Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Дебата два левата

Прошло је скоро двије седмице од јавног сучељавања представника СНСД и ПДП, а све се већ заборавило. Трампљење приватних журки за државне и бесправна сјеча за ново предизборно бетонирање обала Врбаса. Тим је задовољан само окупатор. Опет су намјестили да бирате између два зла. А које год да изаберете – њихово је. Окупаторско.

Најмање деценију не постоји ни могућност да се пред медијима сусретну суштински неистомишљеници. Дебата између Републичког Кума и Градског Сина у Кући Милановића, такође није била истинско сукобљавање. Обојица су аватари исте, деценијама исте политике и идеологије: они су слуге Кристијана Шмита и ОХР.

О овом политичком тренутку пишем сада, како бих практично показао да код нас, не само да нема политичара, него нема ни аналитичара. Дао сам довољно времена, како би се видјело да нема ни душманских, ни квазипатротских мислилаца, који би рекли како ствар заиста стоји. Јер, понављаћу то доста пута у овом тексту – све су то слуге окупатора.

Догађај ни по чему посебно важан, осим што се десио. Недавно сам баш на телевизији нагласио, да код нас нема истинских дебата, јер су сви постсамоуправни, ратни, антиратни и посљератни профитери; себи покуповали телевизије. Гостују искључиво код новинара на својим платним списковима. Са позиције предсједника Удружења новинара Републике Српске, назначио сам непостојање различитих гледишта и самим тим друштвеног дијалога у јавности, као прворазредну трагедију. Стимптом пропасти демократског друштва. Разумног друштва уопште.

И шта смо ми сад имали?

Исто срање, исто и паковање

Са позиције неког ко се разумије у Републику Српску боље од обојице, видим премијера са теретом необјашњивих губитака у Шумама Српске и трагикомичним серијским оставкама и реизборима. Градоначелник (то још увијек није довољно блесаво за рећи) Бање Луке, који је направио од пара Европске банке за мост у Доцу – три нова парка са водоскоцима. Док шест година у самом центру града стоји сух и изломљен, средишњи Парк Петар Кочић. Да се сви туристи чуде и згражају.

Шта њих двојица има уопште да причају?

Не што међу њима нема договора, већ јер су обојица договорени. Давно.

Њихове политике, странке и кадрови; имају дугу традицију служења окупатору и недјела против Републике Српске. У оштро скраћеном списку, СНСД и ПДП су за 30 година УКИНУЛЕ ВОЈСКУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, пристале на ПРОМЈЕНУ УСТАВА ОД СТРАНЕ КАРЛОСА ВЕСТЕНДОРПА, укинули нам двоглавог орла и/или укинули ПОРЕСКУ САМОСТАЛНОСТ и ГЛАСАЛИ ЗА ДИСТРИКТ БРЧКО У УСТАВУ тзв. БиХ.

Чему се добром можемо надати од ових скакаваца? Раздвојили су Републику Српску на два дијела, која, што се њих свих заједно тиче, нема своје воде, шуме и пољопривредно земљиште.

Воде, шуме, пољопривредно земљиште?

Дебата је протекла на идентичан начин, као предизборна кампања за противуставне и противдемократске "изборе", на којим су Синиша Каран и Бранко Блануша били кандидати за првог батлера Кристија фон Шита, а не за предсједника Српске. То је, што се писца ових редова тиче, искључиво Милорад Додик, док га се не разријеши на сљедећим изборима. На које се неће кандидовати, јер је (погађате) послушан ОХР-у.

Хајде што је послушан Додик, тренутно партијски власник ентитета, којег су Американци довели на власт још у прошлом вијеку, да би на миру касапили Србију бомбама 1999. године. Потпуно је разумљиво зашто о томе шуте Додик, Ђокић, Стевандић, Селак, Бањац, Нешић и слични. Они су то све засрали, довели нас на ивицу рата са Ефбиховцима, па својејезично полизали.

Али зашто ћути опозиција?!

Зашто нам нико не објасни шта они намјеравају да раде? Зашто не испрозивају власт за посљедње потезе? Зашто шуте о Кристијану Шмиту? О ОХР? О најважнијим проблемима у нашем друштву, који задиру у нарушавање не само демократских, него и људских права?! Зашто ни једне ријечи није било о водама, шумама и пољопривредном земљишту?

Зато што су они једно те исто!

Сви они су само губитници. Стечајни управници. Харачлије. Капои. Никад ништа нијесу постигли за Републику Српску. Искључиво су губили. Подизали кредите. Намјештали тендере. Нијесу вратили ни једну једину надлежност, нити су се јавно покајали због тога што су је пренијели. Само шупља од шупљије приче. И то у недоглед.

Додик 2.0

Немојте зато, ни у сну да се причају приче о томе, како неко није био тад ни рођен, или је био у школи, па ће он нешто да промијени. Типа да стави пластичног двоглавог орла на Бански двор пар дана пред изборе? Али остави петокраке на штитовима или читаву управну зграду преко пута, која је такође имала двоглавог орла. А и даље га нема.

