Чоколинда Безобразнић: Надам се да ћемо Олују славити заједно

Данас је почела манифестација коју у Неовисној Републици Хрватској зову Дан побједе и домовинске захвалности, на којој је Србима поручено да су се сами побили и прогнали. Те да то требају славити заједно са усташама.

субота, август 5, 2017 / 10:44

Истовремено, обиљежавају се Дан бранитеља и 22. годишњица акције етничког чишћења спроведене од стране НАТО уз локално садејство хрватских снага, тзв. Операција Олуја.

На Книнској тврђави је подигнута застава, државни врх је положио цвијеће, а цијела манифестација за разлику од претходних година сведена је на Книнску тврђаву и нешто мало на централни Градски трг, гдје овог пута неће бити обраћања званичника.

За разлику од претходних година, вечерас у Книну неће наступитати хрватски кантаутор Марко Перковић Томпсон, који у својим песмама глорификује усташтво, већ Прљаво казалиште.

Да ли због тога или због велике врућине, јер Книн је јуче био најтоплији град са више од 40 степени Целзијуса, на централном градском тргу значајно је мање људи у односу на претходне године, јавља Тањуг.

На Книнску тврђаву дигли су председница и премијер и Андреј Пленковић, који ће се обратити присутнима.

Предсједница Хрватске, Колинда Грабар Китаровић је по доласку на Книнску тврђаву рекла да не види разлог зашто се неко не би поклонио српским жртвама.

"Ми се не веселимо било чијој тузи и вјерујемо у заједничку будућности свих грађана", рекла је Китаровић.

Он је поручила да је Хрватској жао сваког живота, и српског и хрватског, и свих који су погинули у Олуји и Домовинском рату.

"Надам се једнога дана да ћемо бити у стању заједно обиљежити "Олују" као акцију која је прекинула великосрпску агресију, великосрпску политику у којој су жртве били и многи Срби и које су управо њихово локално водство и власти из Београда истјерали из њихових домова", казала је данас у Книну хрватска предсједница.

Додала је да се слаже с книнским градоначелником Марком Јелићем када каже да би се требало поклонити и српским жртвама.

Премијер Андреј Пленковић казао је да хрватска држава не да на "Олују" исто онако како хрватски бранитељи нијесу дали на Хрватску.

"Не би било ништа од тога да није било акције Олуја. За мање од четири дана ослобођено је 20 одсто хрватској територија. Из тих подручја протјерано је 200.000 наших суграђана, који су се тек 1991. успјели да се врате. Олујом је спријечена још једна Сребреница. Остаће упамћена као највећа побједа у хрватској историји", истакао је Пленковић.

Потпредсједник Владе и министар одбране Хрватске, Дамир Крстичевић, казао је да као војник, заповједник и учесник "Олује" може рећи да је та акција симбол војничког успјеха, јунаштва и круна свих побједа.

"Желим да захвалим свим бранитељима, настрадалима, војницима, полицајцима, свима који су у томе учествовали, а највише породицама бранитеља за данашњи мир и слободу у нашој Хрватској, желим честитати Дан побједе, домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља. Будимо достојанствени у обиљежавању", рекао је Крстичевић.

"Знали смо сви ми да радимо нешто добро за свој народ и државу, ми рат нијесмо жељели, хрватска војска и полиција у синергији и заједништву… Видјели сте да смо изашли као побједници, видјели сте и нашег савезника који је рекао да се Олују изучава на војним школама као бриљантну акцију", рекао је хрватски министар одбране.

За све присутне у Книну "Олуја" је најважнија војна акција, акција за ослобођење Хрватске од, како кажу, великосрпске агресије тадашње режима у Београду.

Бивши министар спољних и европских послова Давор Иво Штир изјавио је да је "Олуја" била величанствена аакција ослобађања Хрватске од "великосрпске Милошевићеве агресије”.

"Олуја је била акција ослобађања Хрватска, стварна и коначна побједа у домовинском рату, побједа над агресором. Хрватска је била нападнута, Хрватска се бранила и у том рату је побиједила”, рекао је Штир.



Оставите одговор