Да ли су овако звучали наши преци?

Између 4500. и 2500. прије нове ере, преци данашњих становника Европе и Азије говорили су истим материњим језиком, који научници најчешће називају прото-индо-европским. Иако нема писаних доказа о таквом језику, лингвиста др Ендрју Бирд недавно је покушао да га реконструише. Бирд је стручњак у области древне индо-европске лингвистике и фокусира се на фонологију. Предаје на […]

понедељак, септембар 30, 2013 / 09:28

Између 4500. и 2500. прије нове ере, преци данашњих становника Европе и Азије говорили су истим материњим језиком, који научници најчешће називају прото-индо-европским.

Иако нема писаних доказа о таквом језику, лингвиста др Ендрју Бирд недавно је покушао да га реконструише.

Бирд је стручњак у области древне индо-европске лингвистике и фокусира се на фонологију. Предаје на Универзитету у Кентакију.

У снимку који је направио, преправио је и прочитао своју верзију приче познате као “Овца и коњи”, као и причу на санскриту “Краљ и Бог”.

“Овца и коњи” је нарочито занимљива, јер ју је написао 1868. њемачки лингвиста др Аугуст Шлајхер, који је затим ову причу превео на прото-индо-европски.

Бирд каже да његово читање ове приче личи на оно како је тај језик оригинално звучао и базира се на знањем о древним индо-европским језицима попут латинског, грчког и санскрита.

Ево како прича гласи:

“Овца која није имала вуну видјела је коње, од којих је један вукао тешка кола, један носио велики терет, а један човјека. Овца је затим рекла коњима: ‘ Срце ме боли кад видим да човјек јаше коња’.

Коњи су јој рекли: ‘Слушај, овцо, наша срца су пуна бола кад видимо ово: човјек, господар, прави овчију вуну у свој топли огртач. А онда овца нема вуну’. Чувши то, овца побјеже у равницу”.



Оставите одговор