Чије стадо, његова и планина?
Вјероватно јер је све друго ниже, са ове коте Ефбиховци упорно покушавају уклонити српску заставу. Кликните и сазнајте како је завршила жуто-плава крпа на Маглићу, највећем врху Републике Српске.
Вјероватно им се није дало носити кантицу са бојом, па су понијели наљепницу којом су прелијепили српску заставу на територији Републике Српске. Иначе, црвено-плаво-бијела застава је најстарија застава у Дејтонској БиХ.
Уведену 1992. године, није довео у питање чак ни антисрпски Уставни Суд БиХ, који је 2007. године прогласио неуставним српски грб и химну Боже правде, под образложењем да су та обиљежја "увредљива" и "не осликавају идентитет друга два (наметнуто) конститутивна народа".
Српска застава, која је прошла филтер тзв. Уставног суда БиХ, очигледно је увредљива за излетнике из Ефбиха, који од табле Добродошли у Републику Српску, до врха Мали Маглић покушавају да униште обиљежја старосједилаца.
Ову појаву је прокоментарисао и Симо Терзић из Планинарског друштва Јаворина, Пале, а његов став преносимо у цјелости:
Може ли ми неко објаснити чему жеља неких "планинара" који долазе са територије ФБиХ, да на све начине покушају уклонити заставу Републике Српске са највишег врха Српске и БиХ – Малог Маглића 2386м/нв?
Нисам примјетио да су тако ревносни у уклањању неуставне заставе са љиљанима са највишег врха Трескавице – Ђокин торањ/Мала Ћаба/Паклијеш 2086м/нв…
Уосталом, уколико нису упознати, исте би ваљало подсјетити да је застава Републике Српске плод концензуза представника сва три народа у Народној скупштини Републике Српске, док је ова плаво-жута застава која не значи ништа и не представља никога, плод наметнуте одлуке бившег Високог представника у БиХ Карлоса Вестендорпа!
Најкраће речено, колеге планинари бошњачке националности који су направили овај потез, више поштују наметнуту одлуку Високог представника у БиХ, него одлуку сопствених политичких представника.
Лоботомија мозга – левел експерт!
П. С.
Прави планинар поштује Планину, а свако обиљежје које на истој затекне не сматра увредом већ добродошлицом домаћина!