Дани(ј)ел Симић
Дани(ј)ел Симић: Ослобаћајућа пресуда Додику, могла је бити камен темељац унитарне БиХ
Против Окупационе канцеларије ОХР и њених полуга, тзв. Суда и Тужилаштва БиХ и тзв. Уставног суда БиХ, требало се борити одмах кад је Карлос Вестендорп наметнуо амандмане на Устав РС.
Грб и химна којима је, на вјековну срамоту, колаборационистички накот из Уставног суда РС пристао да оцјењује уставност по наметнутим амандманима неизабраног и за то неовлаштеног туђина, нијесу смјели бити упуштени без устанка.
Зато сада пролазе лично-селективна понижења под ПЦ-амблемаром. Тим истинским логотипом СНСД. ПЦ-амблем, који су похитали да направе по инструкцијама окупатора, сублимира њихово политичко-историјско наслијеђе: културни геноцид, општенародно понижење, интелектуално и технолошко срозавање западних Срба на свим могућим равнима. Све оно што је окупатор планирао, они су испоручили. Јер то су они. Они то раде.
И данас је ту најбољи примјер како је Бања Лука хитно, уз приватни бизнис за буџетске паре, промијенила не само грб, већ и табле на улицама у ћирилично-латиничне. У Сарајеву су до данас остале латиничне, те наш грб са љиљанима користе нормално, гдје год им треба. За њих Вестендорпови амандмани и којекакви "устави" не значе ништа. Само за нас.
Муслимани пребијају за мајицу Црвене звезде у мултиетнићкој Тузли, док тамошњи медији то не само оправдавају, већ глорификују. Боду ножевима у Сарајстану за екавски изговор, каменују дјечије аутобусе у Сребренику; а по Републици Српској, са епицентром у Поточарима, могу да раде шта год им се прохтије. Наше власти им то традиционално допуштају.
То је посљедица чињенице да нас не воде никакви Срби, него метастазирани југопатолози малопривредног мозга, чији свјетоназор не иде даље од пљачкања буџета. Не желе и не умију да раде. Да ризикују, улажу, труде се, надгледају, па пожању профит. Њих занима само харач. Дакле, плаћате их јер имају желудац, а немају кичму. Њихова предност у овом времену је што радо бивају послушни лакеји окупатора. Раде ствари које озбиљни и часни људи не би смјели од праунука. А нијесу још добили ни унуче. Неки ни дјецу.
Тим извученим парама ће купити шарене стаклиће са Запада за себе и своје. Сви одреда пишући Павелић-Броз латиницом. Таквим људима не пада на памет да васкрсну и унаприједе српство, јер они српство не познају. Страно им је и не допада се "партнерима из међународне заједнице". А они су партнери "међународне заједнице" и данас. Немојте да вас било шта збуни. Код нас су на власти, или у опозицији, искључиво слуге окупатора. Неки су били, неки се упињу да са позиције власти то поново буду.
Већ сам написао шта је Милорад Додик радио, те да ћу установу предсједника Српске свеједно бранити до степена да сам, потом, питао јавно: Кад почиње рат и гдје је зборно мјесто за мобилизацију?
Нико ништа није одговорио.
А и како би? Немају план. Немају циљ. Сем своје гузице. У питању су сасвим неозбиљни ликови и тешке среброљубиве и бездушне незналице. Умјесто вођа који знају шта хоће за државу, а не за саме себе, свјесни историјског тренутка и могућности да свој народ извуку из лудачке кошуље, добили смо:
Суд који не признајемо, али му се одазивамо. Сами се пријављујемо и водимо сву процедуру до краја. Простачко-хистерични иступи преко друштвених мрежа, тешко курчење са ТВ-екрана. Жалбе које нећемо поднијети, суд на којем се нећемо појавити. На крају, попишавши се по смијешно-брзоплетим законима које је донијела Народна скупштина РС, свим посланицима право у око, највише политичко руководство Српске, стајало је у Сарајстану мирно и почешљано, у новим гаћама и чарапама, те се обраћало водитељу програма са: Часни суде.
А не може то тако. Политичка борба за равноправност и основна људска права мора бити досљедна.
