Да ли је прекршај фотографисати прекршиоце?
Ово је још један од примјера како се може упослити вјештачка интелигенција да прати ако неко користи телефон за разговор у току вожње, односно да ли сте везали појас, али је употреба српског писма већ нешто ћ
што је немогуће примјенити и за шта у најмању руку треба доктор рачунарских наука.
Циљ отварања ове теме није полемика о томе, да ли је употреба телефона као фотоапарата прекршај са друге стране саобраћајне камере, него да ли је неког у МУП РС стид овог натписа након 15.09.2021. године и усвајања Закона о положају српског језика и ћириличког писма?
У свакодневном животу, посебно у институцијама под утицајем државних органа, показује се да су закони Народне скупштине Републике Српске чиста естрада и замајавање родољубиво оријентисаних бирача. Који су у Српској премоћна већина.
Без обзира што је закон у процесу жалбене процедуре, јер га очекивано оспорава муслиманска и хрватска страна којој су то омогућили неуставни амандмани које је наметнуо извјесни Карлос Вестендорп, Република Српска као држава показује да јој није ни падало на памет да дјелује по овом закону. Још мање да се за то спремала.
Поготово им не пада на памет да кажњава саму себе.
Поготово су закони из НСРС шарада, ако се тичу културе, језика и традиције српског народа.
Да су у питању народи који одбијају признати своје поријекло и употребу српског језика, а живе у Врбањцима или Коњевић Пољу, о њима и њиховим правима би се бавиле не само стране владе и фондови, него би им у загрљај потрчали и представници домаћих институција.
Ми који се бринемо о српском наслијеђу и самосвијести, те се боримо против Азбукоубиства, можемо очекивати само казну.