Цијена ванилије премашила цијену сребра
Цијена омиљеног зачина, ваниле, престигла је протеклих недјеља цијену сребра, са неколико долара по унци (тридесетак грама).
Ванилу чине ферментисани плодови различитих врста орхидеја из рода ваниле. Име потиче од француског и шпанског назива за "малу махуну”.
Сада је "мала махуна” направила на тржишту прави потрес којим су погођени ланци снабдјевача, као и мултинационалне компаније.
Килограм ваниле скупљи је од килограма племенитог метала, сребра. Разлог је разарајући циклон који је прошле године погодио Мадагаскар.
Непогода је однијела 78 људских живота, оставила становнике без крова над главом и уништила путеве. Циклон је опустошио 70% усјева ваниле у регији Анталаха, у којој 230.000 становника махом живи од пољопривреде и узгајања орхидеја.
Мадагаскар, водећа земља у узгајању ваниле
Мадагаскар, острвска земља у Индијском океану, близу обале источне Африке, дом је за око 5% биљних и животињских врста, од којих чак 80% успјева и живи искључиво на том локалитету.
Та острвска земља практично има два годишња доба: од новембра до априла је топло и кишовито, од маја до октобра ‒ хладније и суво.
Југоисточни вјетрови и повремени циклони су неке од климатских карактеристика. Дуга изолација Мадагаскара од околних континената допринијела је разноликости флоре и фауне, као што су дрво баобаб и примати лемури.
Међутим, како је дошло до тога да Мадагаскар узгаја 80% орхидеја из рода ваниле иако није ‘родно мјесто’ те биљке?
Мексичка ванила
Главни извор ваниле је орхидеја Ванилла планифлолиа, која се дуго гајила у Мексику. Астеци су користили тај зачин у ритуалима и пићу зачињеном чоколадом.
У 16. вијеку конквистадори су у Европу донијели мексичко сребро, какао и ванилу. Ванила је одмах постала један од омиљенијих зачина, али Европљани нису успјели да узгајају орхидеју у ботаничким баштама и колонијама.
Наиме, главни опрашивач, пчела мелипона, вратила се у родни Мексико, а без опрашивања, производња ваниле углавном је била ограничена на Мексико.
Довитљиви дјечак
Када су једном пробали ванилу, Европљани нису лако одустали и биљке су испоручене у различите крајеве свијета са различитом климом.
Међутим, оно што није успјело произвођачима и трговцима, пошло је за руком дјечаку Едмону Албијусу, дванаестогодишњем робу француске колоније острва Реинион. Користећи палицу и палац, Албијус је ручно извршио опрашивање.
Производња ваниле је изненада постала могућа, нарочито у топлим, влажним поднебљима, као што је неколико стотина километара удаљен Мадагаскар.
Жудња за ванилом
Према извјештајима Фајненшал тајмса, Мадагаскар држи примат у узгајању ваниле захваљујући одговарајућој клими, али и усљед сиромаштва: наиме, највећи дио становништва живи од пољопривреде и рибарства, па се зарад приноса примјењује и тешко ручно опрашивање.
Вијековима се радило на производњи вјештачке ваниле, у њен састав су улазили различити састојци: од дабрових жлијезда, до петролеја.
Али с потражњом за природним укусима, Мадагаскар задржава кључну улогу у опстанцима свјетских зачинских компанија.
Иако ванила прелази дуг пут од орхидеје са Мадагаскара до кугле сладоледа или мирисног колача у рерни ‒ тешко је замислити да ће се човјек одрећи тог скупог и неодољивог зачина.