Дан матерњег језика: Бањолучка администрација одала почаст говорнику исквареног хрватског

Потрошачко-тржишна чињеница је да постоји велики број људи који воле соцреалистичке бећарце Ђорђа Балашевића. Многи су се окупили у градовима бивше СФРЈ, али одмах по вијести о смрти му. У Бањој Луци је то морала организовати градска управа. Два дана касније.

понедељак, фебруар 22, 2021 / 12:48

То ће рећи да у Бањој Луци није било никога ко би смогао образа да то исто вече изађе, те упали који лампион за покојног режимског свирца на увце једнопартијском диктатору, Јосипу Брозу Титу.

Неко је такве требао повести.

Нико, дакле, није изашао да жали омиљеног пљувача српског народа за шаку евра, по концертима у бившим СФРЈ-републикама. Битног у том смислу, што му је именом, поријеклом и пребивалиштем формално припадао, али се до смрти изјашњавао као Југословен.

О Балашевићу можемо говорити као о истинској масмедијско-естрадној сублимацији антисрпског карактера комунистичке Југославије. Који живи и након смрти. Како СФРЈ, тако и Балашевића.

И то је оно што је најодвратније.

Рачунајте на Драшка

Вокалноинструментални музичар, познат јер је режиму који је за неслагање са њим стријељао без суда или слао на Голи оток, поручивао "Рачунајте на нас"; умро је 19.02.2021. године. Борислав Ђорђевић, другар му из састава Рани мраз, каснији Бора Чорба, никад није радио такво нешто. На примјеру зашто он, као Балашевић, није тако радо виђен гост у Хрватској и Ефбиху – рекли смо све.

На званичној мрежној страници Новог Сада, гдје је живио Балашевић, међу најавама нема ни једна о томе да ће градоначелник или градска управа организовати паљење свијећа или нешто слично. Исто је и у Београду и Нишу. У свим овим градовима је било спонтаног окупљања, на које су дошли или не представници друштвенополитичког живота.

Али у Бањој Луци није!

Да обрука саму себе, морала је то урадити тек градска администрација. За новац свих грађана, емитовала је фотографију на зграду која још трпи културни геноцид који је починио спонзор Ђорђа Балашевића.

На којој још увијек нема двоглавог орла, којег су уклониле хрватске усташе, али има фалсификоване петокраке на штиту, који је и поред упозорења и апела, обновио Станивуковићев претходник на функцији.

Чекајући "Улицу Војске Републике Српске" и споменик њеним борцима

Наравно, као и у случају Миодрага Лазића, славног ратног хирурга и оснивача болнице Жица, у неуставној престоници Српске је то учињено са закашњењењем у односу на остатак свијета. Чисто због самопромоције градоначелника.

Лазићу су власти Игора Радојичића пустиле Марш на Дрину са даном кашњења у односу на Српско Сарајево и остатак српских градова. Но, он се национално изјашњавао као Мило Ђукановић и због тога изгубио изборе, па је то све некако разумљиво.

Нова администрација Градског Сина Драшка, који је предизборно ишао у Црну Гору да се слика како га Ђукановићева полиција хапси, "одала је почаст" оном ко је јавно изјавио (као да је Оливер Драгојевић или Дино Мерлин) да никада више неће наступати у Бањој Луци (из политичких разлога).

Са два дана закашњења! И то тако, што је МИМО ПОКОЈНИКОВЕ ВОЉЕ ипак засвирао јавно у том мрском му граду. Назор и на општесрпску бруку западно од Дрине.

На исти тај недељни дан, у Бањој Луци се одржавао овако најављен скуп:

Bosnjacka zajednica kulture Preporod Banjaluka organizuje dogadjaj povodom Međunarodnog dana maternjeg jezika, 21.2.2021.. s početkom u 16 časova.

Program pocinje druzenjem djece s djecijim piscem Muhidinom Šarićem.

Od 17 časova predviđeno je predavanje prof. dr. Nedima Smailovica na temu jezika.

Adresa odrzavanja: prostorije Drustva, Kalimegdanska 7 Banjaluka

Ukoliko ste u mogucnosti i volji, "propratite " događaj.

S postovanjem

Predsjednica Drustva

mr Edina Heldic Smailagic

Дали смо најаву у оригиналу, јер осим што не подржавамо употребу неисторијског, хегемонистичког и наметнутог термина за име наше исламизиране браће (коју смо навикли звати Муслимани), а поготово именовање језика тако изведеним присвојним придјевом, није нам се дало вршити исправке, усљед недосљедне примјене надредних знака.

Просто пресловљавање у српско писмо би отежало разумијевање поруке, или још горе, оставило дојам да се ругамо или тако пишемо ми са Фронтал.РС.

Но, Град Бања Лука није написао ни толико. Град није организовао никакву сличну манифестацију, а такође то није учинило ни ресорно министарство Владе РС.

Што је најпрактичнији доказ потпуно саморекламерског спиновања о "увођењу ћирилице" у дигиталне комуникације Града Бања Лука, без икакве програмске намјере да се у том циљу настави дјеловати по дубини.

Још горе о раду Министарства просвјете и културе у том смислу, а посебно наших професора и лектора, који гостовања на телевизији користе како би панично на првом мјесту истакли лаж "и латиница је српско писмо". У условима када оно потпуно изумире, уз благослов власти, то је као да ватрогасцима додајете канту са бензином да је пролију по пламену.

Возим трактор, јашем на прескупом коњу, сипам пасуљ у јавној кухињи, имам позлаћене подове у кући

Драшко Станивуковић је стигао да се слика и изговори небулозу по којој ће град подржати приказивање филма Дара из Јасеновца у биоскопима. (?!) Мада су га сви заинтересовани грађани Српске, Србије и Црне Горе већ могли видјети на телевизији. И Влада РС произвођачу послије премијере дала пола милиона марака.

