Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Како смо побиједили Карлоса Вестендорпа

Једнако као његовог претходника Карла Билта. Српска послушничка квазиелита, побиједила је на исти начин и Карлосове насљеднике: Волфганга Петрича, Педија Ешдауна, Кристијана Шварц-Шилинга, Мирослава Лајчака, Валентина Инцка и најпослије јуче – Кристијана Шмита.

Престоница Српске је имала прилику да угости догађај, какве потрошачи телевизијског програма обично гледају у ријалтијима типа Парови, Елита, Шегрт или Господин савршени. Али на државној телевизији РТРС. О државном трошку. Град је био блокиран о задружној каси. Хеликоптери и возила МУП РС, са све дневницама, будно су чували пут до Банског двора.

Изблокирали су нас без трунке самилости; као кад је Радован Караџић, пар пута у току рата, дошао на исто мјесто. Тамо смо, уживо на телевизији, установили да протежирање силиконских љепотица по административним здањима и квазиприватним бизнисима који сисају буџет – не сакрива како не знају енглески у микрофон. До степена трансфера блама.

Ми саки, саки. Ми лав ју лонг тајм

Чим је Срна ексклузивно сазнала вријест из кабинета предсједника, односно из странке, односно од приватног лица које посјећује приватно лице; питао сам јавно:

Доналд Трамп (млађи) долази у Бању Луку сутра. Пословно. Хоће ли му дати да сруши Генералштаб ВРС или Кастел, па направи хотел?

Касније сам чуо из медија, да га је то питао у раздраганом интервјуу и један бивши антиглобалиста, који је некад вагао тежину ланаца. Што ће рећи, у то доба је на друштвеним мрежама свима искакао подсјетник "шта сте радили прошлог љета" , осим политичарима који љубе дупе Кристијану Шмиту. Односно ОХР. Односно оном што стоји иза њега.

А то су сви.

Немојте да се лажемо.

Сва та шарада се завршила тако што Трампов мали, који тренутно има 16,2 милиона пратилаца на Твитеру, није ни ријеч написао да је био у Бањој Луци.

Оглобљени глобалисти

Бавићемо се са РТРС, колико водама, шумама и пољопривредним земљиштем. Тренутна криза око РТРС, још једна је посљедица дугогодишњег гурања проблема под тепих и трпљења наметнутих закона од стране окупатора оличеног у ОХР.

Гарантујем, тај ће проблем пресуде, која треба финансијски упропастити националног РТВ-емитера, бити ријешен као и проблем са пресудом Милораду Додику. Грактаће неколико дана, можда седмица. Заправо већ су престали, јер су сад "побиједили Шмита".

Онда ће херојски полетити да плате годину дана затвора суду који не признају, нити ће му се одазвати. Наравно, вашим парама. И пробати даље да владају као поменути Караџић, преко Биљане Плавшић.

Исто, први градски административац је платио казну у Бањој Луци, за оно што је, предизборно исфолирано, рекао у Неовисној Републици Хрватској. Просто један озбиљан, општесрпски хероизам.

А послушан је Кристијану Шмиту и главнокомандујући Војске Србије, који је на Миг-29 набацио кинеске хиперсоничне ракете, што могу гађати радаре око Загреба и који НИКАД НЕЋЕ ДАТИ КОСОВО*, тако што приморава Србе да узму шиптарска документа. Просто им Србија не жели дати своја.

Ради се о љутом Шешељевом радикалу који, откако је окупатор забранио прославу 9. јануара, никад на тај дан није прешао Дрину. Као што ове године није за 9. мај отишао у Москву. Па ни са женом као наши. Из послуха према функцији коју, док га ми "не признајемо", кроз протокол назива Високи представник међународне заједнице за БиХ. И има исту такву опозицију, као Додик овдје.

