoj Srbiji, uključujući Institut Torlak, koji je sada u fokusu borbe protiv koronavirusa; prošle godine su završeni izgradnja nove zgrade i renoviranje i proširenje Kliničkog centra Niš – to obuhvata radove na postojećim objektima, nove blokove, dvorišta i parking mesta; rekonstruisano je ukupno 45.000m2, a taj univerzitetski centar najvišeg nivoa zdravstvene zaštite dobio je 600 bolničkih kreveta, od kojih 38 za intenzivnu negu, a 42 za poluintenzivnu negu… da ne nabrajamo dalje; sve je to našem filmskom kritičaru malo, njemu je bitnija i draža kineska maska od 120 dinara.

  2. Зашто не пишеш о Емиру Суљагићу и његовој мржњи према Србима? У једном од твитова пореди Србе са Ковид-19 вирусом? И зашто нико од вас “новинара” се не бави истраживачким новинарством и оголи лажи које се по социјалним медијима пласирају на рачун Срба?! Зашто?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *