Дани(ј)ел Симић
Дани(ј)ел Симић: Кад почиње рат, гдје је зборно мјесто за мобилизацију?
Људи су забринути и испрепадани. Већ два дана добијају једнообразну, наводно инсајдерску поруку. По предању, увијек је шаље неко близак МУП РС. Написану, а како другачије доликује српском државном службенику – ошишаном латиницом.
Након потписивања четири закона од стране предсједника Републике Српске, а на које политички гастарбајтери из Ефбиха, врло поручујуће и нападно, нијесу уложили ОХР-вето у Народној скупштини РС – ситуација је крајње узаврела. И убрзана.
Но, порука није о томе. Добио сам и ја. Неколико. Потпуно истих. И извор је исти. Лако се памти и уочава једнообразност, јер дигитална посланица је "не писмена". И не тиче се рата (цитирам):
"Od danas vam sve kamere na raskrsnicama biljeze pojas,telefon i ne propustanje pjesaka,pa pripazite,kazne automatski se salju po prekrsaju."
То је оно што је озбиљно узбунило људе.
А како и не би? У Бањој Луци ријетко ко даје и мигавац. Можете пред полицијом прећи преко пуне, паркирати у бициклистичкој, на пјешачком, на степенице улаза, на навоз за инвалиде, пред хитном, на зелену површину, на тротоар. Возити електрични тротинет наопако кроз једносмјерну. Паркирати га на сред цесте.
И, у тој ужасној, великосрпској полицијској држави под диктатуром – полицајац вам неће ништа. Увијек има преча посла.
Колико год то било научнофантастично, и неоствариво за услове нашег техничког примитивизма и непосједовања система, испрепадало је најстрашније љубитеље прослијеђивања циркуларних порука. Оних, које је баш њима послао неко са везама у МУП РС. Ова моја кона, њој је муж инспектор. Шаље кум, брат му ради у саобраћајној. Пише фризерка, забавља се с полицајцем.
Што се тиче прилика око рата или мира, ствар је озбиљнија. Јер нико у популацији није ни заинтересован, да озбиљно увиди шта се дешава. Отупили људи.
То је тек опасно. Радио-Милева ту није наш главни, већ једини извор информација. Али мора бити неко близак СНСД.
Синоћ је на Ефбих ТВ, која је истријебила српско писмо под будним оком мултитетничке и мултиконфесионалне међународне заједнице, већ раније за кривичног дјела поменути физички радник са лоптом, Елмедин Конаковић, изговорио једну изузетно опасну и пријетећу реченицу:
Ми, засад, нећемо слати оружје на оружје.
И то захтијева анализу.
Као прво, Дино неког шаље. Шаље, не чека да дође. Дакле, није нико напао Дину и његову чељад на сећији, па Динчи помиње оружје. Дино је тај који напада. Намјерава да, због непослушности страном држављанину, који је сам извршио измјене кривичног законика, шаље "оружје на оружје" у правцу држављанина "суверене и недјељиве и блаблатрућ БиХ". И то да ухапсе, ни мање, ни више, демократски изабраног предсједника Републике Српске.
И још каже – засад.
Значи, он има намјеру да ратује. Некад. Кад дође вријеме. И преузима одговорност, да је он тај који наређује слање оружаних јединица тамо гдје им није мјесто и надлежност. Није мир ни 30 година, а Дино би опет да избаци лијеви мигавац на аутостраду пакла.
Да се разумијемо, Елмедин Конаковић је нико и ништа. Министрић иностраних послова у државној заједничици, која нема ништа заједничко. Па ни спољну политику. Он нити може, нити ће икога послати. Може послати свог шофера по пексимете пред ифтар.
Ни наша исламизирана браћа нијесу толике будале. О шта им је то? Ето, баш су одушевљени за репризу. Исто тако је и Алија Изетбеговић мислио да је спреман за рат, те да је Радован Караџић неки чупавац који лупета глупости о томе да се Срби око нечега не слажу.
Зато, као неко ко познаје Кур’ан часни боље од Елмедина, знам и пратим да је неко из Исламске заједнице у Бањој Луци, синоћ одлучио да симултано на свим џамијама, одврне езан око пола осам до даске. Ваљда умјесто лупања у шерпе у вријеме дневника РТРС? Било је гласно, како није запамћено од посљератних провокација након обнове, када је морала интервенисати комунална полиција са уређајима за мјерење јачине звука.
Срећом, нема то ко чути у Бањој Луци, осим нас који смо на своје генетски блиске рођаке, који причају наш језик, одавно навикли и не сметају нам. Посебно ако не пријете оружјем. Рецимо, ми немамо Антидејтон покрет и вехабије насељене у некада српским селима.
Сва четири закона која је потписао предсједник Српске јуче, могли смо знатно раније опослити. У повољнијим околностима и другим редом. На првом мјесту је требало бити Брчко, па онда све остало. Стога је јасно, да ништа од оволиког заоштравања не би било, да нијесу дирали Милорада лично.
Али, као што сам прошле хефте нагласио: Његовао је чланство, а не српство. Тако да је јако тешко мобилисати људе да га бране као ја.
А ја не браним никог лично. Добро, ако браним кога лично, браним себе, којег такође прогони Тужилаштво БиХ. Браним своју дјецу од могућности да им се као нормално стање, наметне неки швапски дахија, који у слободно вријеме пише допуне кривичног законика.
Сљедећи Шмитов закон биће, вјероватно, о трећини аги и беговима, поред постојеће стопе ПДВ?
