Ћирилица и ентитетска држављаства зауставила нове личне карте

Измјене и допуне Закона о личној карти држављана БиХ данас нису имале подршку у Представничком дому бх. парламента јер се посланици из ФБиХ нису сложили с амандманима који предвиђају да овај документ садржи ћирилићно писмо и држављанство ентитета.

Због тога је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ вратио Уставноправној комисији овај приједлог закона, којим се предвиђа увођење биометријских података у личну карту.

Уколико не поставимо логично питање зашто је приликом утврђивања првих личних карата Србима онемогућено да им имена буду написана како се то предвиђа српским правописом, поставља се питање да ли ново "србовање" има за циљ да се ова нелогичност исправи, или не.

Тако је Денис Бећировић, предсједавајући Представничког дома и посланик СДП, питао зашто су министри из СНСД-а упутили приједлог измјена и допуна закона без ћирилице и ентитетске припадности, а сада на томе инсистирају посланици ове странке.

Посланици СНСД поново су имали креативан одговор, по коме се закони и шаљу у парламент да би се ту усвајали и дорађивали, док у Савјету министара постоје процедуре које лимитирају министре у одлучивању.

Расправа је обиловала шовинистичким изјавама по којима ће чак ћирилица бити проблем на граничним прелазима.

"Амандман да се у личну карту уведе ћирилично писмо значи враћање на позиције од прије 10 година и ограничава се проходност документа. Навођење држављанства ентитета у личној карти је непотребно, јер се већ уписује мјесто рођења и институција која издаје документ", казао је посланик СДА Шефик Џаферовић.

На страну што онај дио свијета који не припада западној цивилизацији и не користи латиницу нема никаквих проблема са преласцима границе (Питајте Грке и Бугаре, чланови су ЕУ), фасцинира заблуда латиничних посланика БХ парламента, да је латиница којом они пишу нешто разумљивија некоме ко не говори српски.

Шефику Џаферовићу не смета што ће приликом регистровања његовог имена бити прочитан као Сефик ДЗаферовиц, али то је његов проблем.

Проблем БиХ је то што на личним картама постоји и ћирилица, и латиница и енглески језик, док се имена уписују само латиницом, а изговор за то су техничке могућности, што је или или намјерна лаж, или незнање.

Други проблем је одокативан амандрман Лазара Продановића из СНСД и Александре Пандуревић из СДС да лични подаци сваког грађанина могу бити писани латиницом и/или ћирилицом.

Рјешење мора бити недвосмислено и практично. На документу подаци требају бити исписани онако како то већ налаже језик и правопис којим грађанин говори, а поред тога подаци требају бити написани енглеском латиницом, што би било ријешење за латиничне квачице и сливене знакове. Мада је то ствар која је неопходнија пасошу, јер са личном картом се путује само у двије сусједне земље.

У једној од њих, Србији, чак је било омогућено припадницима бугарске и македонске мањине да им име у документима буде исписано ћирилицом, док у исто вријеме то није било омогућено самим Србима. Погађате, и ту су такву папазјанију правдали техничком немогућношћу и забринутошћу за европске царинске службенике. Само су ријетки упорношћу успјели да им име буде исписано ћирилицом (прва слика), уз латинично дописивање без квачица. Међутим, ни то није помогло када су остали подаци у питању, па је исписивања мјеста боравка латинично, упркос томе што је и сама колона ћирилично насловљена.

На крају остаје питање навођења ентитета, кантона или Брчко дистрикта, те држављанства ентитета поред држављанства БиХ.

Противљење првом дијелу приједлога говори само о бекрајној мржњи према самом имену Република Српска. Како иначе као оправдање навести да у документима стоји ко издао документ, и да је то замјена за навођење пуног мјеста боравка, као што се то чини у остатку свијета.

Са друге стране, држављанство ентитета је већ у старту, на начин како је дефинисано, скочило на нос многим грађанима. Умјесто да буде одређивано према мјесту пребивалишта, неко веома бистар је установио да се оно одређује према мјесту рођења.

Тако је дио грађана постао држављанин Српске или Федерације, а да у истој никад нису живјели, нити у њима извадили било какав документ. Држављанство им је запало само на основу тога што су рођени у мјесту које је годинама након њиховог рођења разграничењем припало једном од ентитета.