Чувајте се слонови, стижу мамути
Ако научници успију у подухвату, слоница би за неколико година могла да донесе на свијет младунче ове давно изумрле врсте Ове седмице у Сеулу је потписан уговор о научном подухвату који више личи на сценарио научнофантастичног филма, али ако буде успјешно изведен земљом ће поново ходати врста изумрла пре неколико хиљада година. Руски Североисточни федерални […]
Ако научници успију у подухвату, слоница би за неколико година могла да донесе на свијет младунче ове давно изумрле врсте
Ове седмице у Сеулу је потписан уговор о научном подухвату који више личи на сценарио научнофантастичног филма, али ако буде успјешно изведен земљом ће поново ходати врста изумрла пре неколико хиљада година.
Руски Североисточни федерални универзитет и јужнокорејска Фондација за биоинжењеринг „Суам” надају се да ће за шест година на свијет донети живог мамута.
Ова врста џиновског слона живела је на земљи милион година. Прије осам миленијума су нестали из већине крајева, а најдуже су опстали на сјеверу Сибира, где су изумрли прије око 2000 година. Због хладне климе ту се налазе и најбоље очувани примјерци, па је задатак руских научника да обезбједе квалитетан материјал из ког ће бити извађен очуван узорак ДНК. Они би до краја године требало да у Сеул пошаљу остатке пронађене у отопљеном сибирском пермафросту, тлу под вјечитим снијегом и ледом. Јужнокорејци верују да имају знање и стручност да обаве поступак клонирања и помоћи ће руским колегама, који су на оживљавању мамута неколико година радили са јапанским научницима. У подухвату ће учествовати и пекиншки Институт за генетику, пренео је АФП.
Вођа сеулске екипе је контроверзни научник Хванг Ву Сук који је прије десетак година слављен као национални херој јер је први на свијету клонирао пса, али се послије обрукао јер се испоставило да је већину истраживања о клонирању људских ћелија фалсификовао. Тада му је одузета дозвола за рад, али је наставио да врши експерименте. Прошле године у октобру објавио је да је успешно клонирао којота и најавио је да ће му следећи подухват бити мамут.
План је да се језгро ћелије индијског слона замени језгром ћелије вунастог мамута (Mammuthus primigenius). Потом би се ембрион убацио у материцу слонице, у овом случају „сурогат мајке”. На корејском институту кажу да би 22 месеца касније свијет требало да угледа младунче вунастог мамута.
Директор института Хјун Снаг Хван објашњава за „Волстрит џорнал” да је ова идеја популарна међу генетичарима још од краја деведесетих, али да сада имају знање у области клонирања које им даје предност у односу на друге свјетске научне центре. Највеће питање је да ли може да се обезбједи квалитетан генетски материјал, јер су у питању остаци који су хиљадама година под ледом.
Уколико пројекат буде успјешан, то ће бити други пут да је нека изумрла животиња „васкрсла”. Пиринејски ибекс, врста дивље козе која је нестала 2000. године, клониран је пре три године из замрзнутих ћелија коже. Сурогат мајка је била домаћа коза, али је младунче угинуло одмах по рођењу због проблема с плућима, који су имале и друге клониране животиње.
Антифриз у мамутској крви
Прије двије године аустралијски, канадски и дански истраживачи „произвели” су крв сибирског вунастог мамута и утврдили да је она деловала као једна врста антифриза.
Они су употребили ДНК из костију мамута старог 43.000 година и прекопирали је у ћелију бактерије ешерихија коли, која је произвела аутентични мамутски протеин.
Истраживање је показало да је код мамута еволуцијом дошло до специфичних промјена у крви како би она могла да носи кисеоник до свих ћелија и на веома ниским температурама, што је врсти која потиче из Африке омогућило да преживи и на Арктику.