Након што је предсједник Српске, којег у Сарајабаду чекају на годину дана робије, али им је битније да се не бави политиком шест година, одлучио да се не повлачи пред новоусташлуком; ништа није промијенио од досадашње праксе. У ефбиховској културно-геноцидној, пропагандној прангији, Милорада заступају људи, за које сви знају да су бивши чланови СДП БиХ. За којима нико никад не би пошао, пошто ни војску нијесу служили. Нити би потрчали сто метара за Српску, све и да могу. Но, то је мање битно.
Поразно је до одвратности за све нас у Српској, што је страну Дине Конаковића (и физички је сједио с његове стране) држао Ненад Вуковић од ПДП. Потпредсједник партије, која очигледно и није нека партија, будући да је изашао са ставовима који су знатно другачији од оних које јавно износи предсједник те партије. Средњошколац, који је раније провјеравао дипломе, а данас је познат као Дино са Шехитлука. Вуковић се повукао из изборне трке за мјесто предсједника ПДП, јер се његово презиме већ садржи у противкандидатовом?
И то не само да је Вуковић несвјестан тренутка у којем се налазимо и без реакције на Конаковићеве пријетње као и СНСД-ов поклисар, те видно заинтересован само за недемократску смјену власти у своју корист, него је и тешки англополтрон. Тешко сажаљив, као они што су им дјеца отворила пред кампању налог на Тик-току. Рекао је за себе, да смо се сви присутни ваљали од смијеха, како је он (пазите сад): "гејмчејнчер".
Уколико додамо заборављеног радијског водитеља, Игора Црнатка, и његово писмо Радовану Вишковићу о повлачењу усвојених закона, без приједлога како другачије се бранити од феудалног система ОХР, онда та партија и не постоји као јединствена политичка цјелина.
Вјероватно нико није мимо чланства гласао за Црнатка, надалеко чувеног по томе што је као претходник на Конаковићевом мјесту, представнику најмоћније нуклеарне силе свијета, Сергеју Лаврову, предао "писмо неформалне групе грађана Правда за Давида". Наравно, у изборној кампањи. (Ово вјечно треба напомињати, кад год се он нађе у политичкој вијести.)
Миличевића не вриједи ни помињати, јер се одавно уживио у анонимну улогу, у којој СДС није друга странка по снази у Српској. Што на терену није тачно. Можда зато, што су прошле године регистрована партија, али Вучић га је откачио у корист Дине са Шехова, кад је долазио у Бању Луку. И истовремено откачио и Додика.
Вучић нам је одаслао поруку, коју смо слушали како шаље људима на сјеверу окупираног Косова и Метохије. И није циркуларна. Ваљда зато Додик иде данас опет код њега у Београд. На поправни.
Једино што, засад, спречава оружани сукоб, јесте што је Додиков човјек директор Сипа. И то је, отприлике, све докле сежу резултати партократије. На међународном нивоу, Русија је тражила састанак у Савјету безбједности УН, који није овластио Кристија фон Шита да прави своја племићка срања у нашој дневној соби. Новој америчкој администрацији није у циљу да се бакће са новим ратом у који би били увучени, док Трамп покушава са Русима естрадно и заозибиљно ријешити свјетски сукоб у првих сто дана власти. Али их појачано није брига за приликама у Европи.
Сад је право вријеме, повољне геополитичке околности, да изборимо било шта за себе. Што нам отежава све оно што је Милорад предао раније. Знатно би била другачија ситуација, да сада посједујемо Војску Републике Српске. Требамо се борити за Српску, а не за Додика. Али, о томе сам писао прошли пут и сада је томе крај.
Није више битно шта је ко чинио прије, сад потомци гледају ко ће шта радити сутра. Тако је, како је.
И Додик, и опозиција му, требају престати политичку кампању кад јој вријеме није. Има још до општих избора 2026. То значи да се опозиција треба одазвати на разговоре са предсједником, а он треба пристојно уважити њихове погледе, који су препрека да му пруже подршку. И није то никаква романтична визија наивног поштењачине Симића, већ озбиљна могућност, коју честити људи са мандатом из 2022. могу осјетити као потребу свог народа. Често гледам рат уживо. Не преко камере, већ својим очима. Није то нешто што нам треба. Ни нама, ни сусједном Ефбиху, са такође негативним природним прираштајем.
Синоћњи декор Бањолучких улица, повећано је присуство полиције. Патролна кола са упаљеним ротацијама, у пару са комбијем жандармерије пред Палатом предсједника и Тргу Крајине; нешто је што не тјеши ни Додика, а камоли тридесет година обесправљиван, заглупљиван и понижаван српски народ.
Додик на првом мјесту не смије поднијети оставку, као Шаровић, јер би то признало моћ страног ђубрета да утиче на наш демократски избор. Нема он шта да тражи овдје. Прије или касније ће ратнохушкачком башибозлуку, а какво је стање у свијету, неко пружити састанак везано за рат. Онако, како је Трамп очитао Зеленском у Овалном уреду за фелацио.
На другом мјесту, треба се промишљено борити јединством које сада немамо. Треба се добро смислити, како и чиме можемо одговорити, а СНСД се понаша као до сада. То не може тако.
Могући нови рат, неће бити њихов, страначки рат. Нити су они у стању с овом кризом да се боре сами, као политичка секта. Биће то рат који ће убијати све нас, а нико нас не зове на консултације.
Никога од оних који би заиста узели оружје и бранили своју земљу од страног завојевача. Којима ништа не значи плата од осам хиљада марака у заједничким органима државне заједнице БиХ, која се, дакле плата, синоћ брукала пред ефбиховским теленаркосима.
Уколико се ништа не промијени у правцу који сам означио узводно, онда предсједник и не треба да нас зове. Бар док не буде знао одговор на питања, који сада нема:
Кад почиње рат? Гдје је зборно мјесто за мобилизацију?