Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Како је Небојша Вукановић постао Кукавац Псетановић

Одмах да напишем: нећу тужити Небојшу Вукановића, али сад разумијем људе који су га тужили за клевету, односно потпуно ми је јасно зашто те процесе стално губи.

До суза је смијешно колико је неозбиљан и хронично непромишљен наш Нешица, живећи васцијели живот на прву лопту. Са собом као центром свијета. Или макар игралишта.

Не могу никако, камоли јавно, разговарати на његов начин. Брзоплето, простачки, манипулативно. Самољубиво и са пуно грешака у словном и граматичком смислу.

Трудим се одрасло и логички обрадити тему, колико год да траје. А нека чита ко није неписмен.

Немање одговора боли

Наиме, изнио сам више пута и на више мјеста тезу и доказе да је аутократа странке За правду и ред типични примјер политичког паралелизма. С методима пропаганде и политичком досљедношћу, коју данас оличава тренутни предсједник Србије.

У најкраћем, Небојша Вукановић је мени превара као Александар Вучић. Само у паковању Војислава Шешеља.

Писао сам и раније, те немам велику потребу да образлажем очиту политичку недосљедност и самоиздају коју је починио. Једино што је сад одговорио кад га је заболило. По сопственом признању, након много питања пратилаца. На која очито нема одговор, јер клеветање и омаловажавање Симића није одговор.

То је самопонижавање.

Моју поразну тезу да српски политичари тако брзо и непримјетно постају Башчаршијске пудлице, с њим као типичним примјером, он у шећерли самољубљу повезује са којекаквим службама и плаћеним завјерама против њега. Као да је то у мом случају уопште могуће.

Вукановић је толико огрезао у шупљу, јер само умишљени безвезњак може да сања како сам, бива, добио паре да кажем како је једно причао раније, а друго сада… са све влажним сновима по којим је он неком, а обашка мени, потребан да би(х) привлачио "медијску пажњу".

Елем

Умјесто конкретног, зрелог, јасног политичког одговора: да ли је Небојша Вукановић за или против ОХР, односно да ли је за подизање устанка или служење окупатору – он се, без моје радости у томе, сам срозао у водвиљски ријалити једног успуханог и самољубивог клеветника.

Што је све слатко. Само што нијесу сви као ја, па да као социјално давање узимају сопствено читање његових редова. Они одмах туже. Умјесто аргумената да јесте или није слуга окупатора, намјешта себе на шаку.

Што рече овај један у приватном разговору: …можемо се опкладити, али шта вриједи кад се Симић неће цимати да то утјера, иако има лаганих пар хиљада КМ на тужбу".

Наравно. Ко за озбиљно, или Боже саклони тачно, узима оно што објави пола-новинар, пола-политичар?

Нешо би био сасвим сигурно једнако неозбиљан и непромишљен, да неким чудом добије позицију извршне власти без подршке Башчаршилука. Исто тако како је одговоран према себи и у "доказу" да сам ја "Владинић", даје фотографију на којој пише да сам оснивач некаквог портала Фронтал.БА. Са све адресом.

Еј, ба, Вукановићу

Свако ко ме једном видио на пумпи док точим гориво, ко је и најмање упућен у моју вишедеценијску борбу лијевом руком против колаборационистичке квазиаристократије финансиране из иностранства, по имену Невладинићи, зна да немам никакве везе са ефбиховским латиничним пројектима финансираним из иноземства. За разлику од Вукановића.

Штавише, сви знају да сам ја творац термина Невладинић. Вукановић је писао за, и бесплатно је промовисан на Фронтал.РС. И добро зна да је то НВО за борбу против НВО. Искључиво ћирилицом. И РС. Ништа БА.

То се Нешици, дупета залијепљеног на медијској сећији у Сарајстану, изгледа помјешало док пише латиницом.

Коме ти да је сиротиња?

Сад и то што он пише о некаквих 100.000 КМ које сам тобоже "приходовао, а да не пише ни у којем периоду, ни за шта, ни од кога; могла би исто да иде у врећу за тужбе.

Од кад? Од 2009? Од јуче?

Није у стању написати ни смислен новинарски текст. Шта мене брига што он користи неке испретуране, неовлаштено и погрешно сакупљене базе података? Уколико је моје удружење грађана (она обично, Вукановићу, ако нијесу финансирана из иностранства, јесу непрофитна и обично немају стално запослених) за 18 година постојања прометовало 100.000КМ, онда је то 5555,5 КМ годишње, односно 462,96КМ мјесечно.

И то је баш увредљиво за мене!

