Човјек који је израчунао да ће Обама побиједити

Побједник предсједничких избора у САД није само Барак Обама, већ и статистичар Нејт Силвер који је успјешно предвидио исход гласања у свих 50 савезних држава и отворио врата новом приступу политичкој анализи.

Послије избора, Силвер је постао медијска звијезда гостујући у више популарних телевизијских емисија, добио је и извињење конзервативног коментатора који га је вријеђао, продаја његове књиге је порасла за 800 одсто, а интернетом су почели да се шире шале о његовим моћима, попут досјетки о Чаку Норису.

Његов највећи успјех ипак је можда то што је промијенио гледање на политичке анализе и предвиђања – умјесто осјећаја и инутиције који су доминирали прогнозама политичких коментатора, Силвер је понудио огољене бројеве.

Током читаве предизборне кампање, чак и када су угледне агенције попут Галупа и Расмунсена давале неколико процената предности републиканском кандидату Миту Ромнију, а остали наводили да је разлика исувише мала да би се могао предвидјети резултат, Силвер је указивао да су шансе на страни демократе Барака Обаме.

Вјероватноћа побједе Обаме, према Силверу, није падала испод 61,1 одсто, колико је износила недјељу дана послије његовог катастрофалног наступа у првој предсједничкој дебати, али је од тада постојано расла да би на дан избора била 90,9 одсто.

Силвер је 2008. “погодио” резултате гласања у 49 од 50 држава и либерални дио Америке је на основу тога у његовом блогу тражио утјеху због песимистичких прогноза, док га је конзервативни дио јавности оптуживао за пристрасност, исмијевао и повремено хомофобно нападао јер је он геј.

“Господар и бог алгоритама”, како га је назвао Џон Стјуарт у својој емисији “Дејли шоу”, дипломирао је економију, али се потом посветио статистичкој анализи бејзбола, покеру на интернету, гдје је, по својим ријечима, зарадио око 400.000 долара, а затим је почео да пише о изборима.

Као и у случају политичких истраживања, Силвер каже да људи у покеру прецјењују вриједност нових информација због чега непромишљено губе новац.

Основа Силверовог метода је “бајесова теорија вјероватноће” у којој је нагласак на условној вјероватноћи – шансе за неки исход треба увијек условљавати новим подацима, водећи рачуна колико су они изгледни.

У САД се уочи избора свакодневно објављују десетине анкета чије је резултате Силвер редовно анализирао и на основу њих давао своје процјене вјероватноће коначног исхода. Међутим, нису све анкете подједнако поуздане.

За неке постоји историја пристрасности у корист неке од партија, док су неке методолошки слабе зато што се заснивају на малом узорку, или, што је Силвер многим замјерао, не користе бројеве мобилних телефона. Његово објашњење је да млади већином немају фиксне телефоне и да је због тога неопходно звати и мобилне бројеве, пошто млади већином подржавају демократског кандидата.

Сваки нови резултат анкете Силвер је узимао у обзир, али није сваком истраживању придавао исти значај. Укупан резултат је да је успјешно предвидио да ће Обама побиједити и у Вирџинији и на Флориди, на шта је мало ко рачунао.

Силвер каже да му је покер био најбоља вјежба за то како процјењивати нове информације и шта може бити значајна информација, а шта не. “Наши основни инстинкти нису веома добри. Тежимо прецјењивању нових информација”, рекао је.

Зараду од покера је уложио у бејзбол, гдје у посљедњих 15-так година постоји тренд придавања посебног значаја статистици. Као и у већини спортова, и у бејзболу су играчи ангажовани на основу мишљења искусних “скаута” за које се вјеровало да имају скоро непогрешиве инстинкте.

Менаџер тима “Оукленд атлетикс” Били Бејн одбацио је ту традицију и ангажовао играче на основу статистике о њима, без обзира на физички изглед или године чиме је, с једним од најмањих буџета, успио да парира најбогатијим клубовима што је описано у књизи “Манибол” и у истоименом филму с Бредом Питом.

Као и у бејзболу, према Силверу, и у политици се прецјењује значај утисака пошто су засновани на низу предрасуда. Статистички подаци су, с друге стране, неумољиви и ако се добро анализирају, могу бити успјешан водич.

“Бројеви нису савршени, али по мени, то су бројеви са свом својом несавршеношху, наспрам очите глупости. Неки говоре: ‘Не можеш бројевима квантификовати осјећања људи’. Али, шта је алтернатива? Да сиједим на коктелу у Вашингтону говорећи да знам како ће људи у Охију гласати боље него што прави људи у Охију одговарају у анкетама? То је неверовато дрско”, рекао је Силвер.

Силвер је за британски “Гардијан” рекао да се одувијек осјећао као аутсајдер пошто је геј и поријеклом из агностичке породице, али да му је то омогућило да се навикне да мисли другачије од већине других.

На питање због чега се више осјећао неприлагођеним – зато што је геј или што је штребер, Силвер је одговорио: “Вјероватно због ствари с бројевима, будући да ме је то држало од када сам имао шест година”.

Силвер је уочи избора објавио књигу “Сигнали и шумови: Зашто је већина предвиђања неуспјешна, али нека нису”.