Дан књига на ломачи: Од нацистичке Њемачке до независне Хрватске

Пјесник Хајних Хајне, својевремено је написао: Кад горе књиге, на крају горе и људи. Хајне је био један од аутора чије су књиге спаљене на великој ломачи на којој су се нашле књиге свих за нацисте непожељених писаца у Њемачкој. Спаљивање 20.000 књига, писаца међу којима су и Ерих Марија Ремарк и Хајнрих Ман десило […]

петак, 10 маја, 2013 / 12:10

Пјесник Хајних Хајне, својевремено је написао: Кад горе књиге, на крају горе и људи.

Хајне је био један од аутора чије су књиге спаљене на великој ломачи на којој су се нашле књиге свих за нацисте непожељених писаца у Њемачкој.

Спаљивање 20.000 књига, писаца међу којима су и Ерих Марија Ремарк и Хајнрих Ман десило се на данашњи дан 1933. године на берлинском тргу Опернплац.

Такве сцене те ноћи одигравале су се широм Њемачке. На свим универзитетима студенти су палили књиге аутора чије писање није било у складу са нацистичком идеологијом. Седмицама прије прављења великих ломача студенти су из библиотека односили књиге "неподобних" писаца и новинара.

Амерички "Њусвик" је ову акцију тада назвао "холокаустом књига" и она је као таква позната у историји, обиљежава се и спомиње на данашњи дан.

Књигоцид у Хрватској

Нацистичким холокаустом књига започело је доба у којем се остварило Хајнеово предвиђање да ће "након књига горјети и људи". И горјели су – људске ломаче су приређиване од логора по нацистичкој Њемачкој до православних цркава у тадашњој клеро-нацистичкој НДХ.

Шездесетак година касније, у новој независној Хрватској извршен је књигоцид – како га је дефинисао Анте Лешаја, пензионисани универзитетски професор с острва Корчуле који је 20 година истраживао уништавање великог броја књига писаних на ћирилици и дјела српских аутора по Хрватској.

Лешаја је истраживао како су се од 1992. систематски уништавале књиге које се језички, писмом, национално, идеолошки или на неки други начин разликују од стања духа деведесетих година у Хрватској – што је пресликано из нацистичке Њемачке са почетка текста.

Према Лешајиним подацима, током 90-их из хрватских је књижара, према грубој процјени, одстрањено готово 2,8 миона књига или 13,8 посто укупне грађе. Службено, ријеч је била о тзв. отпису књига, уобичајеном поступку и у свијету за дотрајале књиге. Само je из Лексикографског завода „Мирослав Крлежа” на мљевење послато 40.000 примјерака „Југословенске енциклопедије”. Лешајина књига документује и уништавање споменика антифашистичке борбе. Њих је деведесетих уништено око три хиљаде!

Овај "холокауст књига" из деведесетих година прошлог вијека нико не обиљежава нити спомиње.



0 КОМЕНТАРА

  1. Е овог “ змајчека“.
    Лупаш сине. Вијећница је запаљена у ратним дешавањима. Постоје индиције да је пожар подметнут, као и неке друге ствари које су одрадиле „невине и наивне“ Шеве нпр. А све и да је избио пожар од дејства ВРС, шта онда. Друго је изношење неподобних књига од стране државних службеника из Загреба, Ријеке… и уништавање истих.
    Паметном се ово не треба објашњавати, а глупом ( уз то и србомрзцу ) је залуд говорити.
    😉

  2. zmaj , 10.05.2013. 13:14:25

    Знам ја змаје да си ти луд, и да се не правиш, али збиља не разумијем што ти жалиш за књигама, нешто не вјерујем да су ти биле блиски пријатељи у животу!B-)

    Ма какви пријатељи, ниси ти књиге волио ни видјети!