За толике године, више је зарадио чак и Вукановић. А и то само од буџета. Што је ништа у поређењу са хиљадама конвертибилних марака које је Небојша, у својој специјалној операцији се играјући тајног агента, у кешу и са све потврдом о поријеклу имовине дао Сувари у другој држави за један празан УСБ стик!

Опет покушава да натури да било каква сарадња са српском владом или локалном заједницом на неком пројекту, треба бити смртни гријех, док је страни новац ознака изврсности. Није се са тим шалити, али херој наше приповијести и даље не може да се одлучи је ли новинар или политичар.

Минули новинарски рад је, рецимо, мени донио тај луксуз и бахаћење да ми Хрватска забрани улазак у ЕУ и од 2018. године кад сам истресао Станиквуковића из гаћа, не зове ни једна редакција у Сарајеву, нити БНТВ; док се Вукановић у Сарајеву тешко пати и жртвује за српски народ, тако што не смије да каже ни у Републици Српској, а камоли у студију у Ефбиховском Новобеговату, како није било геноцида у Сребреници.

Ријешите ви то међусобно

Свако ко га истински не подноси и јако га боли нешто што он изнесе о њему, одрао би га још једном тужбом. Ја нијесам тај. Ни у једној од ове двије могућности.

Чак ни када, као уредник таблоидног медија, а не предсједник политичке организације са изабраним посланицима, мене ставља у наслов заједно са својим мјесним политичким конкурентом Наташом Миљановић-Зубац.

То, да у овом сопственом брукању новим изношењем нетачних података и мућењем воде, својој публици мене представи као да сам у некаквом координисаном насртају. Не само са Птицом Додо, већ и с Дралетом Ријалитићем, кидишем за кинту на његов свијетли лик и дјело…

Не бих да се мијешам у њихову локалну инстаграм-инфлуенсер причу, по којој је "он њу учинио познатом".

Просто, у мом и његовом случају, ствар је обрнута

Он је толико људство, да чим је добио паре као Босићев савјетник у Сарајстану, заборавио је како смо га Фронтал.РС и ја измислили, кад је био нико и ништа. Он се, опет, упорно упиње да то остане и данас.

Умјесто модерног популистичког политичара, који ће јасно рећи свој став о водама, шумама и пољопривредном земљишту; Вуканеску одаје вајб по прсима и челу ознојеног кркана на пивској гајби, пред локалном приградском продавницом мјешовите робе.

Заборавио се да је већ у Народној скупштини и управо екипи локатора са унучићима износи своју посљедњу ексклузивну информацију о мени. Јавио му кум, жена му ради у служби…

Још мало тужбалица

Могао бих Вукановића тужити и за то што је написао, а ја нигдје нијесам ни под разно рекао, да је "Вучићев човјек". Указао сам на данашњу блискост са невладинићким медијима, коју он не оповргава.

Касније ћемо видјети и да брани "невладине организације". Нагласио сам конкретан случај Невладинића, са којим се био посвађао због цензуре националних питања у Вукановићевом тексту, до степена прекида сарадње – а данас му се захваљује на подршци. Нијесам чуо да је употријебио појам српство од 2015. године.

Дакле, Вукановић се политички промијенио до непрепознатљивости у огледалу. Зато не даје конкретан одговор на политичка питања, него као и сваки пут кад неко нема аргумент –морално се стрмоглављује у покушају да облати личност. Не треба кривити гласника. Посебно оног, ко је часнији од њега.

Ниско, за једног Херцеговца

Ово само указује да је Вукановић заузео, не само положај параноидног схизофреника, који умишља да мени неко даје новац да тобоже се бавим њим који је веома важан; него је усвојио и политичке погледе, тон и аргументацију Невладинића са којима се давно слизао.

Јалијашки тон при бјежању од теме по којем Фронтал.РС (а не Фронтал) "нема већ годинама никакву читаност и утицај", он демантује самим својим писањем о истом. Овим својим "одговором". У реалитету – избјегавањем конкретних политичких одговора. Уосталом, голим оком се види да је преко 80 одсто његових пратилаца – муслимански плебс из Ефбиха. Он је њихова заклетва.

Вукановић се мене боји. Зато што нијесам као он и његове колеге. Не раде нас исте ствари. Мени не може причати, своје ухљупске приче о крађама и проневјерама, службама и УСБ-стиковима. Као да сам он или његово друштво. Шути као заливен када му поставим питање.

И зуцнути неће – јер је слуга окупатора.

