Цури нуклеарна гробница на Маршалским острвима
Велика рупа остала је на малом острву у Тихом океану када је америчка војска 1958. године извела нуклеарну експлозију јачине 18 килотона, познату као тест "Кактус".
Након експлозије на острву Рунит, у оквиру Маршалских Острва, војска је кратер затрпала контаминираним земљиштем и отпадом, стварајући "гробницу" нуклеарног отпада која је данас позната као купола Рунит.
Готово 50 година након изградње куполе, стручњаци су забринути јер пукотине у бетонском поклопцу овог радиоактивног одлагалишта указују на то колико је локација рањива на пораст нивоа мора који угрожава обале овог уског острва.
Купола широка 115 метара, изграђена између 1977. и 1980. у оквиру војних напора за санацију, налази се изнад више од 120.000 тона материјала контаминираног америчким нуклеарним тестирањима широм атола Еневетак, укључујући и смртоносне количине плутонијума.
Купола је замишљена као привремено рјешење за задржавање материјала који је остао након нуклеарних тестова, од којих су неки били и до 1.000 пута јачи од експлозија у Хирошими и Нагасакију.
Међутим, од њене изградње, подземне воде су продрле у кратер који нема заштитну подлогу, а испод се налази слој порозног коралног седимента. За сада је то главни извор цурења, али постоји забринутост да дијелови куполе који би требало да буду изнад нивоа мора неће још дуго остати изнад воде.
Године 2020, након опсежног извјештаја листа Лос Анђелес тајмс, стручњак за радиоактивност у мору Кен Бјуселер из Института "Woods Hole” истакао је да су цурења радиоактивности из куполе Рунит за сада "релативно мала".
"Све док плутонијум остаје испод куполе, неће представљати велики нови извор радијације за Тихи океан. Али много тога зависи од будућег пораста нивоа мора и од тога како олује и сезонске плиме утичу на кретање воде у и из куполе. За сада је то мали извор, али морамо га редовније пратити како бисмо разумјели шта се дешава и обезбиједили податке директно заједницама које су погођене", рекао је Бјуселер новинару Евану Лубофском из Лос Анђелес тајмс.
Хемичарка са Универзитета Колумбија, Ивана Николић-Хјуз, учествује у дугогодишњим истраживањима трајне контаминације Маршалских Острва након нуклеарних тестирања, и недавно је за Еј-Би-Си рекла да је лично видјела пукотине на куполи док је 2018. узимала узорке земљишта на острву.
У својим истраживањима, Николић-Хјуз је утврдила повишене нивое радијације и значајне количине пет радионуклида у узорцима земљишта ван куполе.
То би могао бити доказ да "нуклеарна гробница" цури, али може бити и посљедица хаотичних напора санације, током којих је велика количина отпада одлагана и у лагуну.
У сваком случају, присуство плутонијума-239, компоненте нуклеарног оружја која остаје опасна више од 24.000 година, изазива озбиљну забринутост због његове осјетљивости на пораст нивоа мора и климатске промјене.
"С обзиром на то да ниво мора расте и да постоје назнаке да олује постају јаче, бринемо да би интегритет куполе могао бити угрожен. Рунит је удаљен око 30 километара од мјеста гдје људи живе, а они користе лагуну, тако да би посљедице могле бити разорне", рекла је Николић-Хјуз.
Године 2024, Национална лабораторија Пацифичког сјеверозапада америчког Министарства енергетике спровела је истраживање о потенцијалним утицајима климатских промјена на локацију куполе Рунит и закључила да ће олујни таласи и постепени пораст нивоа мора бити главни фактор у ширењу радионуклида кроз атол.
Већи дио острва Рунит налази се на свега око два метра надморске висине.
Посматрано одозго, лако је замислити какав би утицај имао пораст нивоа мора од само једног метра на атол и распадајућу нуклеарну куполу, а управо толики пораст научници предвиђају за Маршалска Острва до 2100. године.
Николић-Хјуз и њен колега Харт Рапапорт раније су позвали САД да преузму одговорност за адекватно чишћење нуклеарног отпада на острвима, као дио обезбјеђивања безбједне будућности за становнике Маршалских Острва.
Како је још 2024. године изјавила специјална извјеститељка Уједињених нација Паула Гавирија Бетанкур: "Наслијеђе нуклеарних тестирања и војног одузимања земљишта од стране стране силе раселило је стотине становника Маршалских Острва током генерација, док негативни ефекти климатских промјена пријете да расели још хиљаде."