Оксиморон Љубише Петровића

Из те опозиције, до сада нико, осим Небојше Вукановића, није ријеч једну рекао против такве политике с оне стране Дрине. Она ће, кад преда и посљедњи траг српске државе на Косову и Метохији, по задатку онда прећи на Републику Српску. Сјетите се Бориса Тадића, са којим се Додик љубио до паса.

Сад ће Небојша, надам се, имати прилику да провјери и без оне ногометне епизоде на БХТ (у којој увелико касни за мном), колико ће грађана Бужима гласати за њега као члана Предсједништва тзв. БиХ (из реда српског народа).

Опозиција, у оном таблоидно најважнијем, није ни зуцнула о издаји српског националног интереса од стране власти, која је за укидање санкција на личност и приватне бизнисе; продала воде, шуме, пољопривредно земљиште. А, уколико узму нови мандат да фараонују, радиће се и државна имовина. Нити им пада на памет да прозивају ОХР и макар предизборно обећавају како ће ријешити тај проблем.

Формални противници власти, након древних изборних слогана типа Боже правде, потпуно су антисептиковани од националне политике. Баве се једнако личним, једнако ускостраначким интересима: чији ће бити заједнички предсједнички кандидат. Јасно је да СДС, уколико не изађе са својим кандидатом, ставља катанац и на новорегистровану странку; па је то понукало градоначелника Бијељине да напише једну од најбољих политичких изјава ове године, а можда и деценије. Школски примјер оксиморона:

Опозиција посљедњих 20 година излази са заједничким кандидатом и "уједињена" и губи, куцнуо је час да у битку идемо разједињени!

Побједа над Шмитом

У свему томе, није проблем ни синтакса, ни смисао; већ што Љубиша на развалинама странке која је организовала спрски народ почетком деведесетих – данас пише латиницом.

Нажалост, исто као Милорад Додик млађи (ошишаном латиницом), фотографишући се испред Трамповог торња у Сједињеним Америчким Ентитетима; док тата из Москве даје изјаву да се нада да ће му Руси у Уједињеним народима ријешити све уступке које је, зарад очувања приватних послова, дао Шмиту.

И, осовина СНСД-Вашингтон, као и 1998., односно 2006. године, почиње да у јавности опозицију и слуђен народ растаче својим "лобирањима" и утицајем. Који сад, кобојаги, иде од Москве до Вашингтона. И сад су они "побиједили". Након што је и њих и, сљедствено, све нас понизио и растурио. Проглашавајући високог представника за нашег ЗАКОНСКОГ ГОСПОДАРА, којег ако не слушамо идемо у затвор, а не идемо на изборе.

Након пет година успјешног рада, Кристи фон Шит одлази на заслужени одмор. Вјероватно и пензију.

Смрт фашизму – ОХР напоље!

Ово је велика замка за српски народ, јер одлазак Шмита не значи и укидање ОХР. Остаће "закони" које је наметнуо. Исто као и претодници. То нам неће вратити воде, шуме, пољопривредно земљиште и Устав Српске, на стање прије Карлоса Вестендорпа. Двоглавог орла и Боже правде.

Неће нам то "лобирање" донијети ништа; осим што исламизирану браћу у политичком Башчаршилуку тјера на међусобно предизборно гложење. Или можда хрватски ентитет.

То ће рећи да у политикама које се сад нуде пред изборе, већ сад знамо да неће мијењати ништа. Без озбира на исход избора. Кухање српске жабе на живо ће бити настављено.

Већ два дана се будим у исто вријеме. 4:22. С истим мислима. И не могу више да спавам. Јутрос сам узео да пишем. Ситуација је очајна. Самоубилачка. На дан када смо основали Војску Републике Српске, дође ми да провјерим могу ли за десет дана скупити довољно потписа за кандидатуру и мобилисати себе у политичку одбрану остатка остатака српства. Јер, очигледно, неће нико други. Без обзира што ће свако рећи да је то неозбиљно и касно.

Шта ви мислите, ако случајно пробам и не успијем, да ли ће то бити моја срамота, или наша величанствена побједа над Кристијаном Шмитом?