Дан југопатологије у БЛ
Велико је питање да ли 22. април треба у Бањој Луци славити као Дан Града, јер осим што се поклапа са пробојем Јасеновачких логораша, што је веома битан датум и за Српску и за Србију, слави се и долазак власти која је спријечила обнову Храма Христа Спаситеља, а као трајни поремећај оставила комуноусташку идеологију коју баштини локална туристичка организација.
Зашто се не би као Дан Града Бање Луке славио дан ослобођења из 1918. године, када је Бања Лука први пут послије Средњег вијека ослобођена од туђинске власти? Овај датум је јасно тоталитаристичког наметања, јер је Бања много Лука старија од 22.04.1945. године. Бар четири стотине година више.
Дакле, Бања Лука прије ослобођења од хрватских усташа није имала Храм Христа Спаситеља у центру (оштећен њемачком бомбом, па порушен од стране Независне Државе Хрватске), није имала двоглавог орла на Градској скупштини и Банском двору (Хрвати су га одстранили и поставили шаховницу), те је српско писмо било законски забрањено од 25.04.1941. године.
До данашњег дана Бања Лука је успјела повратити само Храм. Што се тиче Јавне установе Туристичка организација БЛ, они су и даље дубоко у традицијама осовине Павелић – Броз.
Крилатица тог континуитета антисрпске идеологије је послије "ослобођења" била "Слаба Србија – јака Југославија", или преведено на данашњи ТОБЛ-рјечник "Слаба Српска – јака БиХ". А заправо Ефбих!
Потпуно иста политика југопатолошког некрофилства се развија и у свим другим градовима Српске и Србије, гдје ријеч једну у јавности не можете рећи против једнопартијског тоталитарног режима који је неистомишљенике слао на Голи оток или стријељао без суда. Од Срба се очекује да тај период глорификују, без да се истиче да су партизани до 1944. били Срби у апсолутној већини, док су у Хрватској уништене све ћириличне књиге из библиотека и порушени готово сви споменици НОБ.
За то вријеме у Сарајеву, рецимо, тзв. Хисторијски музеј БиХ који финансира и Српска и Ефбих, има сталну поставку "Опкољено Сарајево" (наравно само латиницом), а тамошња туристичка организација вас води стазама тзв. Армије БиХ, показујући туристима обавезно спомен плоче које садрже синтагме "српски злочинци".
За то вријеме у Бањој Луци се ничега другог нису могли досјетити за Дан Града већ југословенске тробојке, петокраке и латинице. Јосип Броз Тито и Анте Павелић су поносни на данашње насљеднике своје мисли у највећем граду Српске, који чак ни по важећем уставу није званично престоница.
Може ли се српски народ више уопште ослободити противсрпског југоносталгичног мазохизма? Оптужби за четништво и покајничког извињавања за чињенице да је у питању српска антифашистичка борба, којој су се остали прикључили кад је фашистичка Италија поражена, а да ће то ускоро доласком Црвене Армије бити и нацистичка Њемачка.
Уколико се то некада деси, обавезно установити Дан ослобођења од антисрпске југонекрофилије.