Далара: Требамо више од фискалне дисциплине

Институт за међународне финансије /ИИФ/ саопштио је данас да претјерано смањивање трошкова широм еврозоне успорава раст економије тог монетарног блока и позвао на већу потрошњу у земљама као што је Њемачка. ИИФ, који је играо централну улогу у реструктуисању грчког дуга, оцијенио је да су фондови еврозоне за спашавање финансијски угрожених чланица и даље неодговарајући […]

понедељак, април 9, 2012 / 20:19

Институт за међународне финансије /ИИФ/ саопштио је данас да претјерано смањивање трошкова широм еврозоне успорава раст економије тог монетарног блока и позвао на већу потрошњу у земљама као што је Њемачка.

ИИФ, који је играо централну улогу у реструктуисању грчког дуга, оцијенио је да су фондови еврозоне за спашавање финансијски угрожених чланица и даље неодговарајући и позвао на увећање њиховог капацитета што је прије могуће.

Извршни директор ИИФ-а Чарлс Далара у писму Међународном монетарном фонду и Свјетској банци указује да је пооштравање буџетске штедње у чланицама еврозоне већ довело до великог смањења домаће потражње у овом региону у цјелини, преноси АФП.

"Неопходно је ићи даље од примјене само фискалне дисциплине, преоријентисати усмјерење политике са номиналне на структурну равнотежу буџета", навео је Далара.

ИИФ, који представља око 450 великих финансијских институција широм свијета, оцијенио је да је споразум који су крајем прошлог мјесеца постигли министри финансија еврозоне о фонду за спасавање финансијски угрожених чланица и спречавање панике на тржиштима, вриједном 800 милијарди евра, "разочаравајући", указавши да је 300 милијарди евра из тог фонда већ утрошено.

"Еврозона треба у најкраћем периоду повећати ресурсе свог `заштитног зида` и ојачати флексибилност и правовременост расподјеле тих ресурса како би их учинила ефикасним у вријеме кризе", указао је Далара.

Фискална политика влада у еврозони требало би да се у чланицама са слабијим економијама разликује у односу на оне са суфицитима и фискалном флексибилношћу како би се избјегао ризик од претјераних мјера строге штедње.

ММФ се здушно залагао за примјену строгих мјера штедње у најслабијим чланицама зоне еура, као што су Грчка и Шпанија, али је, такође, упозоравао да би провођење програма строге штедње широм еврозоне могло да умањи економски раст тог монетарног блока.



Оставите одговор