Све ово око тзв. Суда БиХ, ја посматрам исто као некад налазе естрадног квазисуда у Хагу. Тзв. Суд БиХ је ОХР-ов суд. Пресуђивао за или против, свеједно је. Са њима с позиције власти никада не бих сарађивао, јер ту се може само једно – укинути. Не само насилни кадилук, већ нам је потребна политичка опција са слоганом: ОКУПАТОРИ НАПОЉЕ!
Али то мислим ја. Наша колаборационистичка политичка каста – не.
Смрт фашизму – слобода народу, такође би била веома погодна парола за Народноослободилачки покрет. Непријатељ и његове намјере, исте су као у вријеме Другог свјетског рата, али ми не требамо губити вријеме на подјеле по линији четници – партизани. Сви смо ми за њих четници.
Не пишем ово као генерал послије битке, већ као човјек који је прије 15 година писао послије избора, да се почне пруга Милошевац – Бијељина. Да се мисли стратешки. Привредно. Научно. Војно. О опстанку. Двије и по деценије касније, ми не само да и даље немамо изравну жељезничку везу са Србијом, већ смо проиграли и Брчко. Коцкао је један, плаћамо сви.
О свему сам томе писао. Сад је вријеме да пишемо шта даље. Шта сад?
Исламизирана браћа, пропустила су у лику Милорада Додика своју историјску шансу. Пропустили су је и Срби, али ајватовичко-титоистичка глупост и очај је већи. У случају да је пресуда против предсједника Републике Српске, на суду који је основао ОХР – била ослобађајућа, јер у свакој правној држави би морала, то би био први знак суверенитета. Овако су послали поруку да те "суверене и недјељиве БиХ" нема.
Никад ње није ни било, али сад је више нема њиховом вољом.
Исламизирана браћа су просто непоправљива. Они су настали као религиозна група, управо приклањањем окупатору и то је неизљечив образац понашања. Од Додика који им је дао све што су хтјели, успјели су да направе аватар тешког српског националисте. И он то може бити само уз њихову помоћ, као и Александар Вучић уз помоћ невладинићке опозиције. Својим понашањем, намјестио им је зицер у којем би тзв. БиХ постала држава.
И ништа. Они су схватили да је држава насиље над једним народом, уколико те подржава окупатор против сопствених грађана, које дијелиш по вјерској и националној основи. Све засновано на самовољи, односно безакоњу.
Као што нико није сумњао да ће ОХР-ов суд донијети пресуду по којој на директним изборима изабрани народни представник, треба да иде у затвор и забрани му се политичко дјеловање јер није слушао неизабраног страног узурпатора, ни одлука тзв. Централне изборне комисије такође никог није бацала у дилему.
Сада се треба десити – управо ништа.
Оно што смо требали урадити давно. Све скупштинске странке, с очекиваним изузетком политичких гастарбајтера из Ефбиха, требају одбацити сваку могућност да дође до било каквих ванредних избора. Најбоље би било, кад би се прихватио приједлог осуђеног и направила се влада националног јединства. И тако возимо до редовних избора за годину дана.
Не могу нам ништа.
Не смије бити ни један, али ни један Србин са политичким, посебно изборним мандатом у Републици Српској, ко би рекао да Додик због дјеловања ОХР и Кристија фон Шита, није предсједник наше државе још годину дана.
И то је све. И сматрамо га и понашамо се као према предсједнику до редовних избора 2026. године. Подржавајући Додика на том мјесту, подржавамо демократију и наша основна људска права. Никада не би могли смијенити Николу Поплашена да то нијесу урадили Срби. Ако хоћете именом – Милорад Додик лично, са мјеста предсједника Владе РС у техничком мандату.
Окупатори немају ни војске, а ни пара, запетљани у ратове у Украјини и Израелу. Њима није до крвопролића сад и овдје. Неће дати зелено свјетло. А и да га дају, нема у Ефбиху толико глупе и заостале сиротиње раје, која би опет повјеровала да треба погинути за Исламску декларацију Алије Изетбеговића. Од опште мобилизације нема ништа. Као ни код нас.
Једино разумно што можемо да урадимо, дакле, како би се извукли из кризе и још већег понижења у које нас је увукао Милорад Додик, јесте да не будемо Милорад Додик.