Чланак у Џерусалем посту жртве Јасеновца своди на чак 4.500, а домаћи ревизионисти само осам до десет пута
Заиста скандалозни чланак у "Џерузалем посту" можда и није толико велико изненађење. Постоји део научне и политичке заједнице код Јевреја, како у Израелу тако и у расејању, коме смета или у најмању руку не прија да се о Јасеновцу говори као о стратишту из пакла, у коме је на јединствено свиреп начин почињен Покољ
Пише: Владан Вукосављевић
Покољ, геноцид, превасходно над Србима у Независној Држави Хрватској и то само као део укупног геноцида у тој злочиначкој хрватској псеудодржави.
Смета им и да се помиње укупан број од око милион жртава на читавој територији НДХ. А смета им пре свега зато што не желе да се буквално било шта, по свирепости или по процентуалном броју жртава једног народа, пореди са Холокаустом. Као да је могуће да било чије жртве могу да умање трагедију Јевреја у Другом светском рату. Чудно звучи неупућенима али је тако.
Нажалост, нису сви као Гидеон Грајф и многе његове часне колеге.
Једном приликом, било је то у Скупштини града Београда 2015. године, имао сам с тим у вези, пред бројним сведоцима, оштру расправу са тадашњим амбасадором Израела који је јасно и гласно скандирао да "ништа, апсолутно ништа, па ни српске жртве у НДХ не могу да се пореде са Холокаустом" и да "та истина мора јасно да се искаже у будућем Музеју геноцида на Старом сајмишту".
Добио је примерени одговор од мене али истина је и то да је велики број присутних Срба, стручњака из разних области, углавном сагнуте главе и без речи "учествовао" у томе. Међу њима и не тако мали број ноторних аутошовиниста, скупљених у ту комисију с коца и конопца.
Међутим, чланак неког острашћеног манијака у "Џерузалем посту" у коме тврди да је српских жртава свега неколико хиљада, добро је послужио неколицини домаћих ревизиониста да покушају да оперу свој прљави образ и да нападну такве ставове иако сами годинама упорно тврде да је "у Јасеновцу било до 120 или 130 хиљада жртава а да ми имамо списак од око 90.000 имена и да ће се истраживања наставити".
Дакле, невешто покушавају да сперу љагу са себе, тобоже оштро нападајући став који због свог болесног екстремизма једва и да заслужује ишта осим суве осуде. Непознати ектремиста из другог народа број српских жртава минимизује до апсурда, а врли српски ревизионисти за само осам до десет пута.
Није ту главни кривац онај кловн у шареној одећи, има озбиљнијих играча у овом народу којима је тај "демитологизатор" и шарлатан само електрични зец за њихове срамне лобистичко-ревизионистичке подухвате у вези са најтрагичнијом темом српске историје.
Верујем да ће једног дана, не тако далеког, бити поуздано утврђено и зашто то раде.
И све док велеиздајнички, гласом хијена и аргументима лупежа буду вређали српске жртве и цео наш народ, нека им ставови, аргументи и част професора Живановића буду бар непријатан камен у Јудиним сандалама које су обули.
Господин Вукосављевић исправно закључује да је неколицини домаћих ревизиониста добро послужила објава у Џерусалем посту да покушају да оперу свој прљави образ и да нападну изнесене ставове иако сами годинама упорно тврде да је „у Јасеновцу било до 120 или 130 хиљада жртава.
Водећи играч у тој екипи је Јован (Невен) Ћулибрк.
Ово лице и даље врши функцију предсједника Управног одбора Музеја жртава геноцида у Беораду.
Не, то лице није дало оставку на то мјесто након што је почетком јуна 2021. комисија за примопредају дужности од бившег директора Музеја Вељка Ђурића Мишине утврдила низ незаконитих радњи и фрапантну чињеницу да у документацији Музеја НЕ ПОСТОЈЕ пројекти „Ревизија пописа Жртве рата 1941 – 1945“, „Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945“ и „Злочини на територији бивше Југославије у 20 и 21. веку“ иако су у програму рада Музеја нведени као ДУГОГОДИШЊИ пројекти.
На име трошкова секретара редакције НЕПОСТОЈЕЋЕГ пројекта „Енциклопедија геноцида НДХ 1941 – 1945“ одвојено је 600.000 динара а за реализацију наведена три НЕПОСТОЈЕЋА ПРОЈЕКТА, Министарство културе и информисања је определило 4.810.000 динара.
И то није све. На сајту Музеја жртава геноцида добро је „забашурен“ документ о примопредаји али га у цијелости можете прочитати овдје:
https://jadovno.com/wp-content/uploads/2021/08/Zapisnik-Komisije-Upravnog-odbora-za-primopredaju-duznosti-MZG..pdf
Нови директор Музеја се „уби“ потписујући уговоре (и наравно фотографишући се за објаве на фејсбуку) о сарадњи са институцијама Р. Србије (као да му је то по постојећем Закону о Музеју онемогућено) а није се удостојио забринуте жртве и потомке Покоља обавијестити да ли је и шта урадио по питању рада на до сада НЕ ПОСТОЈЕЋИМ ПРОЈЕКТИМА.
Нови директор Музеја свакако не сноси одговорност за оно што је/није чинио његов претходник али предсј. УО Музеја такву одговорност свакако сноси. Посебно и из разлога што се у јавности више пута могло чути/прочитати да Музеј жртвава геноцида уско сарађује на поменута три (НЕПОСТОЈЕЋА) пројекта са Одбором за Јасеновац и остала стратишта САС СПЦ. Предсједник тог Одбора је Јован (Невен) Ћулибрк.
Ова ујдурма око објаве у Џерузалем посту, веома је добродошла Ристићу, Ћулибрку и Радојковићу да
фокус пажње јавности помјере са сопствених добро познатих ревизионистичких ставова по питању броја жртава комплекса логора Јасеновац. Подјећам да је Стефан Радојковић Секретар Одбора за Јасеновац САС СПЦ, десна Ћулибркова рука, овако о жртвама Јасеновца подучавао омладину Новога Сада:
https://youtu.be/clKyrKB_SsA
На крају, велико је питање, у чијој је „кухињи“ припремљена „посластица“ сервирана у Џерузалем посту!?
Поменутој господи је очито дошла „ко кец на десетку“.