Да ли је забрана успјела?
Српски политичари још увијек играју на неки национални сентимент, па бирачи који у свакодневном животу већински користе латиницу наметнуту Србима културним геноцидом, опет неће бирати странке које имају латиничне плакате. Ко зна зашто?
Како вријеме пролази, све обичније и обичније изгледа могућност и да Српска православна црква почне своје храмове и иконе живописати латиницом, а могуће је да и на гробовима предака почнемо вршити интервенције, као у Црној Гори, у покушају да се сакрије издајство сопствених предака.
Оно због чега су неки губили главу, као митрополит Петар Зимоњић, Сава Шумановић и бројни други; данас је нешто што се рутински и без икаквих посљедица самоиницијативно дешава у оквиру српског народа.