Да ли је Вучић окренуо леђа западу и окренуо се Кини?

Да ли је Европска унија забранила извоз медицинске робе и потрепштина у вријеме пандемије ван својих граница, или не, да ли су негирања тих тврдњи услиједиле након што је пробијен "завјет ћутања”…

недеља, март 22, 2020 / 15:53

Сва питања су у другом плану у односу на недоумице да ли је иступ Александра Вучића најава неког већег геополитичког заокрета. Вучић је међу првим оптужио ЕУ да је са почетком кризе заборавила солидарност те препустила да свако рјешава своје проблеме, док многе земље чувају болнички материјал за себе, не дозвољавајући другима који су у потреби да га купе. Али највећа "антиеу” оптужба јесте та да је ЕУ користила свој утицај да намеће Србији неповољне услове, ставља је у зависан положај, а у кризним ситуацијама "пере руке”.

-Ту су одлуку донијели људи који су нам овде држали предавања да не требамо да купујемо кинеску робу. Који су нам тражили да мијењамо тендерске услове из цијеле Европе, да не буде цијена основни услов, јер је њихова роба много квалитетнија, па морамо од њих све да купимо. Кад су им биле потребне српске паре, тад је било мијењајте услове за тендере, да европске фирме добију паре. А кад је мука, е тад ни српске паре не помажу, јер ми нисмо тражили за паре ништа – рекао је Вучић на једној од првих конференција поводом пандемије вируса корона.

За многе који су критиковали саму примјену ССП, овако нешто није новост, али јесте гласно изговарање оваквих ријечи јесте занимљиво. Вучић је театрално привукао пажњу дајући на значају Кини, која је велики противник САД. До мјере да ћемо ускоро заборавити на "малигни руски утицај” колико се потенцира "проблем” Кине. На ту земљу се обрушила кампања полујавног оговарања да је бацила цијели свијет у проблем са епидемијом, па се чак критикује њена жеља да упути помоћ широм свијета.

-Вјерујем у мог брата и пријатеља Си Ђи пинга, и вјерујем у кинеску помоћ. Једина земља која може да нам помогне је Кина. А ово друго, хвала им много. Ово су ријечи једног предсједника, љубазне и пристојне, а вјерујте да ћу знати да им се захвалим – још једном тврди Вучић.

Помоћ је театрално стигла на београдски аеродром, размијењене су ријечи о "челичном” пријатељству, а потом је почела да пристиже помоћ ЕУ (7,5 милиона еура), те важне (у финансијском смислу) НАТО земље Норвешке (5 милиона). Што су неки прокоментарисали поређем да Вучић, као дијете разведених родитеља, изнуђује помоћ са обе стране. То је поступак који је паметан, док год постоји равнотежа жеље да се неко придобије и страха да се не изгуби. Уколико је равнотежа нарушена, крећу негативне стране борбе око нечега.

Инвестиције којима Кина наступа широм свијета јесу примамљиве, али амерички бијес због раста глобалног конкурента за неке је разлог за бригу. Треба ли се Србија одмах подметнути између великих сила током њиховог сукоба и бити, у складу са пословицом, трава коју ће слонови изгазити, скептични су неки?

На то питање је тешко дати одговор, уколико не знамо колико је Вучић спреман, а колико у могућности, да иде далеко. Кинеске симаптије очито је побрао, будући да су они његов вапај ставили на насловне стране, а обични Кинези почели да дијеле снимке подршке и распитују се како да уплате помоћ.

Са друге стране, након што је земљама региона умјесто ЕУ "понуђена” алтернатива у виду "малог Шенгена”, јасно је да је чланство у ЕУ нешто на шта не треба рачунати у скорије вријеме, те да ЕУ гледа како да ријеши своје унутрашње проблеме, којих су свјесни, али о њима не говоре.

-Добио сам похвале од четири актуелна лидера ЕУ за сваку ријеч коју сам изговорио. Нећу им имена спомнињати, да их не би доводио у неугодну позицију. При томе су ми рекли, ти си једини који има петљу да то кажеш јавно, гласно и јасно. Извињавам се што имам петљу и што говорим истину – рекао је Вучић кад су га питали какве је реакције изазвао његов наступ.



Оставите одговор