Црнски и горски: Настава у Подгорици на и на српском језику

У питању је први знак да власт у Црној Гори мора негдје попустити опозицији, која указује да је српски језик најбројнији по посљедњем попису.

Црногорска Влада утврдила је јуче на телефонској сједници Приједлог закона о измјени општег закона о образовању и васпитању, којим је предвиђено да се настава изводи на црногорском језику, а имајући у виду исту лингвистичку основу и на српском, као језику у службеној употреби.

Приједлогом закона, како је саопштено из Владе, предвиђено је да се, поштујући права мањинских народа настава у установи изводи и на босанском, албанском и хрватском језику, као језицима у службеној употреби.

Предвиђено је да ће орган државне управе, надлежан за послове просвјете, уредити ближим прописом јединствени наставни процес. Настава за особе која користе знаковни језик, односно посебно писмо или друга техничка рјешења изводи се на знаковном језику и помоћу средстава тога језика.

Приједлог закона о измјени општег закона о образовању и васпитању упућен је у скупштинску процедуру.

У саопштењу се наводи да је тиме Влада извршила обавезу преузету Политичким договором о појединим питањима која се тичу европских интеграција Црне Горе између премијера Игора Лукшића и представника опозиционих партија – Социјалистичке народне партије Срђана Милића, Нове српске демкратије и Покрета за промјене Бранка Радуловића.

Лукшић и представници опозиције договорили су у понедјељак, 15. августа да буду измијењени закони о општем образовању и држављанству ради постизања договора о изборном законодавству.

Неподобни добитници Његошеве награде

Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично.

Професор књижевности Босиљка Томић казала је Танјугу да је у програму за основну школу и гимназију, за Наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника престижне „Његошеве награде”.

„Велика песникиња и добитница Његошеве награде 1984. године Десанка Максимовић у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог”, навела је Томић.

Према њеним ријечима, у Наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосић и Матије Бећковића.

„Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у Наставни програм за гимназију”, казала је Томић.

Она је навела да су у Наставном програму за основну школу изостављени многи писци из Србије на чијим дјелима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика.

„У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме Мати, Десанке Максимовић – Хвалисави зечеви и Бајка о лабуду, Мире Алечковић – Ветар сејач, Стевана Раичковића – Цртанка”, навела је Томић.

Према њеним ријечима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића.

„У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића”, навела је Томић.

Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића.

Томић је додала да у петом разреду више нема пјесме – Ђачки растанак од Бранка Радичевић, нити песме Дечак и пас од Данила Киша.

„У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме – Симонида, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојић и његове Плаве гробнице, Јанка Веселиновић – Хајдук Станко, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског – Ламент над Београдом”, навела је она.

Томић је казала да је и избор из народне поезије оскудан и недовољан.

„Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца”, закључила је она.