Дан кад је рођен војвода Бојовић

На данашњи дан 1858. године рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. године. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. […]

уторак, јул 16, 2013 / 10:48

На данашњи дан 1858. године рођен је српски војвода Петар Бојовић, ослободилац Београда 1918. године.

Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у Српско-турским ратовима од 1876. до 1878, а у Српско-бугарском рату 1885. истакао се храброшћу у борбама на Врабчи, Сливници, у Драгоманском теснацу, код Пирота и Цариброда (садашњи Димитровград). У Првом балканском рату 1912. и 1913. као начелник Штаба Прве армије изузетно је допринио побjедама над Турцима у Кумановској и Битољској бици.

У Другом балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и рата. У Првом свјетском рату командовао је Првом армијом 1914. у Церској бици и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни послије рањавања. Послије мучког напада Бугара 1915, са неупоредиво слабијим снагама спријечио их је да продру на Косово, што је омогућило одступање српске војске.

У јануару 1916. је, умјесто обољелог војводе Радомира Путника, постао начелник Штаба Врховне команде и организовао је пребацивање војске на Крф и у Бизерту, а од септембра до новембра 1916. руководио је офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ.

Због неслагања са савезничком командом о ширини фронта додијељеног српској војсци, у априлу 1918. је смијењен и постављен за команданта Прве армије, која је послије пробоја Солунског фронта заузела Велес и Овче поље, код Куманова разоружала Бугаре, продужила гоњење бројчано јаче њемачке Друге армије и разбила је јужно од Ниша без помоћи савезника, који су заостали 200 километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. је ослободио Београд.

Умро је 1945. у Београду, пошто је претходно доживио разна понижења од стране новог режима. Сахрањен је практично илегално и без икаквих почасти у граду којем је донио слободу.



Оставите одговор