Не причам напамет, већ једном се то десило. На мом посљедњем гостовању у студију БН ТВ прије скоро деценију. Било је уживо и имао је могућност да, преко пута мене у студију одговори на директно подсјећање шта сам ја говорио, шта он, и да је вријеме потврдило како сам ја био у праву. Шутио је тад као заливен. Боље би му било да је мучио и сада.

Вукановић мене прозива што гостујем на РТРС, Хепи, АТВ, Пинк… говорећи о рату у Украјини, гдје ме позивају као зналца и ауторитета у тој области. Јер то су, као, медији власти у Србији и Српској, а он ће да одреди гдје је дозвољено да ја гостујем.

Истовремено он, ваљда такође као зналац и ауторитет за ту област у Сарајеву, гдје изгледа нема никакве власти, коментарише уживо на државној телевизији Ефбиха осуду свом предсједнику, зато што није слушао наређење Нијемца, који је сам написао закон по којем нам је господар и непослух њему се кажњава са до пет година затвора и лишавањем људских и грађанских права да бираш и будеш биран.

О чему Вукановић ћути.

Мени ту не треба даљи коментар.

Откуд Вучић?

Док смо се ми у Српској тјешили да Србија има једног чврстог газду и стратешка политика државе се не мијења на сваким брзопотезним ванредним изборима, љути српски радикал, Шешељев мали од палубе, продаде што се не бисмо могли надати ни од Бориса Тадића.

Или, кад смо већ код племена Тадића, а Вучић не смије да пређе преко Дрине на 9. јануар већ годинама, Вукановић је окренуо ћурак наопако, онако како се попишманио и полатиничио још један екстремни српски радикал: Поплашенов мали од палубе, Огњен Тадић. Данас савјетник за "лаку ноћ Српска" предсједника Републике Српске у самопорицању – Милорада Додика.

Све јасно указује да се ради о чистом властохлепљивом комплексу, из иностранства утицаном да не дјелује у интересу српства. Али, човјек се и даље нада. Ма, није ваљда да је то баш тако…

Шта ћемо са водама, шумама и пољопривредним земљиштем?

Откуд то да Вукановић једини у Српској смије рећи нешто против Вућића? Из два разлога:

1. Јер су исти.

2. Јер је у опозицији.

Већ сам раније писао о томе како је Вукановић издао све нас који смо га подржавали.

Ипак, након нешто више од деценију, толико пљување на самог себе и темељне постулате с којим је ушао у политику, нешто је што може изазвати искључиво одвратност. Посебно што сад лупета јавно, покушавајући да оцрни мене, умјесто да одговори што је корисни идиот Башчаршије.

Мени је, причањем о њему као примјеру, био циљ указати да на нашој политичкој сцени нема нико ко истински жели промјене корумпираног система и истовремено се залаже за српске националне интересе. Вукановић се, својски и без и мало пардона, у овом изазовном времену, зрелом за отпор окупатору, заузео за – своје дупенце.

Али ту, људи, ни добре гузице нема.

Појединац је небитан у односу на образац

Данас би било сасвим носталгично и преемотивно написати како је Вукановић пресумњиво и темељно дезинфикован од националне политике и свео се на то да је он "против Додика". Те твитања о ногомету. Али опет човјек не може да вјерује, како ту нема ни грама дослиједности и/ли барем трагова онога што је као политички близак мени говорио на својим почецима.

Његов сукоб са опозицијом није политички, него просто егоистички. Неко ко је мрсимудио под слоганом НАПОКОН ДРУГАЧИЈИ, тврдећи да су и власт и опозиција иста школа корупције, то крунише тим што на своју листу ставља Ајгора Крнејдка!?

ПДП-ов дугогодишњи љезиљеб, који је изгубио ГрО ПДП од некадашњег Вукановићевог политичког љубавника. И то поштено, на основу драстично мањег броја гласова на изборима. Управо је Иги ПдП смбол тог времена против којег се, тобож, борио као "напокон другачији".

Истовремено, да ово све буде баш уобичајено и исто као и сви што раде, његов посланик Миња Савановић одлази тамо одакле је Вукановићу дошао Игор Грозничави. И причају све најгоре један о другом, а до јуче су се љубили језиком до појаса.

Значи, нема ту ни грама од неке конкретне и унапријед јасно дефинисане политике која се може понудити бирачима, те на крају спровести у дјело. Посебно да је се предизборни рекламер држи и послије избора, само из разлога јер се због ње и ушло у посланичке клупе. Ријеч је искључиво о томе да се неко овдје навикао на сапун и зубну пасту са буџета.

Колико читамо, нема разлике између Додика и Вукановића

Кроз два циклуса изборног неуспјеха, док је пробавао "бити другачији", улетио у је загрљај опозиције коју је јавно презирао.

