Дани(ј)ел Симић

Да ли ће Демофест умјети да пјева…

Рећи да ја лично не волим и не помажем овај фестивал од прапостања му, било би глупо и лажљиво. Зато пажљиво читајте.

Прије двије године сам написао да ми је бањолучки Демофест бољи од новосадског Егзита. Мени лично.

Имењак Дакић се наљутио на мене, али других посљедица није било. Без’зе се љутио, али шта сад. Прошло је довољно времена за нови текст, који ће, надам се, сви умјети да прочитају.

Ћирилицом је додуше…

Демофест вечерас, шести пут одјекује до касно у ноћ. Буди сикирљиве бабе и насијеца оне што мрзе чупавце, ћелавце и падавичаре. Демофест је нарастао у озбиљан фестивал и дио туристичке понуде. Долазе људи само због њега у град. Некад не траже ни ћевапе. Демофест је веома битан за Бању Луку и Републику Српску из више углова, али мислим да сам о томе све рекао раније. Сад пишем о нечем другом.

Помагао сам Демофест јер ја као клинац то нијесам имао у Бањој Луци. То је добар пројекат, са осмишљеним и самоодрживим концептом, који има тржиште и свакако треба да га помогне власт са више нивоа. Управо око притиска на власт да одријеши кесу с дукатима, јесте и било оно око чега сам се ја највише трудио. Толико је то далеко ишло, да су ме неки почели оптуживати како сам добио паре да пишем на тај начин…

Канцеларији ЕУ ове године, поређења ради, Фронтал.РС није требао правити прозивке упослених и давати детаљна објашњења зашто. Они су дали паре Демофесту без пуно приче. И то је сад озбиљно.

Што ЕУ даје паре?

Раније сам писао и говорио по медијима о појму "културна политика" и како ми је непријатно да ја његово значење објашњавам министру. Ово сада пишем искључиво зато што се промијенио министар просвјете и културе. Уједно господина Мутабџију виђам на неким мјестима гдје се и ја појављујем, а гдје прошлог министра нијесам. На Јадовну, рецимо.

Дакле, Канцеларија специјалног представника ЕУ за БиХ, дала је новац организаторима Демофеста и то зато што (пазите сад министри) "препознаје његов културни значај и будући потенцијал". У исто вријеме, та Канцеларија даје новац и у склопу посебне кампање "Упознајте промјене". Можда двјесто метара од Демофест клуба, имају билборд на којем је уцртана граница Косова и Метохије, без обзира што БиХ (као лафо суверена држава) не признаје ту нарко-НАТО државу.

Е, сад, моји драги премијери и министри, не даје паре ЕУ безвезе. Ви паре дајете безвезе. ЕУ је једна срачуната и агресивна хегемонија на четрдесетак километара од Бање Луке, а ви сте ситна деспотија у престоници гдје вам пред носом може стајати овакав билборд, без да је онда испрекиданом линијом уцртана и Република Српска.

Ми смо на Фронтал.РС, рецимо, прво добили билборд са Косовом и Метохијом са државном границом, да би нам агенција која то наручује врло брзо послала замјенски са испрекиданом линијом, јер су прочитали коментаре наших читалаца. Срећом, за рекламни материјал нијесмо одговорни…

Одговорним се не осјећам ни у смислу скретања пажње на катастрофалну културну политику Српске. Писао сам већ опширно како Република помаже сијасет културних и мање културних пројеката, а често се дешава да и потрошачки оријентисани художници као Светлана Ражнатовић, добију новац који свеједно могу сами зарадити као неки дан у Градишци. Поставља се само једно питање:

Гдје то све користи држави?

Умоболно је да ја, који сам дефиниција из приручника како изгледа човјек на своју руку, покушавам да укажем на дисциплину, униформност и државни интерес. Изгледа опет нема нико други. Неопходно је хитно промијенити праксу и оштро контролисати новац који РС улаже у тзв. "културне пројекте".

Амерички Пентагон је својевремено финансирао преко 80% филмске индустрије у САД. Преговарало се о дужини, значају и мјесту љубавних веза Тома Круза у филмовима као Топ Ган, гдје је нека врста продукцијског контролора будно надзирала снимање и пратила како ће то дјеловати на регрутацију нових пилота и углед Војске САД уопште.

Код нас већ годинама људи узимају паре од државе, да би онда пљували и подривали исту ту државу. Најдирљивији ми је био онај посљедњи Спа Порт у Чајевецу, гдје је кустосица из Загреба рекла како јој је "драго што причају о геноциду, посебно овдје у Бања Луци". Остатак радова је био из продукцијске групе Сребреница и засеоци, а све до једне ствари написано латиницом. И све за наше, народне паре.

