Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Думање о избору Думе

У Русији се 2021. године водило 4.400 кампања за 255 мјеста у горњем и исто толико мјеста у доњем дому федералне скупштине. Истовремено се на тродневном гласању бирају и губернатори области и предсједници савезних република.

петак, септембар 24, 2021 / 23:46

Искрено, страни посматрач на изборима може уочити само стратешке пријетње по демократију друге државе. Онакве, какви земљу опредјељују као демократску или не. Пошто ово није моје прво искуство са биралиштима у Русији, јер сам био посматрач и за вријеме референдума 2020. године, могу одговорно тврдити да таквих пријетњи нема.

Можемо дискутовати какви су изборни закони и друштвена клима за неке замишљене, идеалне демократске норме у Русији. Као и у било којој другој земљи. Но, дискусије о томе да ли је у Русији на снази демократско уређење, поготово у поређењу са великом већином земаља свијета у којима се то не доводи у питање – не да не може, већ не смије бити.

Толико је пропаганда Запада затровала планетарно јавно мнење, да Русија мора у старту да се правда. Умјесто, по универзалном правном приципу, да докази буду обавеза тужиоца. Западни медији сасвим безобразно излазе са крилатицом: Да ли ћеш вјеровати мени или сопственим очима?

Русија је позвала, а представници Евросојуза су одбили послати своје посматраче. Одазвало се 54 земље свијета из 17 међународних организација. Инострани посматрачи су били посланици из 34 национална парламента и функционери 36 изборних органа. Интелектуалци, новинари, пословни људи.

Лично сам посјетио више биралишта у градовима Ростов на Дону, Азов, Батајск, Новочеркаск, Старочеркаск, Аксај. Разговарао са званичницима и обичним бирачима. Публици у Српској је познато да сам, што се ауторитета тиче, на своју руку. Тако сам једном предложио да посјетимо биралиште које није било на предвиђеном списку. Не само да домаћини нијесу одбили приједлог, него је и на том бирачком мјесту потпуно иста слика.

На сваком су представници опозиције и власти. На питање имају ли посматрачи икаквих примједби на изборни процес, добијах један те исти одговор: НЕ, СВЕ ЈЕ У РЕДУ.

Посебно је лицемјерно зато, да исте западне структуре и политике које, рецимо, изборе у државној заједници БиХ третирају као фер и демократске, дисквалификују руски демократски процес. Ово што ми имамо, тешка је травестија по демократским стандардима Вашингтона и Брисела самих.

У Русији, за разлику од нас, видеонадзор постоји на 96 одсто биралишта. Половина њих има пренос уживо, а половина снима садржај који се у оба случаја чува годину дана. У свих 85 субјеката Руске Федерације су распоређена посматрачка средишта из нечега што код нас не постоји, а могло би се на српски превести као Друштвени дом (Общественная палата).

У Русији релативно однедавно, као и у Сједињеним Ентитетима Америке од 1938. године, постоји Закон о регистрацији страних агената. Уколико сте финансирани из иностранства, то ће бити назначено на плакату са списком кандидата, који виси на гласачком мјесту. И не само то. У тој колони ће писати и колико новца или друге врсте имовине сте пропустили да пријавите, да као кандидат посједујете.

Посљедње, а најважније, у Дејтонској Долини Плача постоји средњовјековна институција позната под еуфемизмом "Високи представник међународне заједнице".

Прије избора сам у Москви учествовао на међународној научној конференцији по имену "Улога грађанског друштва на обезбјеђењу демократских стандарда за организацију и провођење избора". У свом излагању истакао да сам, док остатак свијета на мом темату расправља о "Модерним средствима утицаја на изборе у независним земљама", ја у старту дисквалификован. У БиХ, у том погледу нема ништа модерно. Нити је суверена земља.

Четврт вијека од окончања рата странац, који је нити биран, нити именован од изабраних представника, код нас има овласти да ускраћује људска права, смјењује изабране представнике, намеће изборни, и закон о вербалном деликту.

Пришло ми је потом много учесника и честитало на говору. Ријечима да је то нешто што први пут чују и да не могу вјеровати како се у сред Европе чини толико насиље. У оваквим околностима, тешки лицемјери су сви они који се усуђују коментарисати опште услове и резултате избора у другој земљи.

Посебно у Русији.

(Фактор магазин)



Оставите одговор