Већ тад је било јасно да прича шупље приче и да је битан само он, те да би могао бити опозиција до Судњег дана. Нема шта није изговорио против Славка Вучуревића, да би послије сједио крај њега и пружао му подршку као кандидату за градоначелника. Али када Вукановић узме Црнатка од Британског царства као носиоца листе, он истовремено узима и човјека чија је спољна политика иста као тренутна Додикова.

Човјека за којег је за НАТО готова ствар и у Викиликсу слови "јако важан за америчке интересе у Босни", те се залаже за ЕУ и САД. Дакле исто оно што је тренутна, а испоставиће се одвајкадна, политика Милорада Додика. И Александра Вучића. И, не заборавимо, Црнадак се донедавно увлачио у дупе Вучићу, као и комплет опозиција.

Је ли се с тим слаже и Вукановић?

Судећи по наступу Покондирене тикве, а не јасног политичког програма по питању ОХР – наравно да се слаже. Тада нема разлике између њега и тренутне колаборационистичке власти, која је такође прије двадесетак година подржавана у невладинићкој, ефбиховској и хрватској штампи. Како је онда данас против било чије политике? Како су тачно другачији? На изборима, очито, нуди само обману. И самообману.

Када Небојша стави на своју листу у јавности ухваћеног лажова, бивше име на листи СДП Златка Лагумџије, или социјално неадаптираног, измаштаног лика из парарелигиозног покрета Правда за Давида; све јавно подржавано и новцем плаћано од стране Владе Сједињених Америчких Ентитета – нема дилеме да је за ово кратко времена колико се бавио политиком, Вукси постао прави политик-јањичар.

Зашто јавно не објави, да је удруживањем са том братијом, истовремено добио подршку и од Динка Грухоњића или Емира Суљагића, те самог ОХР? Што не призна јавно, да му најближи савезници организују или симпатишу Дан бијелих трака у Приједору, редовно иду у Поточаре, али их у Братунцу, као ни Вукановића, никада нећемо срести. Ове године се не рачуна, јер је предизборна кампања у питању. Зато нам сигурно, а пратите пажљиво, ни након овог неће рећи како би он ријешио проблем вода, шума и пољопривредног земљишта. Односно ОХР.

Свако магаре има своје весеље

То што му пресуђују многе клевете, то је зато што прича о другима, а да то не може доказати. Или се, као у мом случају, сам ували у могућност да га огулиш на суду. Мене су за то дјело тужили двапут. Једном ме осудио окупаторски суд, али по командној одговорности, за оно што нијесам написао. Због непознатог починиоца који је оставио коментар испод текста на мом порталу.

Тужили су ме и једном Невладинићи, јер сам их звао и, и даље ћу их звати оним што јесу – страним агентима. Ту је суд исто пресудио да сам их јако увриједио рекавши им оно што јесу.

И то је све.

Ја Вукановића знам, и свјестан сам био тога, када је уплата од 300КМ на рачун локалне радиостанице гдје он има емисију, напрасно прекидала његове нападе на Мирослава Мишковића. Или би Родољуб Драшковић прво био добар, а не тајкун, пословна и алтруистичка громада која отвара нова радна мјеста и бла, бла, трућ, мајке ми добар човјек; да би када је исти почео да даје новац властима, а не Вукановићу, опет постао тајкун и народни дерикожа.

Тако и ја. Ни прва ни посљедња таква прича на политичкој андерграунд сцени. Кад му ваљам добар сам, кад указујем на то шта је прије причао, па слагао, онда сам Владинић.

Али, ја сам му то обећао још кад ме молио да му на митингу држим говор као најзначајнији и најпознатији говорник, а не "маргиналац" како ме сад назива. (Погледати видео низводно!) Сад могу да паметујем како није чудно што сам рахметли Слободана Васковића први пут срео и посљедњи пут за сто с њим сјео, када сам довео Небојшу Вукановића (исто први пут) у Бању Луку.

Могу да паметујем. Али сад је касно.

Од продаје идеала за мало пара, до једног таквог коме сам сад ја ето маргиналац, да не би морао јавности одговорити шта не смије ни зуцнути у страху од надређених; већи је проблем што постоји образац. И није га слиједио само Хаџифејсовићев мали од сећије.

Узимајући појединца као примјер процеса на српској политичкој сцени, опет смо непобитно установили поразну чињеницу како се Небојше Вукановићи непрестано преображавају у Кукавце Псетановиће.

Страшније је то, него што ћу опет ја испасти у праву.