ЦИА: Американци признали отцјепљења да би, ето, били у корак са Европом

Судећи према извјештају који је ЦИА објавила у јануару 1992. године, САД су признале отцијепљене југословенске републике првенствено да би одржале корак са европским партнерима и да би задржале утицај у том дијелу свијета. ЦИА је тада изнијела процјену, која се показала погрешном, а тицала се става да америчко признавање отцијепљених југословенсих република неће имати […]

субота, септембар 28, 2013 / 10:37

Судећи према извјештају који је ЦИА објавила у јануару 1992. године, САД су признале отцијепљене југословенске републике првенствено да би одржале корак са европским партнерима и да би задржале утицај у том дијелу свијета.

ЦИА је тада изнијела процјену, која се показала погрешном, а тицала се става да америчко признавање отцијепљених југословенсих република неће имати негативан утицај на мисију УН у том регону.

ЦИА је, након што је тадашња Европска заједница признала отцијепљене републике, "вагала" шта би био најбољи амерички потез.

На крају је препоручила да, умјесто бољих веза са српским политичким круговима и утицаја који би Вашингтон имао у случају да не призна отцјепљење, САД такође признају нове републике, првенство због жеље да Европска заједница не схвати одбијање као најаву америчкох одступања са тих простора.

Непризнавање би, вјероватно, сматрала је ЦИА, дало званичницима Америке већи приступ српским цивилним и војним вођама него иначе.

"Међутим, вјерујемо да би српски лидери на ово гледали углавном као на средство супротстављања Вашингтона Европљанима. Београд скоро сигурно не вјерује нашој неутралности – српски лидери памте да смо ми јавно кривили Србију и федералну војску за борбе, као и наше притужбе на кршења људских права у Србији. То би ојачало тежње Словеније и Хрватске да се фокусирају на сређивање односа са европским земљама, које су њихови главни економски партнери" – наводи ЦИА у извјештају из јануара 1992. године.

Непризнавање би имало утицај и ван Југославије. Неки Европљани – поготово у Француској и Њемачкој – то би вјероватно схватили као потврду њиховим сумњама да ангажман Вашингтона у Европи сплашњава.

Креатори политике у Вашингтону скоро би сигурно морали да се позабаве европским иницијативама и да позову Словенију и Хрватску у међународна тијела као што су УН и ОЕБС.

"Импулс догађаја могао би да остави САД у изолацији ако покушамо да одржимо статус кво. Признавање отцјепљења ставило би Вашингтон `у корак` са Европљанима и побољшало наше шансе да утичемо на њихове будуће акције", пише у извјештају.

Европски потези ка признању можда су допринијели недавном прогресу ка мировној операцији. Повећали су изолацију Србије и, заједно са војним ћорсокаком и домаћим ратним замором, можда су помогли знакове нове флексибилности код предсједника Србије Слободана Милошевића.

ЦИА је тада процијенила да америчко признавање или непризнавање неће утицати на мировну иницијативу УН.



Оставите одговор