Дан Републике неће бити републички празник, већ нешто као Српска нова година

Народна скупштина Републике Српске новим Законом о Дану Републике је спровела одлуку суда БиХ и избрисала 9. јануар из Закона о празницима Републике Српске.

Понедељак, октобар 24, 2016 / 19:26

Народна скупштина Републике Српске новим Законом о Дану Републике је спровела одлуку суда БиХ и избрисала 9. јануар из Закона о празницима Републике Српске.

– Након ступања на снагу Одлуке уставног суда БиХброј У3/13 од 26. новембра 2015. године и Рјешења број У3/13 од 7. октобра 2016. године, којима је утврђено је да одредба члана 3. тачка б) Закона о празницима Републике Српске престала да важи, настала је потреба за доношењем овог закона, да би се отклониле могуће штетне посљедице за рад органа и организација – стоји у приједлогу Закона о Дану Републике.

Према закону о празницима, члан 2. тачка б) Дан Републике остаје на списку републичких празника, али се брише да се Дан Републике празнује 9. јануара. Тиме Дан Републике постаје "ад хок празник" какав је Српска нова година, због које се увијек посебно одређује да ли ће се и како обиљежавати, и да ли ће бити нерадни дан.

Занимљива је одредница да је у питању секуларни празник, што је логичка бесмислица, јер шта би друго Дан Републике могао да буде. Ни раније, "крсна слава Републике" није постојала у закону, већ је последица "турбосрбовања" које је дало повода да се покрене апелација Уставном суду, и да он пресуди да је Дан републике постао инситуционализовање слављење вјерског празника.



0 КОМЕНТАРА

  1. „да он пресуди да је Дан републике постао инситуционализовање слављење вјерског празника.”

    Опет сви прелазе преко другог аргумента који је Уставни суд искористио да прогласи дискриминационом одредбу Закона о празницима о Дану Републике Српске. По том аргументу, 9. јануар је јасно инспирисан 9. јануаром 1992. године, који представља дио историје само једног народа у Републици Срспкој – српског:

    „78. Неспорно је да је избор 9. јануара за обиљежавање Дана Републике у оспореном члану 3б) Закона о празницима инспирисан 9. јануаром 1992. године када је одржана Скупштина српског народа у БиХ, без учешћа припадника бошњачког и хрватског народа и Осталих и донесена Декларација, као израз политичке воље само једног, српског народа.

    „79. Стога, Уставни суд сматра да избор 9. јануара као датум обиљежавања празника Дан Републике нема симболику колективног заједничког сјећања које може да допринесе јачању колективног идентитета као вриједностима које имају посебан значај у мултиетничком друштву које се заснива на уважавању и поштовању различитости као основних вриједности модерног демократског друштва. У том смислу, избор 9. јануара за обиљежавање Дана Републике као једног од празника ентитета који представља уставну категорију и као такав мора да представља и све грађане Републике Српске којима и сам Устав Републике Српске признаје једнака права није у складу с уставном обавезом о недискриминацији у смислу30 права група, јер успоставља повлашћени положај само једног, српског народа, чији су представници 9. јануара 1992. године, без учешћа представника Бошњака, Хрвата и Осталих, донијели Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине, која представља једнострани акт. Као такав, према мишљењу Уставног суда, те према ставу Венецијанске комисије, не може да се сматра сагласним с основним вриједностима изјављеним у Уставу Републике Српске, тј. с поштовањем људског достојанства, слободе и једнакости, националне равноправности, с демократским институцијама, владавином права, социјалном правдом, плуралистичким друштвом, гарантовањем и заштитом људских слобода и права, као и права мањинских група у складу с међународним стандардима, забраном дискриминације (Преамбула).”

    http://www.ustavnisud.ba/dokumenti/_sr/U-3-13-1017392.pdf

    Уставни суд се водио логиком и праксом коју је успоставио када је одлучивао о грбу, застави, химни и Закону о славама и светковинама, а коју су тада подржале српске судије (У-4/04).

    http://www.ustavnisud.ba/dokumenti/_sr/u-4-04-71805.pdf
    http://www.ustavnisud.ba/dokumenti/_sr/U-4-04-98773.pdf

    Занимљиво је и издвојено мишљење Златка Кнежевића у вези са допустивошћу апелације о 9. јануару:

    „Такође, намеће се закључак, док још увијек говоримо о допустивости, да је Суд својом Одлуком број У 4/04, преиспитујући тадашњи Закон о славама и светковинама Републике Српске, дао јасне параметре које је Народна скупштина Републике Српске дужна да испуни, што је она учинила доносећи нови Закон о празницима. Парадокс је у томе што је Уставни суд констатовао да је Народна скупштина Републике Српске испунила своје обавезе из Одлуке број У 4/04 и та се Одлука сматра извршеном! Дакле, констатовано је извршење43 одлуке о питању које је поново покренуто и поново се расправља и доноси другачија одлука, а да уставни основ (Устав) није промијењен.

    „У правној теорији и пракси то се зове res iudicata (пресуђена ствар), док је за уставноправну теорију такав слијед догађања класичан примјер уставноправне несигурности која се не толерише или се толерише само изузетно код промјена друштвених система (прелазак из једног политичког система у други, релативно актуелан прелазак у демократска друштва), и само ако је ријеч о најдубљим правима (попут једнакости својине, права на живот и сл.).”

    Како год, пракса на коју се Уставни суд позвао одлучујући о 9. јануару утемељена је уз сагласност тадашњих српских судија.

  2. Раније сам негдје написао да озбиљна политичка странка и озбиљан политичар требају имати своје јасно мишљење о сваком политичком проблему.

