Дани културе Македоније у БЛ – латиницом…

Култура и дух БЈР Македоније, те развијање европских конекција међу нама, у Бањој Луци не може боље да се одради него – латиницом!?

Добили смо саопштење са потписом "Европске конекције". Као портал који његује што већи степен сарадње и повезивања међу народима, те разговоре без рукавица, а уједно нас баш брига што би се неко могао на то наљутити, одлучујемо се (наравно) да га објавимо.

Ипак, прије тога, морамо се запитати неколико ствари. Зашто се "европске конекције" увијек у Српској и Бањој Луци морају дешавати са латиничном медијском галантеријом? Зашто?! Зашто чак и када долазе из земље која се служи ћирилицом?

Шта је то у ћирилици толико непримјерено, да се одбацује свака могућност њене употребе, чак и у случајевима када повезује двије земље? Можда нас свађа и удаљује то што је модерна македонска азбука направљена од оних Крсте Петкова Мисиркова и Вука Стефановића Караџића, при чему су из српске азбуке преузета слова љ, њ, џ, ј?! Да ли би ћирилични натписи аутентичније приближили културу Македоније, или би то био неопростив гријех посленика на путу "европских конекција"?

У Прилепу, граду бијеломе

Наравно да нико није очекивао неке озбиљне расправе, подсјећање на баш ових дана стогодишњу Кумановску битку, или задужбинарство краља Милутина, цара Душана, Марка (Краљевића) Мрњавчевића на територији данашње БЈР Македоније и сличне ствари које спајају два народа и земље са заједничком прошлошћу.

Но, чак и кад је циљ вино, храна, лаке ноте и очекивано-редовне приче; неки морају бити озбиљни и указати да "европске интеграције, сарадње, конекције" и ине манифестације, непогрешиво то чине без ћирилице. Удружењу Македонаца у РС ћирилица, на срећу и освјетлавање локалног образа, није уопште мрска.

Ако је већ под морање да не буде озбиљних прича о признању Косова од стране Македоније и тектонским етно-поремећајима са друге стране Вардара у Скопљу и ниже ка Тетову и Струги, те њихово сравњење са нашом друштвенополитичком стварношћу у којој настаје и развија се културни живот са таквим оптерећењем, може ли барем да не буду непристојни они који кажу коју ријеч у корист ћирилице?

Ми причамо о томе, па нас нико од овдашњих експонената тзв. Запада не воли, али нама је дража истина и стварни свијет од европеизиране донације. Стога ћемо још нагласити да редакција Фронтала пише, и кад год је то у могућности исправи у туђим текстовима, главни град Српске онако како пише на Скупшти Града Бања Лука; те да се македонски термин Скопје, због гласовне промјене по имену јотовање, у српском језику пише и изговара као Скопље (групе пј, бј, мј, вј; дају пљ, бљ, мљ, вљ…)

Саопштење које смо добили преносимо у цјелости и без измјена, само пропуштено кроз бинарни код пресловљивача, да би посматрали колико ће текст који слиједи бити у европској конекцији са Македонцима:

Завршени Дани културе Македоније у Бањалуци

Протекли викенд 26 – 28. октобра био је у знаку македонске умјетности, вина и дијалога.

У свом плавом комбију из Бањалуке правац Скопје отишли су и чланови бенда Бернаyс пропаганда који су својом позитивном плесном и музичком енергијом затворили Дане културе Македоније.

У циљу презентовања македонске савремене културне сцене и отварања могућности за будућу регионалну сарадњу међу нашим и македонским умјетницима, по први пут у Бањалуци Удружење Македонаца РС и Удружење грађана Европске конекције организовало је овај догађај.

Подршку за реализацију пројекта дало је Министарство просвјете и културе РС, Град Бањалука и винарија Стоби, односно Жупа комерц.

У Дому омладине и Мац Тире пуб-у, током три дана трајања, публика је имала прилику да ужива у несвакидашњој атмосфери, подгријаној добром музиком и македонским Стоби вином. Част да отворе манифестацију припала је бањолучкој глумици Слађани Зрнић и етно музичару Васку Јорданову који су заједно извели пјесму из представе "Дивље месо" рађеној према тексту Горана Стефановског.

Одлична музичка енергија је била на концертима; квартета Аир Стрингс, бенда Калап, Бернаyс пропаганде и бањолучког бенда Белегзија. Македонска модна дизајнерка Искра Дјокић је бањолучанима уприличила једну 3д модну изложбу са ретроспективом на свој рад инспирисан футуризмом и архитектуром. У јам сессион ноћи представили су нам дио савремене поезије Звонко Танески и Марта Маркоска, а у томе су им помогли наша књижевница Александра Чворовић и глумац Дејан Андрић.

Као подстрек дијалогу и удруженим снагама лакшем продору на свјетску културну сцену, организатори су органозовали и Округли сто на тему: Култура као извозни производ; изазови у изласку умјетника РС/БиХ и Македоније на свјетску културну сцену.

Поред македонских умјетника, у дијалогу су активно учествовали наши умјетници: ДЈ Младен Томић, члан бенда Сопот Саша Предојевић, дизајнерка Тамара Комљеновић, књижевница Александра Чворовић и професор Горан Јанковић у својству представника Академије умјетности у Бањалуци.