Човјечанство ушло у ново доба
Човјечанство је ушло у доба које научници називају "антропоцен", односно у епоху "коју обликују људи". Након 12.000 година "холоцена", ушли смо у период који карактерише потпуни утицај човјека на околину. Научници подржавају ову тезу уз образложење да су људи постали геолошка снага на планети и да је епоха у којој живимо заиста другачија. У многим […]
Човјечанство је ушло у доба које научници називају "антропоцен", односно у епоху "коју обликују људи".
Након 12.000 година "холоцена", ушли смо у период који карактерише потпуни утицај човјека на околину.
Научници подржавају ову тезу уз образложење да су људи постали геолошка снага на планети и да је епоха у којој живимо заиста другачија.
У многим научним радовима истиче се оцјена да на Земљи, у њеној 4,6 милијарди година дугој историји, било која врста није имала утицај какав данас имају људи.
Поборници тезе о "антропоцену" тврде да ово доба не обиљежавају само климатске промјене, већ и нестанак озонског омотача.
Ту је и поремећај у кружењу азота и фосфора, промјене у океанима, затим хемијска средства која изазивају ендокрине поремећаје, сјеча шума…
Једна од ствари око које се стручњаци не слажу јесте – када је почео "антропоцен"?
Неки сматрају да је ново доба почело са индустријализацијом и употребом атомске бомбе.
Током 2014. године објављено је више од 500 научних радова у којима се садашње вријеме назива "антропоцен".
О њему је први говорио Паул Кроуцен, нобеловац који је 1995. добио награду за хемију за рад о испитивању озонских рупа.
"Ми мијењамо Земљу. Нема сумње, видио сам из свемира" – истиче и астронаут Џон Гренсфилд, који је осам пута био у мисији у космосу.
Он тврди да нема мјеста на Земљи на којем није уочљив човјеков утицај.