Србин = Зликовац.

Организатор свега тога ми је рекао на замјерке: Кад буде држава тражила од мене да пишем ћирилицом и дала ми паре, ја ћу онда тако. Сад како ја хоћу. А држава му је дала пар стотина хиљада кроз неколико година за исти тај пројекат. Тад још нијесам знао да има владајућу партијску књижицу и морао сам му рећи да је у праву.

Шта смо још у праву?

Кад би у врху власти Српске било бар два човјека који се питају шта ће бити за петнаест година, они би успјели видјети да су за протеклих петнајст створени стабилни механизми страних донација, који нове нараштаје потпуно заглупљују, залагују и окрећу против сопствене земље; за коју су им гинули очеви и мајке. Наша стваралачка сцена се свела на дупеувлакаштво страним фондовима, а својим сам ушима чуо да и из ресорног министарства поручују људима да траже новац из фондова са Запада, па ће им онда и они помоћи. Да ће им помоћи само тада чак…

Да ли је, можда, неком у Српској и Србији уопште јасно да они који добијају паре од странаца, углавном и не требају добити паре од своје земље, јер раде против ње? (Пречаст изузецима) Истовремено, неко ко као Фронтал покушава да се залаже за вриједности Републике Српске и да их унапређује, нема ни теоретске шансе да добије паре из истих тих фондова. Непогрешиво! Они не дају паре за независну Српску, они дају паре за независно Косово.

То ће рећи да културну политику ове земље воде владини и невладини фондови земаља ненаклоњених Републици Српској, при чему им је Министарство просвјете и културе РС саучесник. Познато је да ја и волим и поштујем људе из Акваријуса, али да се, рецимо, ја питам о подјели пара, одмах би’ поставио услов да сва медијска галантерија на српском језику буде написана ћирилицом. На енглеском латиницом. Посао је посао. Ишао бих корак даље! Ја бих дао дупло више новца да не доводе Дубиозу колектив.

Не зато што се мени не свиђа тај ска-народњачки-реге звук, у којем мало формулативно присераваш о тешкој економској ситуацији, поменеш обавезно марихуану у тексту… и ето ти хита. Они су прваци НВО-сабора, као што је Атомско склониште моторијада. Не ни због грба тзв. Армије БиХ на маскоти бенда, већ због тога што сам једне године на Егзиту доживио да ти исти провоцирају пуштајући неке клипове о Сребреници. У сред Србије.

То онда потпада даље под умјетничку слободу, док би са српске стране сваки такав покушај био окарактерисан као мијешање политике у умјетност, неукус, безобразлук, примитивизам, ратно хушкаштво и већ како то иде.

Српска група која би у Загребу, Сарајеву или Приштини покушала подсјетити присутне на злочине против свог народа, била би награђена трајном непозивницом и забраном уласка у те земље. Видите, примјера ради, да ја не избивам са таквијех хепенинга у тим градовима. Што ових умјетничких, што онијех политичко-аналитичких…

Овако остаје да се питамо да ли је Дубиоза била услов Еуропљана?

Демофест је наш!

Дакле, Демофест је наш и Демофест је помогнут парама нашег града и државе. Демофест су направили наши људи. Демофест је добра ствар. Стварно би било глупо, кад ће већ идуће године нарасти да крене у основну школу, да нам сад то непамећу власти неко отме и прави од њега полигон против Републике Српске, као што је то за Србију урађено са Егзитом.

Нећемо се ваљда по дебилитету угледати на Београд?

Егзит финансира Град Нови Сад, Аутономна покрајина Воводина, Република Србија, Радио-телевизија Србије, тралала, блаблабла; а тај фестивал упорно и зове и вреднује оне групе и музичаре који су против Србије деведесетих посрали толико, да не могу полизати ни да им ми помажемо. А поломисмо се помажући. Исто то се вечерас дешава и на Демофесту, или прошле године кад водитељка помиње Туђмана без зазора.

Онолико пара и подршке колико Егзит добија од Србије, могао би вратити само када би у љето 2014. преко Петроварадинске тврђаве био велики натпис KOSOVO IS SERBIA! EXIT, NOVI SAD, SERBIA!

Тако то раде државе и народи без губитка нагона за самоодржањем. Тек тада ће ишта имати смисла. Овако, остаје само да се ми неки самопрозвани првоборци и падавичари из времена соцреализма питамо: Да ли ће Демофест умјети да пјева, као што смо ми пјевали о њему…