Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Комплекс невољености словенског човјека

Док се води опсежнији информативни рат од оног на фронту, око тога да ли је руска интервенција након мјесец дана пропала или је плански застала, поставља се једно битније питање. Шта ако се након побједе руског оружја, која је по мом мишљењу већ остварена, испостави да је немогуће побиједити оно што дубински волиш и на шта се угледаш? А Руси су идеологију Перестројке замијенили Холивудом.

четвртак, март 24, 2022 / 22:58

Основна мјера за процјену да ли је успјешна, била би свијест о томе шта су они који су покренули специјалну војну операцију планирали. Територија под контролом Народних милиција ДНР и ЛНР, те Руске Армије, тренутно је у облику потковице са сјевероистока, истока и југа бивше совјетске републике Украјине. Направљена је нека врста тампон-зоне према руским границама, али у тим оквирима су опкољени велики градови. Протоком времена, постаће већи пропагандно-хуманитарни, него војни проблем.

Ако је Кремљ у сукоб ушао због заштите својих грађана у двије државе које је признао, те сламање војне моћи Кијева, уз растегљив појам денацификације Украјине, увијек се као побједа може представити заузимање територија бивше Лугањске и Доњецке области. Но, то се још није десило. Док је територија ЛНР готово очишћена, дошло је свега до мањих помјерања на фроту пред Доњецком и Горловком.

Важна је чињеница и да Русија није напала по уџбенику, односно да је концентрација њених снага бројнија најмање у омјеру 3:1. Могуће је да у овом тренутку Руси ратују чак у омјеру 1:5, јер су у њиховим борбеним саставима само уговорци. То им омогућава премоћ у ваздуху.

Украјина, дакако, није Република Српска, ни Србија, ни Ирак под дугогодишњим санкцијама. Запад није улагао у побољшање привредног стања у земљи, већ искључиво у капацитете за рат са Русијом. С тим у вези је спонзорисан ултранационалистички и неонацистички идеолошки формат, који се обрачунавао са свим што је руско. До приче о увођењу латинице. То на сваки начин садејствује са извором, односно дубином мржње и примитивачке острашћености према Русији и Русима, какву сад испољава Запад.

Све су то, сразмјерно горе и дугорочно штетније, осјетили Срби деведесетих и управо та сличност ме присјетила једне епизоде са краја августа 1995. године. Водитељ на локалном радију чита списак радио-релејних система, складишта, мостова и положаја ВРС, на које је агресор НАТО извршио ваздушне нападе. При том врло гњевно и узбуђено. Затим је услиједила пјесма: Sweet Home of Alabama.

Да пилоти, који управо сију осиромашени уранијум по Српској, мислио сам тад, случајно ухвате сигнал овог радија, осјетили би прво чуђење. Онда гађење. Мирна срца наставили затирање оних који и у таквом тренутку не могу да се суздрже. И слушају њихову музику.

У Доњецку зато узмем даљински и пребацим на музизчки канал државне телевизије. У 17:37 сам почео спонтани, друштвено-умјетничко-пропагандни експеримент, који се састојао од тога да биљежим имена извођача. По узору на јадне и културно полтроничне Србе, знао сам шта тражим. Низали су се:

Oliver Tree & Little Big Feat. Tommy Cash – Turn it up; Bodiev – Крузак 200; Джарахов & Markul – Я в моменте (Mood video); Maruv – Siren Song; DJ Smash feat. Karna Val – Тихий гимн; Cream soda – Подожгу; Kara Kross – Тусы; Лолита, Коста Лакоста – По-другому; Gayazovs Brothers & Filatov & Karas – Пошла жара; Асия & Аня Pokrov – Любовь с картинки, Даня Милохин & Мумий Тролль – Башня, Artik & Asti – Гармония, Тhe Hatters – Я ваще, Кис-Кис – Сорри, Nkeeei x Unique x Artem Shilovets – Толпы кричат, Пошлая Молли – Контракт; Клава Кока – Ла ла ла; Konfuz – Касаюсь; Мари Краймбрери – Глупая (Завршио у 18:36, пошто сам морао да идем вани.)

На државном каналу сат времена готово да нема извођача и/или пјесме која је у потпуности или на руском писму, или на руском језику. Сви спотови су направљени тако да подражавају оне које се дају видјети у Сједињеним Ентитетима Америке. Значи буквално копирање. Без жеље да се дода нешто изворно. Самостворено. Оригиналност је лоша у Русији данас. Као они јадници што су деведесетих код нас реповали на енглеском, а онда женска пјева рефрен на српском.

У сред рата, један од извођача нападно има америчку заставу на рамену. Она је јасно видљива, док се у Милану забрањује Достојевски, а у Загребу Чајковски. Руси у спотовима замућују алкохол, цигарете и оружје, али државни медији пишу имена западних робних марки, између осталог и Тесле, искључиво латиницом.

Смијешна је и помисао да неко у Вашингтону користи ћирилицу за исписивање руских фирми. У осам година гранатираном Доњецку, сваки други кафић, ресторан, салон намјештаја, коцкарница… има име на енглеском језику. Руска војна операција, није смислила не само ништа боље од латиничног V и Z за ознаку своје технике, већ и Министарство одбране има таг ГероиZ.

А нијесу Руси само такви. Сви Словени имају комплекс невољености, ако их не похвале Германи или Романи. Због тога је и могућа мржња између Пољака и Руса, Срба и Хрвата. Није онда тешко претпоставити, да ако у тренуцима највеће угрожености дјецу формираш оваквим садржајима, шта ће остати од Русије у будућности. Или ћеш створити нешто своје, или ћеш бити шупаљ са америчим пуњењем.

Обично се каже да је римска војска покорила Грчку, а да је грчка култура поразила Рим. Проблем је што је Холивуд у Украјину ушао много прије него што је за њим стигла негова војска. На челу са Арнолдом Шварценегером. Сад је на реду Москва и ту се бије главна битка.



Оставите одговор