Црногорски договор: Име језика Југославија у малом

Црногорски премијер Игор Лукшић и представници опозиција постигли су договор о називу језика и наставног предмета у образовном систему Црне Горе, што је отварило врата да опозиција подржи изборни закон у парламенту. Лукшић и опозиција договорили су да се наставни предмет у школама назове црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност. "Једна сложеница која је повезана […]

четвртак, 8 септембра, 2011 / 22:23

Црногорски премијер Игор Лукшић и представници опозиција постигли су договор о називу језика и наставног предмета у образовном систему Црне Горе, што је отварило врата да опозиција подржи изборни закон у парламенту.

Лукшић и опозиција договорили су да се наставни предмет у школама назове црногорски-српски, босански, хрватски језик и књижевност.

"Једна сложеница која је повезана цртицом обезбјеђује апсолутну равноправност у имену предмета између српског и црногорског. То је оно што смо тражили, то је оно што смо добили", рекао је Мандић новинарима у Скупштини Црне Горе, позвавши све који се баве језиком да изанализирају шта је то потписано.

Након тога, Скупштина Црне Горе је после четири године одлагања донијела изборни закон.

Тиме је испуњен један од кључних услова да Брисел утврди датум почетка преговора о пријему Црне Горе у ЕУ.

За изборни закон гласали су свих присутни посланици (71). Прије гласања Скупштину су напустили посланици албанских партија, незадовољни текстом новог изборног закона.

За усвајање изборног закона, што је први услов Брисела да Црна Гора добије датум преговора о пуноправном чланству у Европској унији, била је потребна двотрећинска већина у парламенту.

„Испуњен је први од седам услова за добијање датума преговора. Ово је добра порука да Црна Гора може да рјешава проблеме на европски начин”, казао је предсједник Скупштине Ранко Кривокапић.

Кривокапић је нагласио да је споразумом одбрањен Устав Црне Горе.

"Јасно су разврстани службени и језици у службеној употреби у имену наставног предмета", истакао је Кривокапић и додао да је црногорски језик сада признат од свих и обавезан за учење. Према његовим ријечима, црногорски је јасно одвојен од језика у службеној употреби.

Шта вели изборни закон?

Изборним законом је предвиђено да право на афирмативну акцију имају народи који чине мање од 15 одсто становништва Црне Горе.

То значи да, према повлашћеним условима, у скупштинске клупе неће улазити политички представници Црногораца и Срба, што је био један од главних захтјева опозиционих странака.

Изборни закон предвиђа да према олакшаним условима у Скупштину улазе националне партије мањинских народа које на изборима не освоје више од три одсто.

Уколико ниједна мањинска странка не пређе тај цензус, предвиђено је сабирање гласова свих партија са једне националне листе, с тим да могу располагати само са два посланичка мандата.