ДА ВИНЧИЈЕВ КОД (DA VINCI CODE)

Најбоље ниједно, али ако већ морате, прочитајте само књигу или гледајте само филм. Исфолирану научност и потрошачки мистицизам романа, може уфрштуљити сваки средњошколац са чланском у библиотеци, а написан је само с једним циљем. Да буде Хари Потер за одрасле жене. Односно филмски хит, по могућности са више наставака. Не знам како га доживљавају они […]

среда, децембар 21, 2011 / 05:20

Најбоље ниједно, али ако већ морате, прочитајте само књигу или гледајте само филм.

Исфолирану научност и потрошачки мистицизам романа, може уфрштуљити сваки средњошколац са чланском у библиотеци, а написан је само с једним циљем. Да буде Хари Потер за одрасле жене. Односно филмски хит, по могућности са више наставака.

Не знам како га доживљавају они који нијесу читали, али моје очекивање је било велико, пошто тешко да нешто може бити глупље од Брауновог штива. Међутим, филм уопште није претјерано бољи, па очи боде једино битно одступање код лика Софи Нево.

У књизи интелигентна и активно учествује у разрјешењу кода, а овдје само женска из Француске. Већ како се традиционално приказују жене непријатеља, односно пријатеља који су вас испалили за упад у Ирак. А неће ни у Либан, затежући и са Авганистаном и са Ираном.

Те жене у овој интерпретацији нијесу опаке, али су лаке, као руске шпијунке какве редовно преврће Џемс Бонд. Овдје Амелија само трепће и лијепо изгледа, нарушавајући основну нит феминистичко-увлакачке поетике Дена Брауна. У друштву са Холивудом, одступио је од темељне поставке свог дјела, што довољно говори о њему као човјеку и ствараоцу.

Робно-новчани папучар.

(Редитељ: Рон Хауард; Улоге: Том Хенкс, Одри Тату)



Оставите одговор