Да је у градском ПДП и савезницима у питању исти систем крпељског сисања буџета, видјели смо на питању рекетирања становништва, приликом милионских трошкова за довођење Новака Ђоковића. Симбиотички са републичком влашћу, док након шест година у Бањој Луци и даље говна точимо директно из канализације у Врбас.

Што се националне политике тиче, Градски Син је одмах по преузимању дужности направио чесму у част Бењамине Карић (ко се сјећа данас те сподобе) и заједно с њом у истом сафу се поклонио Кристијану Шмиту. У датом политичком тренутку је свима ставио до знања да се неће борити за воде, шуме и пољопривредно земљиште заједно са Милорадом Додиком (који га се баш изборио), већ ће учинити све да то изгледа као партијска, а не општедржавна и општесрпска ствар.

Све поносно под грбом града који је дизајнирао ОХР.

Али, шта тупити зубе на слугу окупатора, која тако умно прича, да мора да спонзорише своје објаве са 100$ дневно. Само на Фејсбуку. У овом политичком тренутку најважније питање за Републику Српску и све њене пунољетне грађане, пошто у Ефбиху и обрисе Бењамина Калаја љубе:

Да ли ви свјесно и без отпора пристајете да је Кристијан Шмит ваш законски господар?

Ово је кључно питање које требају поставити политички представници Српске. А не постављају.

То заиста није питање које се тиче "тамо неких политичара". Тиче се свих. Откад политичко крило окупаторске власти (ОХР) постоји, активно сам радио и јавно иступао против њега. Сад може законски да ми нареди шта хоће, а сигурно га нећу послушати. И мени је то проблем. Мени је то понижење. Не могу да живим живот у земљи у којој сам законски слуга Нијемцу. Слуга било коме и то "ПО ЗАКОНУ".

Искрено ми је нејасно, а то је слика која би се могла стећи из медија, да остали моји земљаци из Републке Српске, немају ништа против да им је ЗАКОНСКИ ГОСПОДАР човјек по имену Кристијан Шмит?

Ви, дакле, идете на изборе само форе ради; а ваш ЗАКОНСКИ ГОСПОДАР је он. Он се на крају све пита, он на крају све одлучује. Ви сте нула. Закони су ништа. Устав је смеће. Што више пролази вријеме и нико о томе не прича, посебно опозиција, ви све више постајете слугањерска стока. Не само ОХР, већ и,у истом приципу владавине, слугањерска стока њихових слугу.

А шта сте друго, ако пристајете да грађанин Њемачке, који није именован ни у складу са самоизмишљеним колонијалним правилима, може у вашој земљи донијети закон? Не само закон, већ закон по којем, ако се не слуша њега, њега лично у овом случају јер он доноси закон, идете до пет година на робију и узимају вам се људска права?

На све то, код нас нема никаквог организованог отпора?

Вријеме је за устанак!

Срећом, прилазе ми људи на улици, пишу. Много њих. Нијесу сви без кичме. Ипак су то Срби. Мала излазност на посљедњим ванредним "изборима" које је организовао ОХР, показује да је најновије издајство, баш тупо одјекнуло у нашем народу. А то је издајство и власти, и опозиције.

Каран и Блануша су требали имати исти предизборни слоган: ШТА ЋЕТЕ АКО СЕ НЕ ДОПАДНЕМО ШМИТУ? Ови који ће се сад кандидовати, могу носити око врата натпис: НАША ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА, ЗАВИСЕ ОД КРИСТИЈАНА! Сада је коначно прави тренутак да неко понуди политику у којој се морамо прво обрачунати са страним завојевачима, да би се обрушили ефектно и на домаће издајнике. Све тренутне политичке опције у парламенту су слуге Кристијана Шмита.

Не може се ријешити ни један проблем, па ни најновији са финансијским гушењем Радио-телевизије Републике Српске, док се не ријеши ОХР. Он је то све и закухао наметањем закона о РТВ комуникацијама. Почне се тако, а заврши се са ЗАКОНСКИМ ГОСПОДАРОМ. Не да оде Кристијан Шмит, него да оде ОХР. Након поклоњења недвоглавом америчком орлу, протура се да ће да га мијењају. Али то је сада небитно, јер је одрадио посао и показао да је он господар у Републици Српској, а не Милорад Додик.

Законски.

Док се не крене у досљедно демонтирање недемократских установа у систему, посебно у киднапованој и од своје земље отуђеној судској власти (тзв. Суд и Тужилаштво БиХ је основао ОХР, а у Уставном суду сједе три странца и прегласавају хришћанске домороце), прије ћемо по развоју стићи земље Трећег свијета, него што ћемо постати пуноправна колонија ЕУ.

Сад барем знамо, да нас ова два левата неће сигурно повести у борбу за слободу – против окупатора. То мора урадити неко други. И то сазнање не треба произвести очај, већ олакшање и наду. Сад знамо на чему смо.

СМРТ ФАШИЗМУ – ОКУПАТОРИ НАПОЉЕ!

`