    Гледе референдума имали смо политикантски став СДС-а. Дуже времена су у првој реченици говорили како је референдум непотребан, а у другој чикали Бају да га распише. Озбиљна политичка странка се тако не смије понашати. То је најобичније кафанско политичарење.

    Међутим, када га је Баја расписао (упркос Вучићевом противљењу), политиканти из СДС-а су остали на чистини. Нису знали шта да раде. Да се изјасне против реферемндума и да га бојкотују, нису имали муда, а да га искрено подрже спријечила их је сујета, па смо имали изјаве типа Шаровићеве “имам пречег посла“ , до Мехтићеве у којој до подне позива народ да изађе на референдум, а послије подне прича како ће поштовати закон и хапсити организатора истог.

    И шта сте онда очекивали, јебем вас у глупе главурде!?

    Да су од почетка имали јасан став могли су референдумом политички сахранити Додика.

    Али за то треба имати политичке памети…

  3. Da ne govorimo da se imalo pameti pa se poslušalo mene kao što me se poslušalo kod imena autoputa – samo tek da podsjetim ko je krsni kum.

    9. januar je trebalo preimenovati kao Dan državljana Republike Srpske, ne vežući nikakvekonotacije nego tek pozvati se na taj dan kao bilo koji, a istovremeno ga nazvati po terminu koji poznaje Dejtonski sporazum, a istovremeno upotrijebiti termin državnosti – čak malo i uživam u tome što sam na pladnju dao tako zakonski utemeljen prijedlog, a nije bilo pameti pa me se poslušalo.

    Ovako sada imamo sjebanu opoziciju, Simo je tu, barem tu apsolutno u pravu, izolovanog Dodika i sjebane gusloljupce koji su sve do danas vjerovali da su 25. izašli na nekakav referendum.

    A, majke mi, pa veće je moje srboljublje nego mnogih čuvara sprstva koji meni majku milosnu psujuaju a rukovodi ih samo srebroljublje

  4. Slažem se u potpunosti sa Simom da je referendum mogao promijeniti političku scenu u Republici Srpskoj. Dakle da je opozicija uradila bilo šta od jedine dvije normalne opcije profitirala bi. Dakle, da je branila stav do kraja da je referendum politikanstvo ili srbovala do kraja i više nego vlast i danonoćno pozivala na izlazak na referendum opet bi profitirala. Ovako do 12 sati izlazimo, posle 12 ravnodušnost je tipičan primjer politički nezrele misli.

  5. СДС и даље прави епохалне глупости. Мехтић најављује оснивање КОС-а у ОСБиХ, Додик реагује, СДС и Вукота ћуте.

    А највећа шега последњих дана ми је била реченица која се Вукоти омакла у инаугуралном говору: “ Ово је велики дан за СДС, али и за Републику Српску“.
    Чуди ме да то Додикови ботови нису замијетили да зајебавају гатачког Шумахера.

  6. @ ex-1978,26.10.2016. 12:40:17[1

    Да, разумијемо се: овај текст (чији год) је у потпуној супротности са Симићевим занесеним референдумсим покличем овдје објављеним прије мјесец дана.
    Мислим, немам ја ништа против тога да у једној редакцији раде људи различитих ставова и да тако и пишу – шта више, то похваљујем.
    Само, нажалост, овај портал је одавно у водама „јефтиног партијског навијања“ како га ти назва. Труде се момци, али тумарају.
    Штета, могли су далеко догурати, али биће да су сујете људске чудо једно.

  7. PORUKA FRONTALU.
    Imate dosta kvalitetnih tesktova, ali vam je link lose uradjen.
    Nije pregledan, sve je nekako nabacano s brda, s dola.
    Napravite dobar sajt jer je steta da vam dobri tekstovi „propadaju“, posto ostaju neprmjeceni.
    Pozitivno je to sto ostavljate da citaoci slobodno komentarisu.
    Zakljucak: kvalitet i preglednost site su daleko ispod kvaliteta tekstova-clanaka

  8. Симо П. Ороз, 25.10.2016. 14:13:55 [166794]

    POTPISUJE SVE OVO STO SI NAPISAO TJ.

    „Раније сам негдје написао да озбиљна политичка странка и озбиљан политичар требају имати своје јасно мишљење о сваком политичком проблему.

    Гледе референдума имали смо политикантски став СДС-а. Дуже времена су у првој реченици говорили како је референдум непотребан, а у другој чикали Бају да га распише. Озбиљна политичка странка се тако не смије понашати. То је најобичније кафанско политичарење.

    Међутим, када га је Баја расписао (упркос Вучићевом противљењу), политиканти из СДС-а су остали на чистини. Нису знали шта да раде. Да се изјасне против реферемндума и да га бојкотују, нису имали муда, а да га искрено подрже спријечила их је сујета, па смо имали изјаве типа Шаровићеве “имам пречег посла“ , до Мехтићеве у којој до подне позива народ да изађе на референдум, а послије подне прича како ће поштовати закон и хапсити организатора истог.“

    SVE OD „A“ DO „Ž“
    IAKO SE U MNOGIM STVARIMA S TOBOM NE SLAŽEM.

  9. Naravno da nema ni slova o Krsnoj slavi. Kao što je prodao himnu, grb, prodao je I Dan Republike. Za one naivne priredio je referendum u vidu ankete da zamaže oči. Naravno, nakon svega pretpostavljam kao I uvijek slijedi priča o još jednoj velikoj srpskoj pobjedi.
    Rezultat svega: diktator je u potpunoj izolazcija, a MMF polagano steže konopac.
    Vidjećemo koliko će izdržati.

Оставите одговор