Да ли ће метали постати нова нафта?

Транзиција ка чистим енергијама ће коштати невјероватних 173 трилиона долара у наредне три деценије, како би се постигло да 85% укупне потрошње енергије буде обезбеђено из обновљивих извора до 2050. године, процјењује Блумберг НЕФ.

среда, 29 децембра, 2021 / 22:14

То ће отворити бројне шансе за произвођаче технологије, трговце енергијом и инвеститоре, али чини се да никоме изгледи нису тако свијетли као што је то случај у индустрији метала, прије свега када је ријеч о рударским компанијама.

Према недавној анализи коју су објавили стручњаци за енергију у публикацији "Еурасиа Ревиеw", у случају да се оствари брза енергетска транзиција у складу са сценаријом "нулте емисије" Међународне агенције за енергију (ИЕА), цијене бакра, никла, кобалта и литијума могле би да достигну износе без преседана у досадашњој историји.

У наредне двије деценије производња само ова четири метала, која су кључна за енергетску транзицију, могла би да се увећа четири пута, на чак 13 билиона долара, што је упоредиво са процијењеном вриједношћу производње сирове нафте у истом периоду.

Чисте енергије траже много више рударских ископавања

Технологије које обезбјеђују мале емисије штетних гасова, као што су обновљиви извори енергије, електрична возила, производња зеленог и плавог водоника или издвајање угљеника из ваздуха и воде, захтијевају далеко већу употребу метала него технологије које су служиле за производњу засновану на коришћењу фосилних горива. Уколико би се енергетска транзиција одвијала предвиђеним темпом, готово је сигурно да ће потражња за бакром, никлом, кобалтом и литијумом расти далеко брже него понуда, што ће вртоглаво погурати и њихове цијене на тржишту.

Бакар и никл су добро познати метали којима се тргује више од једног вијека на берзама метала и имају веома широку употребу у привреди. Кобалт и литијум имају специфичнију примјену, њима је почело да се тргује на берзама у посљедњој деценији, али потражња стално расте прије свега због увећаних потреба у производњи батерија. Према пројекцијама о потражњи за овим металима у наредној деценији, укупна потрошња литијума и кобалта би могла да се увећа за преко шест пута.

Велика концентрација у малом броју земаља

С друге стране, пошто се бакар, никл и кобалт ваде у рудницима, ријеч је о капитално интензивним инвестицијама за чију реализацију су потребне око двије деценије. Отварање производних погона за експлоатацију литијума траје нешто краће, јер се он најчешће вади из минералних извора и слане воде док се црпи из земље.

Имајући у виду да овако спор процес производње никако не може да прати убрзани раст тражње, у анализи се прогнозира да би већ у наредној деценији цијене никла, кобалта и литијума могле да порасту за неколико стотина процената, а цијена бакра за око 60 одсто. То би рудницима и другим битним играчима у овом ланцу, прије свега извозницима, донијело огромне зараде.

Понуда ова четири метала је, наиме, прилично концентрисана у појединим земљама или регионима. Налазишта кобалта у Демократској Републици Конго чине 70 одсто укупне свјетске производње и половину свјетских резерви овог метала. Аустралија такође располаже значајним ресурсима литијума, кобалта и никла, Чиле има велике количине бакра и литијума, док су поменути метали у мањој мјери присутни у Перуу, Русији, Индонезији и Јужној Африци.