Цвијановић: Само децентрализована БиХ може исунити све услове

Министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Жељка Цвијановић истиче да у ЕУ сада постоји већа доза реалности и свијест о томе да БиХ, као децентрализовану земљу, треба оспособити за испуњавање њених европских обавеза.

Цвијановићева је у интервјуу Срни из Брисела нагласила да се у Републици Српској одавно упозорава да је то једина гаранција за напредак БиХ у процесу европских интеграција и да се то упорно објашњавање исплатило.

Она је навела да је сада свима у Бриселу јасно да напредак мора да буде равномјеран у цијелој БиХ и зато се толико пажње и посвећује потреби оспособљавања свих нивоа власти за процес евроинтеграција, док је раније пажња била усмјерена искључиво на капацитирање БиХ нивоа.

Цвијановићева истиче да на ентитете отпада највећи дио обавеза у провођењу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) што је додатни разлог за комуникацију са ЕУ. У Бриселу се налази читав низ различитих асоцијација од пословних до научних, и постепено се укључују субјекти из Републике Српске у њихово чланство.

Тако се унапређује сарадња са невладиним сектором који се бави и политичким и економским темама и то су битни форуми преко којих можемо да пренесемо ставове Репулике Српске, објаснила је Цвијановићева и напоменула да је Белгија занимљив примјер децентрализоване структуре, тако да је сарадња усмјерена и на белгијске регије.

Цвијановићева, која се налази у вишедневној посјети Представништву Републике Српске у Бриселу, наводи да је са представницима Европске комисије разговарала и о свим неријешеним и отвореним питањима која су везана за обезбјеђивања кандидатског статуса за БиХ, гдје се првенствено мисли на измјену Устава БиХ у дијелу који се односи на имплементацију одлуке Суда у Стразбуру.

Доминантна тема је и непостојање адекватног модела координације којим би требало да се обезбиједи организовано кретање свих нивоа власти у процесу европских интеграција. У ствари, без таквог модела који ће бити реалан, а то значи заснован на уставом дефинисаним надлежностима, и истовремено функционалан да обезбиједи испуњавање европских обавеза, нема ни стварног процеса – оцјењује Жељка Цвијановић.

Једна од тема разговора су и проблеми који се стално појављују у вези са финансирањем пројеката из ИПА инструмента и самом процедуром програмирања помоћи. Значајно питање су и припреме за наставак структуралног дијалога у области правосуђа, а у том смислу је важно да се јасно пренесу ставови Републике Српске о питањима и институцијама које су предмет анализе у оквиру структуралног дијалога.

Цвијановићева напомиње да су политичка клима, као и функционисање институција, посебно у односу на европску агенду у садашњој и будућим фазама интеграције, једно од главних питања.

Она наводи да је Брисел мјесто у којем је јако важно да се чује глас Републике Српске – између осталог и зато што смо дуго времена били заробљеници једне слике коју су креирали странци који службују у Сарајеву, а која је по правилу негативно осликавала Републику Српску.

Присуство Српске у Бриселу је сада уобичајена ствар, напомиње Цвијановићева и додаје да постоји читав низ активности које се редовно проводе преко представништва у Бриселу, као и кроз посјете представника Републике Српске, а постоји и редовна комуникација из Бањалуке са представницима, како институција ЕУ, тако и неких других циљних група.

Брисел је мјесто у којем се партнерство може градити на различитим нивоима и у оквиру различитих структура и Република Српска користи ове могућности – закључила је Жељка Цвијановић у интервјуу СРНИ.