И то је дакле била само једна вијест, да се на било који, макар и потпуно непотребан начин, огребе о истинску патриотску фаму, коју је изазвала ова покретна слика. Зашто није, рецимо, организовао трибину на тему хрватске ревизионистичке историографије и домаћих колаборациониста који желе да смање број убијених у Јасеновцу са 700.000 како је утврђено одмах послије рата, на једва 80.000?

Стигао је да посјети Студентско позориште чије руководство се придруживало кампањи СНСД, које је свој рођендан обиљежило зачудо саопштењем на српском писму, али без извињења за то што су се сврстали на страну фашиста, нациста и усташа прошле године. Био је и на дјечијем пливачком такмичењу, што ће рећи да, као и отварање "паметне аутобуске станице" на латиничном писму, овдје нема говора о системској и одговорној културној полититици Градског Сина.

У питању је тешка естрада, која се својом несврсисходном нематеријалношћу претвара у наставак предизборне кампање, кад за истом више нема ама баш никакве потребе са мјеста градоначелника. Сад треба засукати рукаве и радити.

Повлачити болне и непопуларне потезе, јер без тога нема измјене накарадног система. Отпуштања прекобројне администрације, сјечење непотребних издатака и давање Акване у закуп као јавно-приватно партнерство, како би отплатила 10 милиона КМ дуга.

Умјесто тога, Градски Син Драшко игра игру у којој се непрестано слика као неко ко је са свима добар. Што је у стварном свијету немогуће.

Ми би о политици, а не о естради

Суштински, у потпуно блесавом и срамотном популизму, нема разлике између окупљања чистачица и обећања повећања плата из свог џепа и ове смотре једва можда стотињак непосредних сарадника, чланства ПДП, Невладинића, југоносталгичних патетичара и понеког ко искрено мисли да је Ђорђе Балашевић умјетник, а није га срамота то јавно признати због тога што је овај аутошовинистичка икона.

Игра се на гробљанско-плачне, патетичне цицимигице оних који по друштвеним мрежама овако испраћају скоро сваку познату личност. Поготово регионалне чувености. Регионално се и рачуна да се прогура Станивуковићева, уз слику "другачије Бање Луке" у вијест на антисрпским гласилима. Као да из тих градова по Ефбиху и Хрватској они нису и прије и искреније нарицали за Ђорђетом, а Бања Лука ће за њихове медије бити ишта друго до "четничко легло". Већ сутрадан, ако ову вијест уопште објаве.

Са становишта истинске умјетности, Балашевић се може звати великаном музичке, уколико и одлично аранжирану храну, вјешто испробадану шунку и краставце на канапеићима или украсе на свадбеним и рођенданским тортама, сматрате врхунским дометима ликовне умјетности.

Но, пошто ово није расправа о естетици, већ о једном несумњиво политичком чину, који је понизио све родољубиве грађане Бање Луке, о укусима тог типа нећемо расправљати.

Највећа системска новина: Увођење у власт оних који сматрају Српску "геноцидном творевином"?

Људи имају право да воле Балашевића и његове пјесме, те то јавно изражавају. Драшко Станивуковић опет није имао право, у име свих грађана и буџетским новцем, да организује "одавање почасти" ономе ко српски народ, посебно у Бањој Луци, није ничим задужио. Напротив!

Извињавао се грађанима Осијека, што у пјесми употребљава екавски облик Осек, а Новопазарцима због Пјесме о тетку, у којој на једном дијелу, осим рефрена "Јеб’о га Бог", каже и "Јеб’о га Аллах". У оба случаја је то образлагано "жаргонски".

Србима се, а посебно Бањолучанима, никад ни за шта није извинио. На Нато1 телевизији 2018. године, на директно питање водитеља да је Бања Лука црна рупа на његовој посљератној мапи "концерата помирења", рекао је да је "сувише матор за те ствари" и "зашто неком дати прилику да од тога прави случај".

Грађани Бање Луке су могли свеједно слободно да се окупе и изразе ту врсту жаљења за омиљеним поп-музичаром, као што то већ скоро три године раде припадници парарелигиозног политичког покрета.

Али никако да то градоначелник организује у име свих грађана!

На овај начин је Станивуковић увриједио и већински дио оних који су за њега гласали, а не само њих забринуо да његово укључивање чланова антисрпских политичких партија у власт, уопште нису случајност и младалачко одлучивање за наметљивце који су први дошли да се поклоне и пољубе му миришљаву ручицу.

Све су прилике да именовање два СДП-овца у "тим за ревизију", или нуђење бившег кандидата са листе Странке за БиХ Хариса Силајџића за свог замјеника, засад јесу најозбиљније системске новине, које је у политички живот највећег града Српске увео њен ријалити-градоначелник. СНСД је пун таквих прелетача, али су они прелетачи, а не активни чланови странака који Српску називају "геноцидном творевином".

То СНСД ништа не амнестира, али зато врло ефектно освјетљава ПДП као истог, можда и горег политичког сваштождера. Оног који истовјетно нема јасне принципе којих се држи, већ политику води као естрадну импровизацију, гдје национални интерес увијек губи у сусрету са личним и страначким.

Сигурно, након ове анализе, наћи ће се они који ће нам причати о родољубљу, а да нису дигли ништа теже од даљинског управљача. Камоли сидро. Који увијек шуте кад је српском народу тешко или када га понижавају, како се "не би замјерили". Свака странка која се огрешује о српски национални интерес ће од нас добити шта заслужује, без обзира што је неко воли таман колико и Балашевића.

Фронтал.РС користи прилику да, након и због свега изреченог, изрази своје саучешће породици покојног Ђорђа Балашевића.

И никоме другом!



Оставите одговор