Дакић: Термоелектране у ЕУ узрокују 23.300 прераних смрти годишње

Координатор програма Енергија и климатске промјене из Центра за животну средину Миодраг Дакић у разговору за Агенцију ФЕНА упозорио је да производња енергије у постојећим термоелектранама на угаљ може имати огромне негативне утицаје на загађења зрака и на тај начин и на здравље људи у радијусу од више десетина километара.

"Највеће посљедице осјећају најмлађи и најстарији чланови друштва, као и хронични болесници, али загађење утиче на све грађане, само што су неки отпорнији и посљедице загађења нису одмах видљиве. Бројке о посљедицама загађења из термоелектрана су алармантне", упозорио је Дакић.

Наиме, мрежа удружења ХЕАЛ (Health and Environment Alliance) је недавно објавила студију у којој су изнијели податке да термоелектране у земљама Европске уније годишње изазову око 23.300 прераних смрти, а да је финансијска штета загађења око 54,7 милијарде еура.

Ово се односи само на загађење из термоелектрана на угаљ, због чега Дакић напомиње да би се овоме требала додати и загађења из моторних возила, као и пећи и котлова за индивидуално гријање, који у БиХ додатно повећавају загађење у урбаним срединама.

Такође, наглашава да се критична загађења зрака у градовима Босне и Херцеговине могу очекивати и у будућности посебно уколико се узме у обзир колико мало се на том плану урадило у посљедњих 15-ак година.

"Штавише, надлежне институције као да намјерно проводе штетне активности или пропуштају прилике да проводе јефтине и корисне мјере на смањењу узрока загађења. Те мјере могу бити разноврсне, а не треба их ни измишљати, већ само примијенити мјере које се већ проводе у многим градовима у свијету и доказано су ефикасне у борби за смањење загађења", тврди Дакић.

Истакао је да се у ту групу могу уврстити мјере енергетске ефикасности заједничких и индивидуалних објеката за становање, кориштење обновљивих извора енергије, квалитетан јавни саобраћај умјесто масовног индивидуалног саобраћаја, забране саобраћаја за одређене врсте возила или у одређеном периоду, субвенције за увођење ефикасних котлова за гријање и топлотне изолације те заустављање уништавања зелених површина у урбаним срединама. Ово су само неке од великог броја доступних начина које би се морале провести да би произвеле ефекат.

На питање постоје ли начини да се пређе на чисту енергију што би допринијело смањењу загађења, Дакић наводи да као за већину позитивних промјена у Босни и Херцеговини недостају знање у надлежним институцијама и политичка воља да се започне један такав процес у којем постоји ниска шанса за коруптивне радње.

"Зато се политичари у власти много лакше одлучују за велике и скупе инфраструктурне пројекте, који у већини случајева имају дугорочно негативне утицаје на животну средину, локалне заједнице, али и будуће генерације. Да би се започео прелазак на чисту енергију, морају постојати плански документи у чију израду су укључени сви они који могу допринијети реализацији активности, а ту се мисли на институције, удружења, приватни сектор, независне стручњаке и грађане", нагласио је Дакић.

Напомиње да таквих примјера партиципативног планирања нема у сектору енергије у БиХ, јер се сви они "који другачије мисле од политичара који одлучују о правцима развоја релевантних сектора, аутоматски искључени из читавог процеса".

"Док на власт не дођу другачији политичари или уколико грађани не натјерају неодговорне политичаре да проводе активности које су добре за њих и будуће генерације, наши градови ће се гушити у загађењу, а посљедице ће сносити они који су најмање криви за такво стање", закључио је разговор за Агенцију ФЕНА Миодраг Дакић координатор програма Енергија и климатске промјене из Центра за животну средину.

Иначе, Фондација Центар за заступање грађанских интереса (ЦПИ) у име мреже СЕЕ СЕП (Одржива енергетска политика југоисточне Европе, те Центар за животну средину Бања Лука имплементирају кампању "Топла, сигурна и чиста енергија – којим путем иде Босна и Херцеговина".