Чувајте се слонови, стижу мамути

Ако на­уч­ни­ци ус­пију у по­ду­хва­ту, сло­ни­ца би за не­ко­ли­ко го­ди­на мо­гла да до­не­се на свијет мла­дун­че ове дав­но из­у­мр­ле вр­сте Ове сед­ми­це у Се­у­лу је пот­пи­сан уго­вор о на­уч­ном по­ду­хва­ту ко­ји ви­ше ли­чи на сце­на­рио на­уч­но­фан­та­стич­ног фил­ма, али ако бу­де успје­шно из­ве­ден зе­мљом ће по­но­во хо­да­ти вр­ста из­у­мр­ла пре не­ко­ли­ко хи­ља­да го­ди­на. Ру­ски Се­ве­ро­и­сточ­ни фе­де­рал­ни […]

недеља, март 18, 2012 / 18:06

Ако на­уч­ни­ци ус­пију у по­ду­хва­ту, сло­ни­ца би за не­ко­ли­ко го­ди­на мо­гла да до­не­се на свијет мла­дун­че ове дав­но из­у­мр­ле вр­сте

Ове сед­ми­це у Се­у­лу је пот­пи­сан уго­вор о на­уч­ном по­ду­хва­ту ко­ји ви­ше ли­чи на сце­на­рио на­уч­но­фан­та­стич­ног фил­ма, али ако бу­де успје­шно из­ве­ден зе­мљом ће по­но­во хо­да­ти вр­ста из­у­мр­ла пре не­ко­ли­ко хи­ља­да го­ди­на.

Ру­ски Се­ве­ро­и­сточ­ни фе­де­рал­ни уни­вер­зи­тет и ју­жно­ко­реј­ска Фон­да­ци­ја за би­о­ин­же­ње­ринг „Су­ам” на­да­ју се да ће за шест го­ди­на на свијет до­не­ти жи­вог ма­му­та.

Ова вр­ста џи­нов­ског сло­на жи­ве­ла је на зе­мљи ми­ли­он го­ди­на. Прије осам ми­ле­ни­ју­ма су не­ста­ли из ве­ћи­не кра­је­ва, а нај­ду­же су оп­ста­ли на сје­ве­ру Си­би­ра, где су из­у­мр­ли прије око 2000 го­ди­на. Због хлад­не кли­ме ту се на­ла­зе и нај­бо­ље очу­ва­ни при­мјер­ци, па је за­да­так ру­ских на­уч­ни­ка да обез­бје­де ква­ли­те­тан ма­те­ри­јал из ког ће би­ти из­ва­ђен очу­ван узо­рак ДНК. Они би до кра­ја го­ди­не тре­ба­ло да у Се­ул по­ша­љу остат­ке про­на­ђе­не у ото­пље­ном си­бир­ском пер­ма­фро­сту, тлу под вје­чи­тим сније­гом и ле­дом. Ју­жно­ко­реј­ци ве­ру­ју да има­ју зна­ње и струч­ност да оба­ве по­сту­пак кло­ни­ра­ња и по­мо­ћи ће ру­ским ко­ле­га­ма, ко­ји су на ожи­вља­ва­њу ма­му­та не­ко­ли­ко го­ди­на ра­ди­ли са ја­пан­ским на­уч­ни­ци­ма. У по­ду­хва­ту ће уче­ство­ва­ти и пе­кин­шки Ин­сти­тут за ге­не­ти­ку, пре­нео је АФП.

Во­ђа се­ул­ске еки­пе је кон­тро­верз­ни на­уч­ник Хванг Ву Сук ко­ји је прије де­се­так го­ди­на сла­вљен као на­ци­о­нал­ни хе­рој јер је пр­ви на свије­ту кло­ни­рао пса, али се по­слије обру­као јер се ис­по­ста­ви­ло да је ве­ћи­ну ис­тра­жи­ва­ња о кло­ни­ра­њу људ­ских ће­ли­ја фал­си­фи­ко­вао. Та­да му је од­у­зе­та до­зво­ла за рад, али је на­ста­вио да вр­ши екс­пе­ри­мен­те. Про­шле го­ди­не у ок­то­бру об­ја­вио је да је успе­шно кло­ни­рао ко­јо­та и на­ја­вио је да ће му сле­де­ћи по­ду­хват би­ти ма­мут.

План је да се је­згро ће­ли­је ин­диј­ског сло­на за­ме­ни је­згром ће­ли­је ву­на­стог ма­му­та (Mam­mut­hus pri­mi­ge­ni­us). По­том би се ем­бри­он уба­цио у ма­те­ри­цу сло­ни­це, у овом слу­ча­ју „су­ро­гат мај­ке”. На ко­реј­ском ин­сти­ту­ту ка­жу да би 22 ме­се­ца ка­сни­је свијет тре­ба­ло да угле­да мла­дун­че ву­на­стог ма­му­та.

Ди­рек­тор ин­сти­ту­та Хјун Снаг Хван об­ја­шња­ва за „Вол­стрит џор­нал” да је ова иде­ја по­пу­лар­на ме­ђу ге­не­ти­ча­ри­ма још од кра­ја де­ве­де­се­тих, али да са­да има­ју зна­ње у обла­сти кло­ни­ра­ња ко­је им да­је пред­ност у од­но­су на дру­ге свјет­ске на­уч­не цен­тре. Нај­ве­ће пи­та­ње је да ли мо­же да се обез­бје­ди ква­ли­те­тан ге­нет­ски ма­те­ри­јал, јер су у пи­та­њу оста­ци ко­ји су хи­ља­да­ма го­ди­на под ле­дом.

Уко­ли­ко про­је­кат бу­де успје­шан, то ће би­ти дру­ги пут да је не­ка из­у­мр­ла жи­во­ти­ња „вас­кр­сла”. Пи­ри­неј­ски ибекс, вр­ста ди­вље ко­зе ко­ја је не­ста­ла 2000. го­ди­не, кло­ни­ран је пре три го­ди­не из за­мр­зну­тих ће­ли­ја ко­же. Су­ро­гат мај­ка је би­ла до­ма­ћа ко­за, али је мла­дун­че уги­ну­ло од­мах по ро­ђе­њу због про­бле­ма с плу­ћи­ма, ко­ји су има­ле и дру­ге кло­ни­ра­не жи­во­ти­ње.

Ан­ти­фриз у ма­мут­ској кр­ви

Прије двије го­ди­не аустра­лиј­ски, ка­над­ски и дан­ски ис­тра­жи­ва­чи „про­из­ве­ли” су крв си­бир­ског ву­на­стог ма­му­та и утвр­ди­ли да је она де­ло­ва­ла као јед­на вр­ста ан­ти­фри­за.

Они су упо­тре­би­ли ДНК из ко­сти­ју ма­му­та ста­рог 43.000 го­ди­на и пре­ко­пи­ра­ли је у ће­ли­ју бак­те­ри­је еше­ри­хи­ја ко­ли, ко­ја је про­из­ве­ла аутен­тич­ни ма­мут­ски про­те­ин.

Ис­тра­жи­ва­ње је по­ка­за­ло да је код ма­му­та ево­лу­ци­јом до­шло до спе­ци­фич­них про­мје­на у кр­ви ка­ко би она мо­гла да но­си ки­се­о­ник до свих ће­ли­ја и на ве­о­ма ни­ским тем­пе­ра­ту­ра­ма, што је вр­сти ко­ја по­ти­че из Афри­ке омо­гу­ћи­ло да пре­жи­ви и на Арк­ти­ку.



Оставите одговор