Да ли су овако звучали наши преци?
Између 4500. и 2500. прије нове ере, преци данашњих становника Европе и Азије говорили су истим материњим језиком, који научници најчешће називају прото-индо-европским. Иако нема писаних доказа о таквом језику, лингвиста др Ендрју Бирд недавно је покушао да га реконструише. Бирд је стручњак у области древне индо-европске лингвистике и фокусира се на фонологију. Предаје на […]
Између 4500. и 2500. прије нове ере, преци данашњих становника Европе и Азије говорили су истим материњим језиком, који научници најчешће називају прото-индо-европским.
Иако нема писаних доказа о таквом језику, лингвиста др Ендрју Бирд недавно је покушао да га реконструише.
Бирд је стручњак у области древне индо-европске лингвистике и фокусира се на фонологију. Предаје на Универзитету у Кентакију.
У снимку који је направио, преправио је и прочитао своју верзију приче познате као “Овца и коњи”, као и причу на санскриту “Краљ и Бог”.
“Овца и коњи” је нарочито занимљива, јер ју је написао 1868. њемачки лингвиста др Аугуст Шлајхер, који је затим ову причу превео на прото-индо-европски.
Бирд каже да његово читање ове приче личи на оно како је тај језик оригинално звучао и базира се на знањем о древним индо-европским језицима попут латинског, грчког и санскрита.
Ево како прича гласи:
“Овца која није имала вуну видјела је коње, од којих је један вукао тешка кола, један носио велики терет, а један човјека. Овца је затим рекла коњима: ‘ Срце ме боли кад видим да човјек јаше коња’.
Коњи су јој рекли: ‘Слушај, овцо, наша срца су пуна бола кад видимо ово: човјек, господар, прави овчију вуну у свој топли огртач. А онда овца нема вуну’. Чувши то, овца побјеже у равницу”.