ЦИА: Од Госпића до Вуковара, крвави Мерчепов траг

ЦИА у извјештају из октобра 1995. године детаљно пише о злочинима над Србима, које су починиле јединице којима је командовао Томислав Мерчеп у Вуковару, Пакрацу, Госпићу, Загребу и другим мјестима, наводећи да су многи људи мучени и погубљени.

Наводи о звјерствима која је починио Мерчеп, док је био војни командант Вуковара, углавном потичу од Срба протјераних из тог подручја у октобру 1991. године /прије доласка ЈНА/ и од српских породица чије су чланове убиле хрватске снаге, као и од српске, али хрватске штампе.

Након што је Вуковар заузет у новембру 1991. званичници крајишких Срба су послали извјештај УН, у коме кажу да је пронађено неколико масовних гробница српских цивила, међу којима и тијела петоро дјеце млађих од седам година, чији су вратови били пререзани или који су били убијени из непосредне близине.

Хрватска штампа је извијестила о садржају наводно повјерљивог писма Туђману из 1993. које је послао бивши хрватски представник у Вуковару, у којем се каже да је Мерчеп играо кључну улогу у звјерствима.

Не негирајући да су се убиства Срба десила, Мерчеп инсистира да су бројеви "надувани или неважни". На примјер, у вези са 19 Срба који су наводно убијени у Пакрацу, он је рекао њемачким новинама 1994. године: "Шта је 19 Срба у поређењу са оним што је урађено Хрватима?“

Мерчеп је бранио своје поступке тврдећи да су они требали да "спасу Хрватску". На примјер, Мерчеп каже да његове акције у Вуковару нису злочини, већ "херојска дјела одбране хрватског народа" – наводи ЦИА у овом документу.

Већина оптужби против Мерчепа тиче се догађаја између 9. септембра 1991. и 29. марта 1992. године, и то према разним изворима. Појавили су се извјештаји преживјелих, међународних организација за заштиту људских права и штампе, наговјештавајући да се систематско убијање Срба вјероватно десило током тог периода.

Мерчеп и његове паравојне снаге, које се називају Хрватске одбрамбене снаге /ХОС/, као и "вод подршке Мерчепу 109. батаљона `Тигар`", оптужени су за звјерства почињена у Пакрачкој пољани, Госпићу, Вуковару и Загребу. Многе оптужбе против Мерчепа базирају се на свједочанствима преживјелих. Али оптужбе имају кредибилитет, јер су бројни извори независно дали исте информације.

Пакрац и Пакрачка пољана, у бившем Сектору "Запад" УН, предмет су најтежих оптужби против Мерчепа. Користећи у писму Туђману израз "масовна ликвидација", "Хјуман рајтс воч" 1992. године на основу неколико мисија за проналажење чињеница и изјава свједока, пише о убиствима цивила и разозужаних бораца по кратком поступуку, мучењима и злостављањима заточеника, неселктивним хапшењима, нестанцима и уништавању имовине цивила.

Западноевропска штампа изјештава о процјенама да је у јесен 1991. око 75.000 Срба протјерано, а више од 180 српских села уништено, такође 3.000 Срба је нестало у том подручју. Америчка амбасада у Загребу извијестила је крајем маја 1995. да је мање од 4.000 Срба остало у подручју Пакраца, наговјештавајући масовне нестанке или емиграцију Срба.

Цивилна полиција УН која је истраживала кршења људских права у Сектору "Запад", извијестила је да су се мучења у убиства догодила у затвору и на фудбалском стадиону у Пакрачкој пољани, у Мерчеповој резиденцији и у хрватској војној бази у Бјеловару.

Током 1993. године истражиоци УН идентификовали су и фотографисали три локације масовних гробница у близини жељезничке станице у Пакрацу. Хрватске власти су уклониле тијела из двије масовне гробнице прије него што су их посматрачи могли ексхумирати, и посадиле дрвеће на тим мјестима – према извјештајима званичника УН.

Истражиоци вјерују да трећа масовна гробница, којој хрватске власти нису дозволиле приступ, можда садржи чак 1.700 тијела.

На другим мјестима истражиоци невладиних организација, ангажовани по уговору са УН, пронашли су девет необиљежених гробних мјеста са укупно 19 тијела у новембру 1993. – према извјештају америчке Амбасаде у Загребу…

ЦИА, позивајући се на извјештаје истражилаца цивилне полиције УН, наводи да неке особе тврде да су биле свједоци да је Мерчеп одговоран за масакр српских цивила у Марином Селу код Уљаника и да су многа тијела закопана на подручју између Пакрачке пољане и Мариног села.

Бивша влада крајишких Срба, као и извјештаји српске и хрватске штампе, тврди да постоји чак 20 масовних гробница са по 2.500 тијела, уз неколико мањих гробница, у подручју око Пакраца.

Према извјештајима, Мерчеп и јединице под његовом командом починиле су масовна убиства и у Госпићу у западној Хрватској у септембру и октобру 1991. године, али детаљи овог случаја нису потпуни.

Извјештаји западне и балканске штампе наговјештавају да су 16. октобра 1991. Мерчепове јединице ухапсиле 150 Срба. Тијела 24 ухапшених су враћена породицама у јануару 1994. Други се воде као нестали. Западноевропска штампа цитира свједока који је чуо Мерчепове војнике како се хвале да су убили "150 српских снајпериста" – наводи ЦИА у извјештају из октобра 1995. године.